20 godina braka. Nekad moja plata bila duplo veca od njegove, pa jedno vrijeme nisam radila i bila sam sa djecom. Onda on imao toliku platu da uopste nisam morala raditi, a sada ja radim a on vec 2 godine ne. Citavo to vrijeme pare zajednicke, nikad niko nije gledao ko je sta donio i zaradio, roditelje svoje pomagali, a opet se skucili. Sve uz dogovor i bez vecih trzavica, a opet se niko drugom ne petlja oko manjih troskova i kupovina, samo znacajnijih suma. Ali smo uvijek bili zreli i skromni.

Sve se stavi na istu gomilu, odatle se plaćaju računi i hrana i kupuje se sta kome treba. Sta pretekne, u stek.

Znas kako sam ja to radio, potrosim moju platu na racune, namirnice, gorivo, zabavu (moju i moje cure) i kad mi nestane para onda kad ocu recimo sa drugovima jednu noc da iskocim u grad trazim curi da mi da pare opusteno.

Imamo odvojene račune već dugo jer zajednička kamara nije funkcionisala. On plaća režije, ja kredite, to je slična suma. Ostalo delimo, ali ne računamo u dinar. Nekad on kupi više, nekada ja, nije bitno jer para ima. Ušteđevine su odvojene. Oko toga se nismo mogli dogovoriti.

ja sam zena, gazdarica svega. Muz mi je lijep ali nema love. on radi na mom poslu, kupuje hranu i odjeću kako hoće nema nekih prohtjeva za putovanja čak ga moram i tjerati. Ne kocka ne pije, izlazi s drustvom na kafu kad hoće a ja idem sama po inostranstvu ili s drugaricom jer je njem to dosadno. Za veće troškve odlučujem samo ja. On moze predlagati. Nikad mu bolje u zivotu nije bilo što se tiče para ali ni on nije niti pohlepan niti pokvaren.

Ja ne radim al se trudim da donesem nesto u kucu on ima posao trosimo nase pare posto smo u braku to je nase i ja kad imam dodam i to je to

Imamo odvojene račune, partner plaća režije i održavanje automobila, ja plaćam svakodnevnu nabavku, dečije aktivnosti itd. Troškove za odmore delimo po pola a bez obzira što svako ima svoju ušteđevinu za bilo kakav veći izdatak se konsultujemo, ne razbacujemo se pa zaista nemamo problema sa finansijama. Sviđa mi se nezavisnost koju imamo ali je ne zloupotrebljavamo.

Ja sedim kuci i cuvam dete od 2 god, pristup novcu nema, majmun mi ne dozvoljava. Uglavnom sam bez dinara, nosi sve sa sobom na posao, a u prodavnicu ide on. Dete i ja ne izlazimo nigde samo u dvoriste

Dijelimo tako što on zarađuje,a ja trošim. Vrlo sam zadovoljna. Sto te jos zanima?

nisam u braku, ali imam svoje troskove kredita za stan, gorivo, rezije, hrana, higijena, odjeca, sve.da ulazim u brak, i dalje bih svoj kredit sama nastavljala placati, ali bih inzistirala da muz i ja kupimo kucu i imamo zajednicko gnijezdo, a svoj bih stan dala u najam(najam bi mi zatvarao ratu kredita), a sa svojom punom placom bih ulagala u zajednicku kucu. znam sta je odricanje i razumno raspolaganje novcima, a ako vidim da muz to ne zna-svi novci idu meni.

Sta je njegovo to je i moje. Sta je moje, moje je 😂 zezam se. To su sve nasi novci. Zajedni zivimo i zajedno trosimo 😊

Moja plata je prosvetarska (mala) i ja je trosim samo na sebe. Placala sam samo kredit za svoja kola i to je bilo sve. On ostalo placa, hranu, rezije, kredit za stan, sve za decu, putovanja, letovanja, zimovanja, bas sve. Njemu to ne smeta, mada bih lagala kada bih rekla da mi par puta nije prebacio kada se posvadjamo. Medjutim, kada hocu da ucestvujem on ne dozvoljava jer je svestan da imam neke svoje troskove, da volim garderobu, a i on dobro zaradjuje.

Dvadeset san godina u braku, još uvijek ne zanm koliku moj muž ima plaću. Toliko o financijama.

Moj muž zarađuje 3000e ja 800e. Ja plaćam režije i sve za kuću, on štedi, ali ja ne znam gdje je ušteđevina ni koliko je uštedio.

Svako ima svoj racun. Godinama je vecinu stvari on placao, dok se moj racun koristio za stednju i za placanje godisnjih odmora. To je bilo samo formalno jer svako je imao pristup racunu onog drugog, a znalo se i gdje novcanici sa karticama stoje. Prakticno smo uzimali sa iste hrpe. Sad radim samo ja, a suprug studira. I dalje je taj novac nas zajednicki.

Ono sto sam naučila iz braka svojih roditelja je da nema moje i tvoje. Njihovo je sve zajednicko. Plate se stave zajedno i kupuje se sta se treba. To se zove pravi BRAK. Nista manje od toga ne bi ni pristala. Ovi sto dijele troskove i gledaju tko je sta kupio nisu u braku nego u cimerstvu. To je sprdacina.

Muž plaća sve račune, sve za auta, poreze, renoviranja, dečije školarine, letovanja.. Meni ostaje da nas sve oblačim, obuvam i donekle hranim😁

Svatko ima svoj privatni bankovni racun. Imamo i zajednicki bankovni racun i zajednicki stedni racun. Plate nam se uplaciju na privante racune i svaki mjesec izracunavamo mjesecne troskove (rezine, kredit, hrana, odjeca, osiguranja...). Koliko svako doprinosi se racuna kao: Doprinos = ukupni zajednicki troskovi x [( Plata osoba 1 /(plata osoba 1 + plata osoba 2)]. Sto ostane nakon doprinosa ide svakoj osobi natrag u privatni racun i s tim novcem radi kako zeli. BTW, oboje smo inzenjeri.

Zenina plata cela ide na njene, decije i kucne potrebe, nikada je ne pitam koliko ima i gde je potrosila, dok ja placam sve ostalo sto treba i sta ostane odvajam sa strane, za auto ili stan ili neko ulaganje.

Iskreno, ne delimo je nikako. Prvo se trosi od moje, pa kad nje nestane, nastavimo sa njenom. Ako neko od nas potrosi neke vece pare bez prethodnog dogovora, obavezno kaze onom drugom da ima u vidu kakvo je stanje na racunima. I to je to. Savrseno

Radim samo ja. Za 21. godinu braka suprug nije ŕadio vise od 10 godina. Tako da sama rasporedjujem ,,zajednickim" novcem. Otkad dete studira u vecem gradu, muku mucim.

Plate su nam u razmaku od 10 dana. Svako troši svoj novac (ne samo na sebe nego i na djecu i kuću), a kad jednom nestane traži od drugog. Naravno, ponekad i počastimo jedno drugo.

Evo moja situacija: imamo zajedno firmu. Ja imam plaću nekih 1100 eura. On zarađuje astronomski više nego ja. Sav novac koji on zaradi ide u sef i on određuje što će se s tim novcem. Imam ključ, ali mi ne bi palo na pamet da to diram jer bi nastao kaos. Ja imam svoju plaćicu koju trošim na sebe i plaćam račune od kuće. Otprilike pola mi ode na račune, a pola je moje. On kupuje hranu, a od najma uživamo.

Uz račune na koje nam sjeda plaća imamo i jedan zajednički na koji svaki mjesec stavimo svako po 500€ i od toga platimo stan, režije, kupujemo hranu i potrepštine. Imamo 2 auta i svako sam plaća gorivo i održavanje.

Stan sam ja kupio kad smo bili u vezi i placam za njega ratu, režije, sve vezano uz održavanje /popravke i namještaj a ostale životne troškove kako ko stigne ili sjednemo i dogovorimo se. Ipak ne padaju nam novci s neba

Svako ima svoj račun. On ima 4 put veću platu, pa on više i plaća. On plaća vrtić za dvoje djece, kredi za kuću, razna osiguranja i plus zdravstveno za jedno dijete. Ja plaćam dodatne aktivnosti u vrtiću, zdravstveno osiguranje za mene i drugo dijete, ja im kupujem odjeću i igračke, a u supermarketu plaća onaj ko ide u nabavku.

Po meni, vrlo je bitno koliko tko zarađuje i kakve imate navike trošenja, koji su vam prioriteti, na što trošite. Mi nemamo problema, ali imamo slični način razmišljanja i nije velika razlika u plaćama. Svatko ima svoj račun, znamo pin on kartice jedan drugome, ne gledamo tko je koliko na što potrošio, jednom na hranu potrošim više ja, pa on...

Svako ima svoj racun al podelili smo obaveze,njegova plata je dosta veca pa on vecinu racuna i plati,dok ja kupujem hranu i stvari za kucu.

Izgleda da sam ovde jedina zena koja oduvek zaradjuje vise od muza i imamo zajednicki novcanik. Mozda sam luda ali ja ne umem drugacije. Ili cemo deliti sve ili necemo ni biti zajedno.

Nema univerzalnog odgovora. Svaki je brak prica za sebe. Zato budite mudri i cuvajte svoju ljubav i onda pare nece biti problem.

On plati režije/ratu kredita ti račune, jedna trećina sa strane, kupi se hrana i svako još ima svoga kod sebe za ručak na poslu, kafu, neku narudžbu, kupovinu i tjtt :)

Kakve ideale pišu, a tu stvarnost nigde da vidim

Muz zaradi bar 3x vise od mene. Ja radim nekoliko sati sedmicno samo, ostalo sam kuci, cistim, kuham, brinem se o dvoje male djece. Sto ja zaradim, moje je. Trosim kako ja hocu, na sebe, djecu, njega, odjecu, obucu, svakakve prohtjeve... i dio ostavim za rezije, mada mislim da ni to ne bih trebala. On bi da ja sve radim oko kuce i djece, nikad nije skuhao, pomoga sa zadacom. Zato svoje pare ne dam, a on svakako dobro zaradi i sve pokrije.

Posto muz ima kredit za kucu,ja placam rezije. Sve ostalo je zajednicko.

Zajednicki racun na koji svaki mesec oboje uplacujemo jednaku svotu i dopunjavamo kako kad treba. Zivimo u inostranstvu i imamo dobre plate - moja je malo veca od njegove. Ne brojimo u evro troskove nego sve za kucu i zajednicke aktivnosti ide sa zajednickog, a ostatak svak trosi na svoje hobije i stedi kako misli da treba.

Zajednicke. Plate su nam razlicitih datuma pa trosimo moju dok stigne njegova, ako nesto pretekne ide u stek za letovanje, izlete, sta god je potrebno.

Otkako sam rodila sina postala sam puno discipliranija što se para tiče....i sad i ostane nešto na kraju mjeseca

Jedan mjesec ja račune,on u kuću šta treba,drugi mjesec obrnuto...i ide to tako...šta ostane ostane,para nikad dosta,uvijek na nešto odu

Ja zaradjujem, a muz pazi dete. Vecina para ide kod njega na racun, ali vodimo evidenciju mesecno. U principu, mi smo jedan tim sa razlicitim ulogama i to funkcionise za sad.

Zajednički i nikako drugačije, sve na jednu kamaru i sve se troši uz dogovor i sve je prikazano gdje se potrošilo. Prije smo radili oboje i zajedno smo se borili za to da ode vani i da ima visoku platu, dosta govana smo pojeli zbog toga dok nije nam uspjelo da ode. Sad on kad zaradjuje dobro a ja kuci sam s djecom meni salje sav novac i nikakav nema problem s tim kako ci da ga trosim. Naravno ja trosim normalno i racionalno i zajedno planiramo za sve sta nam treba i kako cemo stediti.

Sav novac koji oboje zaradimo ide na zajedničku gomilu. Partner trenutno zaradjuje skoro 3x vecu platu nego ja ali mi to nikada nije prebacio. Novac trosimo racionalno i gledamo da ustedimo kada mozemo i koliko mozemo.

Najljepsi je zajednicki racun, ali je to nemoguce ako jedan partner previse trosi ili ima neke dodatne obaveze ili slicno i doci ce do razdora kad tad. A kad dijelis, uvijek ce biti nefer jer neko vise zaradjuje, vuce, radi po kuci i slicno. Ali gdje ima postovanja, razumijevanja i ljubavi...puuuno se lakse dogovori

Neke žene ne plaćaju ništa i žive od njegove plate pritom izgledaju kao da su bogate, dok neke žene skromne garderobe ne mogu ni priuštiti sebi sve što žele od svog novca jer dijele finansije s mužem pola - pola. One zlatne sredine su rijetke i divim im se najviše.

Ne bih nikad pristala da dijelimo sve pola - pola. Svaka čast ženama kojima to ne smeta, štaviše se osjećaju bolje, nemam ništa protiv njih. I njemu sam rekla ako želi taj način života da smo kao cimeri, ima milion žena što će na to pristati. Logično da učestvujem u plaćanju hrane, ponekad ga iznenadim večerom u restoranu itd ali da preuzimam troškove stana, računa ili njegovih kredita prije mene ne želim. Onda ću naći cimera i neće mi smetati.

Zajednički račun nemamo niti ga planiram imati jer on ne zna razumno da troši novac. Zarađujem manje od njega, zato plaćam kiriju samo 10%, i svake druge sedmice ja plaćam hranu. Mislim da je dovoljno od mene, jer ne želim da moj novac baca na gluposti. Dok ja imam ušteđeno skoro 3000e za ne daj bože, on jedva 300e iako mu je plata 5000e, a meni 1200e. Nekad mu čak ja dajem 50e da ne diže sa ušteđevine.

Ovo je dosta individualno pitanje. Nema pravila ni ispravne podjele. Mi imamo odvojene račune, i muž pokrije račune, te svaki dan obavi sitnu nabavku. Ja idem u vece nabavke hrane i sanitarijama. djeci kupujemo što treba i kad treba, ako nema u mene ima u njega i tako... ništa nije sakriveno, on može do mog računa i ja do njegovog...

Muskarcima je zajednicka a zenama je njena

Sve je moje moje.

Živimo zajedno godinama, nemamo namjeru da se vjenčamo. Svako raspolaže sa svojom platom kako hoće. Zajednički troškovi se dijele na pola što nije pošteno jer bi ona trebala plaćati više. Ista nam je plata, radimo u uslužnom sektoru, ali ja plaćam alimentaciju za dijete iz prošlog braka, a ona dobiva alimentaciju od bivšeg i njeno dijete živi s nama. Nije mi mrska njena kćer ali ne dam pare na nju, ni ona nikad ništa nije kupila mojoj i ode u grad kad mi kćer dođe u posjetu.

Ja zaradjum 10% vise od njega, znaci da smo tu negde sa platama. Imamo zajednicki racun, gde oboje uplatimo koliko mislimo da nam mesecno treba i po potrebi dopunjujemo. Ostali novac koji ne ide na zajednicki racun ostaje nama, pa svako trosi na sta misli da mu treba. Stek svako pravi svoj. Putovanja placamo sa zajednickog racuna, znaci tu je jednak udeo. Za sad nam je tako ok, jer isto zaradjujemo a nemamo decu.

Srazmerno smo odgovorni za troskove oko stana, hrane (zaradjujemo slicno). Takodje, obavezno se jedan deo novca odvaja za stednju! Ostatak svako trosi kako zeli na garderobu, sitnice itd.

Mislim da je najlepše imati zajednički budžet, ali samo ako oboje to želite, razumno trošite i postoji poverenje. Inače, najpoštenije je da delite sve troškove na pola, svoj višak svako zadržava za sebe. Nezgodno je kada jedno mnogo više zarađuje, ali ako ono drugo neće da povuče bez prebacivanja, pitanje je treba li biti sa takvom osobom.

Nema tu nekog univerzalnog saveta, sve zavisi kakav je partner. Moji roditelji su imali zajednički budžet, oboje radili, otac ga je dopunjavao dodatnim poslom. Bivši muž i ja imali razdvojen, na njegovu inicijativu. Uglavnom ja izdržavala porodicu (veći troškovi), a on kuću, komunalije i štedeo, ušteđevina ostala njemu, ne želim je.

Suprug ima 1770e platu, ja 1050e (nismo u srb od skoro). Za sad imamo štek od samo 1600e. Ne gledamo ko šta plaća, jednostavno ide i sa mog i sa njegovog računa. Jedino sto on vozi, ja ne vozim, pa sam placa gorivo...Kada mi nesto treba od odece ili njemu ili sta god bukvalno, kazemo jedno drugom idem po to i to i zavisi ko u tom momentu ima novca na računu, sa tog se uzima...doslovce zajednicki novcanik.

Zajednicke financije. Ja imam vecu placu pa ja placam racune i kredite i prebacim njoj dio za hranu (ona cesce kupuje i namirnice). Dio ide na stednju i putovanja (posebni racuni, kartice su doma, obojeimamo pristup tome). O svemu se dogovorimo. Ne brojimo si u cent na sto smo potrosili novac.ako joj treba moja kartica uzme, mogu i ja njenu

Svako ima svoj novac koji je zaradio, najvise zato sto ne podižemo novac nepotrebno iz banke. Onaj ko vise zaradjuje malo vise daje za tekuce troskove, ovaj drugi za stalne: racuni i sl. Od oka. Štek svako pravi svoj, i dete ima svoj, ali ako nam treba za zajednicke stvari onda nas dvoje dajemo (detetove pare ne diramo).

Suprug zaradjuje vise od mene, tako da on plaća racune, i daje nesto za kucne potrebe, ostalo namirujem ja. Ali svako ima svoj štek zasebni. Nama tako odgovara i svi zadovoljni..

Zna se. Njena plata je samo njena a moja plata je takodje njena ja ako ucarim nesto

Zajednicki racun u banci, oboje radimo.

Pola pola uglavnom ali ne pratimo u dinar. Racune ono saberemo podelimo, ali ovako nabavke odem nekad ja nekad on, pice klopu uglavnom u restoranu on vecinom placa ali ja uglavnom kuvam pa on posto ne kuva on nam ili poruci hranu ili odemo negde vani da jedemo (meni ne bi smetalo i da on skuva ali njemu lakse tako), putovanja placamo po pola, poensemo isto kesa uglavnom i potrosimo sve svakako. Zaradjujem nekih 20% vise od njega a plata nam je oboma preko 150k

moja zena od svoje plate placa racune u kuci, namirnice, vrtic za dvoje djece, ja placem sve ostalo, sevisi odrzavanje i registracija za 2 auta, kiriju za garazu, ljetovanje i zimovanje, odrzavanje zgrade i grijanje, za sve svecanosti ja dam pare u jabuku koliko god bude potrebno, i naravno visak para stedim za nas.

Moja zena ne radi nista i nema nikakvo primanje. Ja radim kao konj po ceo dan da bi ona mogla da ide na nokte, trepavice obrve i te gluposti Pun mi je k vec