Ja mojoj majci nikad nisam bila dovoljno dobra. Ona je od onih koje stalno kritikuju a nikad ne pohvale i kažu lepu reč. Završavam studije i živim odvojeno od njih, ali gledam da joj pomognem u obavezama oko kuće kad god mogu. Kad dođem kući, skuvam ručak, oribam, obrišem prozore, šta god treba ali nikad hvala samo neka primedba da nije dovoljno dobro. O čemu god da pričamo, samo mi protivreči, pred familijom me prekida u sred rečenice i vidno ne poštuje. Ne odobrava što sam odužila studije (na medicini sam), ne sviđa joj se moj izbor momka. Sve ovo me čini tužnom.