Rekla mi je: "Najviše bole one žene koje ne možeš imati, zar ne?" Samo sam tiho odgovorio "Da...". Tu noć mi je dopustila da sanjam, sve što sam maštao s njom učinila je kao da će se već sutra ostvariti. Zaspala je u mom zagrljaju, osjećao sam se kao u nekom filmu koji je pisan samo za nas. A onda hladno i tmurno jutro je pokazalo kako je sve s njom ipak ostao nedosanjani san. Otišla je ne znam kud, ne znam s kim noći dijeli. Ostavila je poruku na stolu svojom rukom pisanu... "Možda u nekom drugom životu bude više sreće za nas dvoje."