Zenis i porodicu, vjeruj mi. Ali isto tako je bitno da od samog starta postavis neke stvari. Moj suprug se nije svidio nekim clanovima moje porodice, ali sam im stavila do znanja da moraji da postuju moj izbor i da sve dok valja meni mora da valja i njima ako im je stalo do.mene. suprugova poridica je mene prihvatila od samog pocetka, kako je on to rijesio ne znam, ali je jako lijepo sto se sada jako cesto okupljamo svi cak i bez nekog bitnog povoda.

Ne mora da znaci da ce se mesati. I takve devojke iako istraumirane mogu biti i te kako okej.

Nazalost nismo svi te srece da imamo normalne i funkcionalne porodice. Ja sam ta devojka, iz toksicne porodice. Odselila sam se sa 18 godina, vidjam ih par puta godisnje i ponekad se cujemo telefonom za rodjendane. Nemaju nikakav uticaj na moj zivot vise. Tesko je i sama sam ali mi je moj mir bitniji.

Mislim nije sve u godinama, neko moze i 50 da ima a da nije naučio da se kontroliše i da se nije duševno iscelio... Ali kazem okvirno 24-25 godina jer sam ja tada pocela da se isceljujem, a i tad sam postala dosta zrelija i svesnija nego sa 20. Naučila sam da kontrolišem negativne emocije i proslost. Nadam se da sestrica nije pogresila jer ima samo 18, ali vreme ce pokazati. Ima mene da je usmerim.

Ovim želim svima da vam kažem da nije do porodice nego do osobe. Kako je na nju ta toksična porodica uticala, u sta je izrasla i da li je, najbitnije, postavila granice i zid između, da oni ne mogu ništa da pokvare u vezi ili braku. Ako je krenula njihovim putem - bezi, ako nije - to je najpouzdanija osoba koju ces upoznati, zna da ceni prave vrednosti i silno zeli normalan porodični dom. Ali samo pod uslovom da je zrela i prošla bar 24-u i izlečila te traume

Ne kazem da mrzimo oca, ali nemamo ni prema njemu ni njegovima osecaja, ne bežimo sutra od obaveze ka njemu ali najbolje za sve je da nemamo kontakt uopste. Zivimo mirno i prelepo sada bez tenzije... Sestri je i majka opicena, pobegla od nje. Sa njom je ok ali na max distanci. Eto. Prekinule smo taj začarani krug... Uspele smo, ali je bilo veoma teško. Neki nas i dalje osuđuju. Sramota nas je kad dođemo u svoj grad...

Zahvalna sam Bogu na dobroj majci i na toj sestrici jer drugog nikog nemam. Jedine su normalne u svim tim porodicama i širim familijama. Mozda bi i nas dve bile na oca da nismo sve to prezivele od njega pa odlučile da sve bude drugacije. Pokusavale smo sad kao odrasle da izgladimo sa njim odnosne ali posto je bilo nemoguće ne razgovaramo sa njim vec par godina.

Ceo zivot polusestru i mene drustvo osuđuje zbog oca, a ni nalik mu nismo. Namučile smo se obe. Majka mi se spasila budale... Sve tri živimo u 3 različite drzave u EU gde smo udate i zapocele svoje zivote ispocetka. U skladnim brakovima, sa muzevima koji poticu iz normalnih porodica. Vapile smo za normalanim zivotom

Ali mi je majka ta koja je prekinula taj lanac budala, dobra i normalna zena, vaspitana. Udala se za oca mlada i glupa, pobegla od lude majke i oca. Razveli se jer ju je moj otac varao sa qrvom iz isto lose porodice, ta qrva mu rodila dete posle. Sestra sada ima 18 godina. Takođe je prekinula taj lanac budala. Ja isto.

Ja sam jedna od takvih devojaka. Ono što mi je otac priredio u zivotu je blaga katastrofa. Zatvorenik, diler, majka mu je luda psvađala pola familije, deda ništa bolji nije bio, umro je.. tetke navodno normalne, jedna profesor druga računovođa, stide se svoje porodice. Ujak nesposoban, njegova majka i otac umrli, deda bio pijanica, baba teska zena sa losim zivcima zbog njega da ne kazem zivcana

Ja bih se zapitala zašto me samo problematične osobe privlače... Ili se to smije preispitivati samo kad si žensko?

Možda nije tvoj slučaj, ali ja sam mužu jedva objasnila da njegova porodica nije parametar svega. Moji nekad vrisnu kod kuće, ali bi mi uvijek pomogli i zaštitili me, sakrili nešto što đe u momenti može povrijediti... a njegovi "iskreni" samo ga na finjaka mole za usluge. Ništa strašno, treba pomoći, ali reci, a ne ja jadna moram tu i tu, motam promijeniti 3 autobusa, da bi se muž ponudio da odveze.

boze sacuvaj, koliko ste bezosecajni. Pa najbolje vi savrseni samo da zivite. Cuj, projekat za lecenje trauma. Znaci prozivis svasta i jos te tokom celog zivota izbegavaju zbog toga. Uzasni ste.

Ja tebe potpuno razumem, ali sta da radim sa svojim roditeljima, nisam ih birala. Ni meni se ne dopada nacin na koji funkcionisu, stvari koje rade, stavovi koje zastupaju, mnogo toga, ali ja ne mogu njih da menjam. I znam da cu jednog dana kada odem iz ove kuce za sobom poneti sve njihove probleme i da ce me uvek pogadjati sta ze ovde desava i da necu moci da se ponasam kao da me vise ne zanimaju iako cesto i to pozelim.

Da ljudi gledaju tako, niko se nikada ne bi ozenio. Svaka je porodica tuzna na svoj nacin, a svaka srecna na svoj.

Nismo mi krive sto imamo porodicne probleme i bolesnu porodicu.

Ja sam iz disfunkcionalne porodice pa mi se niko uopste ne mesa. Ali to sto sam u psiho-emotivnom rasulu, sa krizama identiteta, bez samopouzdanja, periodima kad sam dobro i periodima kad sam horor.. to sam unela sa sobom u brak, miraz od porodice. 🤷🏼‍♀️

nemaš devojku, imaš projekat za lečenje porodičnih trauma.

Ja bih se radije pitala zašto me privlači baš takav tip žena. Izbor partnera govori više o nama nego o njima. Samo kažem.

Tako sam i ja mislio da ne želiš porodicu. Ali je to jako bitno. Jer ona nosi ponašanje iz te porodice. Moja žena je jako dobra osoba ali je odrasla sa idiotima. Rodio sam mecku dok nije shvatila da zivot ne funkcioniše kako njeni roditelji misle da funkcioniše.