Otišao sam iz nauke u industriju zbog kompleksa i ogromnog ega nekih ljudi, doveli su tobože nekog "naučnika svetskog nivoa" i očekivalo se da svi radimo za njegovu platu jer je mnogo bio plaćen. Ja sam naučio lekciju, na linkedin si uvek "open to work" i šalješ bar u 3-4 firme nedeljno svoj CV iako ne želiš posao zapravo, čisto da ostaneš u "formi". Ne poistovećuješ se sa poslom jer posao nije deo tvog bića nego samo način da zaradiš novac. Kad bi svako od nas imao plaćene račune i hranu čisto sumnjam da bismo svi sedeli za računarom pa makar bili 10-15k plaćeni umesto 2-3k koliko su programerske plate kod nas. Baš sam živeo u iluziji, hvala životu što me je ošamario i naučio zapravo kako stoje stvari. Broj jedan = ti, pa tek onda tvoja familija, pa 10 mesta praznih i onda ostalo redom. Gledam i ove klince nove, motivisani su ali znaju da traže platu, nisu ludi da budu juniori za 800e ako su već 4 godine studirali i "krvarili" za raznorazne glupe ispite, bravo klinci.
Slažem se, radim kao grafički dizajner. Radila sam u firmi gde se malo placa radnik a one sto su stručnjaci spolja se puno plaćaju. Kad je bila neka reorganizacija, mene su planirali da degradiraju i ja tu ne prihvatim tu poziciju i dam otkaz. Zaposlim se u drugoj firmi, a sada posle 2 meseca imam duplo vecu platu u prvoj firmi odakle sam otišla kao spoljni saradnik. Zao mi samo kolega bivših sto su ostali da rade za iste male pare.
0
Ostavi komentar