Slična priča nažalost...Moji roditelji znaju samo da se svađaju i ne nisu to samo obične svađe već bude ponekad i tuča..Prošle godine brat je odlučio da roditelje i mene odvede na more misleći da će nam biti lepo..Tata je svih 6 dana bio neraspoložen,stalno je nešto prebacivao..a kad smo se nazad vraćali majka i on su se na granici gadno posvađali..A kad smo prošli granicu nastavili su da se deru,a otac je čak pretio da će sletiti sa puta i dodavao je namerno gas..Tužno..

Ni ja nikad nisam bila na moru, restoranu, jednostavno to je bio luksuz.Nemam nijednu zajednicku lepu uspomenu tog tipa.

Išli smo kao porodica na more, i to je bio lep osećaj. Međutim, kada uđeš u dvadesete godine, upišeš fakultet(u mom slucaju) i počnu životni problemi, kao i problemi roditelja koji dolaze do izražaja zbog njihovih godina, tada shvatiš ono što si pomenula—da se svađaju i prebacuju jedno drugom. Sebi kažem: 'Oni su svoje odradili, ispoštovao sam ih. Sad je red na mene i teraj sve to u pm.

Ja sa mojima odem na more da bi tamo nastavili svadju

Nadoknadices ne brini. Ali da bi imala zdravu porodicu vodi racuna za koga se udajes. Nazalost cesto privucemo istu energiju, ali ako otvoris cetvore oci, nemoj da brines. Moja roditelji su isti, svadja nas je budila i uspavljivala. Sada nekad kad dodjem jedva cekam da idem svojoj kuci jer mi nabiju nervozu, a kod kuce imam svoj mir

Vidjeti ćeš kad zaradiš svoje neke prve novce i kažeš hajmo jesti u restoran pa na more, bez novca je teško i teške su to uspomene kod mene je tek sad okej situacija u porodici kad svako ima svoje jer je svako svega željan tako da bit će to sve dobro nekada kasnijee :)

90% obitelji na Balkanu je ovako, jer su se uzimali nemilice kao cigani i odgovorno tvrdim da su generacije nasih roditelja apsolutno bile nesposobne razmisljati glavom, a najvise u odabiru partnera.

Sve i da ste otisli na more,ne bi imali lepe fotografije i uspomene,samo bi se svadja nastavila,ali na moru.Ne bi ste se slikali,niti uzivali,govorim iz licnog iskustva.A isto vazi i za restoran,tu istina nikad nismo otisli porodicno kao normalni,ali i bolje sto nismo.Nadam se da ces imati vise srece sa muzem jednog dana.

Budi pozitivna,naši stari nisu išli na more,sami su pravili hranu,kakav luksuz od restorana,pa su se poštovali, družili,bili srećni... svakako ćeš ići na more i sve nadoknaditi.

Zato sa svojom buducom porodicom pravi lijepe uspomene i uzivajte u zivotu. Ja sam sa svojima isao na morei bilo je lijepo, ali da nije niceg falilo u zivotu bome tesko. Svakom nesto fali i nikom nije savrseno.

Nema nista gore za dijete od zivota s roditeljima koji se medusobno ne podnose. Zato se samo nasmijem kad netko kaze kako su jadna djeca razvedenih roditelja. Ja sam se razvela uprvo tada kad sam shvatila da moje dijete ne zeli napustiti prostoriju, jer se plasi da cemo se posvadati cim nas ostavi same. Zato je danas dijete rastavljenih roditelja, koje raste u miru, bez mrznje, a mama i tata mogu bez problema s njim otici na rucak, popiti kavu, razgovarati bez tenzija i svada.

U posleratno vreme se kod nas u kuci nije imalo za tako nesto.To je bio luksuz, ali se imalo dovoljno za osnovan zivot. No meni to nije toliko falilo. Imali smo zajednicke rucke kuci, rostiljalo se leti u basti ili peklo pecenje za praznike zimi. Islo se kupati na Dunav uz voce i smoki. Pregrst lepih uspomena. Ti samo nazalost imas roditelje koji nisu umeli,verovatno i sami poticu iz losih porodicnih uslova.

Da ja sam ko djete maštala da odemo na more al sam znala da je to samo san čak i neke osnovne stvari bile su nam luksuz,ali to je bilo poslijeratno vrijeme i velika neimaština, al ipak zamjeram roditeljima što se nisu više potrudili a ne samo govorili ne može se i nema se,mama nikad nije ni pokušala da nađe posao.

Ja sam sa svojima putovala, ali nisam uživala u tome. Biti s njima koji se svađaju 5-6 sati u autu je bilo traumatično. Često sam se osjećala kriva, a ništa nisam bila kriva!

Ista priča,tužno djetinjstvo,otac zlostavljao majku stalno..ali sad imam svoju obitelj..dvoje prekrasne djece i muža za poželjeti ..i sve sam nadoknadila. Okreni se budućnosti i trudi se da bar ona bude lijepa i tvoja djeca budu sretna. Prošlost ostavi gdje joj je mjesto.

Nemam ni ja takve uspomene, bukvalno jednom u zoo vrt i na reku smo isli zajedno. Ali su se uvek lepo slagali i detinjstvo mi je ostalo u lepom secanju. Sad tek odemo ponekad negde kad su oni vec u penziji,a mi odrasli i imamo svoju decu. Tu je samo stvar u atmosferi koju roditelji stvore

Evo mi smo porodicno putovali, jeli po restoranima.. a kod kuće.. otac vrijeđao i tukao majku na dnevnoj bazi. I to ne malo, gazio je, nekad nije mogla hodati.

Moji se nisu svađali ali su mislili da su to gluposti i da sve imamo kod kuće: reku, šetalište, šta jesti u kući.. Naravno da sam išla sa svojom decom a kad su otišli od kuće, bome, muž i ja krenuli na daleka putovanja

Najtužnije na svijetu je kad te samo odlazak iz roditeljskog doma može spasiti

Fale te uspomene,naši roditelji se nisu htjeli zamarati sa putovanjima. Zato ja moju djecu vodim na more i to svake godine. Mora se nešto desiti da preskočimo. Želim da imaju lijepe uspomene na nas.

Ljudi moji, ni mi nismo pretjerano isli na more ili restorane, ali vam mogu reci da su moji bili slozni i da su nam od svakog dana napravili da bude sto je ljepse..sad kad nemam mamu vise, vjerujte mi da samo pamtim najljepse trenutke s njom..zato dragi moji u svakom danu uzivajte i izvucite iz njega ono najljepse..cak i kad su roditelji nepodnosljivi, napravite za sebe nesto, pa makar i nalakirajte nokte ako vas to ispunjava

Moji su se rastali dok sam imala 11 godina, prije toga smo bili na moru, meni je to bilo najbolje ljeto ikad jer su ljetovali i obiteljski prijatelji blizu pa smo po cijele dane bili skupa dok je mami vjerojatno bilo užas jer je tata dane provodio s tatama od prijatelja dok su mame čuvale djecu. Prije toga baš i nismo ljetovali, možda par puta ali se slabo sjećam

Mi nazalost nismo imali para za more, tek prosle godine smo uspjeli otici na jedan dan.. malo reci da nam je predivno bilo🥰

nikada nigde nisam otišla sa roditeljima,tuga je reći da ni u park nisu hteli da me vode a ne mora, planine i restorani

Niko mi ne može nadoknaditi lepo detinjstvo,tek kad odrasteš shvatiš koliko je lepše kad imaš uspomene s pordicom, sa letovanja, zimovanja,izlazaka, a ja od toga nista nemam. I nemam neku preteranu želju putovati,bila sam i u Francuskoj,Italiji,Holandiji, Luksemburgu,ali dzabe,nemam osećaj kao da sam bila,jer sam želela kao dete s mojima, to su uspomene,dozivljaji,sad mi to nije važno

Žalim i ja zbog toga ali život ide dalje. Sad putujem,ali nije mi toliko nešto wow,jer kad sam htela i želela kad sam bila dete s porodicom da idem,nije bilo moguće

Bas suprotno, iz jake želje se zalecete u udaju i ne bude ništa bolje

Slicna situacija prezivljena. Ne brini nadoknadices sve sa svojom porodicom! I da bicemo najbolji roditelji svojoj deci jer nas je iskustvo oblikovalo i pokazalo sta znaci sta znaci los odnos, nedostatak ljubavi i komunikacije.

Mom suprugu je bilo slicno, dok je meni to sve bilo normalno iako su njegovi imali mnogo vise novca. Kad smo poceli izlaziti i kad je poceo vise vremena provoditi sa mojom porodicom, on je uvijek bio taj koji je inicirao izlaske, izlete i slicno jer je njemu to najvise falilo. Tuzno, zaista.

Nisam ni ja putovala jer jednostavno tada je to bilo tako. Doduše, s mojima je doma bio sklad i nikad nisam ni pomislila da mi nešto fali. Ali ja puno putujem i sutra to isto želim sa svojom djecom.

Isto. Nadoknadila sve.Moja djeca idu na more, na izlete, na druženja, na rođendane sa finim poklonima, ispečem im torte za njihov rođendan. Ništa od toga imala nisam. Treba biti dovoljno samosvjestan, rad na sebi da se iskobeljaš iz blata primarne obitelji i prekineš toksični krug.

JAOO VIŠE , a da je ovo napisala njena majka ispalo bi da je žena sponzoruša koja samo hoće po morima da se voda... sad eto ,,svi podržavamo ovu 'jadnicu' kakvi su joj roditelji...

Sjećam se kad smo jednom prvi put otišli porodično u šetnju za Vaskrs, bilo neko okupljanje i to nam je izašlo na nos jer se otac iznervirao jer nas je puno čekao, na kraju je i udario majku. Poslije toga mi se zgadilo da idemo negdje porodično. Plačem dok ovo pišem, nešto se nažalost nikad ne zaboravlja

Identično. Ali kad odrasteš vidiš da nije isti osećaj. Sad kad bih otisla s mojima negde, nije vise isto. Lepše je kad si dete. Sećam se koliko sam zarko želela na more, ali otac nazalost nije davao, otac kolac.. Sad odem na more sa sestrom ili drugaricom nemam neki osecaj, više mi se i ne ide na more, jer kad sam htela s porodicom, nije bilo moguce..

Не размишљај у том правцу,и они који су ишли на неки начин иду јер друштвена правила тако налажу,и све је то нека врста задовољења друштвених норми а не сопственог мерака,није до места већ до стања свести и душе.

Niti mora, niti restorana videli nismo. Novca samo da se plate racuni, hrana i da nismo goli i bosi. Zelja mi je svakako da barem jednom odem na more na par dana, da vidim kakav je to osecaj

Isto sestro, nikada nismo otisli nas crtvoro na more za zivota. Vodila nas tetka jednom al majka tad nije isla, samo otac i nas dvoje. Dusa me bolela. Zato cu ja svojoj deci sve da obezbedim.

Ni mi nismo nikada zbog nemogucnosti, tj. nekako to nikad nije bio prioritet. Dok se skuci, podigne imanje bla bla a sad to vise nikom i ne treba. Ja sam se odselila u inostranstvo i sad bas dosta putujem i izlazim pa sam imala priliku sa sestrom u odraslom dobu da odem nekoliko puta na lepa putovanja i mnogo mije drago zbog toga, ali mi jeste i dalje zao sto nikada sa porodicom nisam provela tako neko lepo i kvalitetno vreme negde.

Mene sramota kad dođe do toga da mi upozna porodicu

Nista posebno. Bolje otici na utakmicu lige sampiona.

I moji su takvi,ali izadjemo u restoran ili odemo na more. Oni se svadjaju za stolom,sramote nas,u voznji svadja da mi dodje da iskocim iz auta,na moru svadja..

Ne možemo ispraviti prošlost. Ono što možemo je živeti u skladu u sadašnjosti i boriti se za lepšu budućnost. Oprosti im,zbog svog mira. Nas je samo majka vodila,skoro svako leto. Uglavnom u Canj,nekad i more i Vrnjacka banja. Otac nije nikad hteo da ide. Nismo nikad ni u restoran svi skupa išli. Valjda je tako mislio da treba.

Drago dijete...majka sam i ovo je strasno. Drzi se i bjezi od njih cim stanes na noge, jer ce te uvuci preduboko u sve to i imaces velike sanse da zavrsis poput njih. Evo ti zagrljaj.

Sve najbolje u budućnosti.

Isto.

Tako i ja s mamom. Sad kaze kako je mogla mene da vodi na more, ali kasno je sad. Njoj su izgovor drugi. Nista ona nije mogla zbog majke, brata... Imala novca, ima i sad. Ljubomorna sto ujak putuje, kao da joj je on kriv.

Pozdrav i podrška od istog slučaja. 🫂

Vecina porodica ima slicne price. U vrijeme rata zene se udavale da ih se rijese roditelji iz kuce, a muski se zenili jer je vrijeme i jer majke hoce robove u kuci. Sta ocekivati iz takvih brakova.

Ja ne želim nikad ni da se udam. Potičem iz disfunkcionalne porodice i stvarno nemam nikakvu želju za udajom,za vezu imam,ali za nešto dalje od toga ne,niti imam živaca. Prezasićena sam svađama, maltretiranjem, da nemam želju za porodicom uopšte.

Pronalazim se u ovome. Nikad nigde nismo išli porodično i to zbog oca.. A za more i zimovanje da ne pominjem,čak i kad bismo se skrpili,otac ne bi dozvolio da brat i ja idemo samo s njom na more. Sećam se da su drugarice iz ulice išle svake godine na more porodično, ja onda nemam s kim da se igram, i čekam tih 7 dana dok se one ne vrate.. Tužno je onda kad si najviše hteo kao dete da ideš,nisi mogao, a sad imam 30 god,putujem,ali nije to to,praznina je to velika u srcu..

Nisi jedina 💟