Dok sam odrastala bila sam dete puno besa. Ljutila sam se što smo jako siromašni, što se nekad dešava da nemamo hrane ili mi nemaju dati novca za užinu. Što mi niko ne može doći jer nam kuća izgleda kao šupa i što nikad nemamo novca za ekskurzije. Roditelji su mi uvek pričali da ih ne razumem i da ću shvatiti kad odrastem. Otac je zemlju nasledio, niegovi su mu pomogli oko izgradnje kuće (koja nikad nije završena). I on i majka su oboje radili u državnim firmama i mogli su uzeti kredit, ili šta god. Ja sam se za školovanje uzajmila+ radila paralelno. Išla na crno u inostranstvo da čistim, učila jezik, plaćala sebi edukacije i kurseve jezika. I radim već godinama u struci i odlično sam plaćena. Tek ih sad ne razumem, i jako mi je teško da oprostim što se nisu nimalo potrudili da nam obezbede normalan život. I što sam najlepše godine provela grčeći se za svaku sitnicu. Tek sam u 40-tim sve sebi obezbedila i sad nikako ne osećam da uživam u ičemu.
Nešto najgore. I poslije kada ispunjavaš sebi želje iz djetinjstva ljudi se čude.. Nikad nisam mogla da imam ono što poželim. Uvijek sve najjeftinije. Sveske, odjeća, obuća. Nikad nema para. A za njihove cigarete i alkohol uvijek ima.
731
Ili su prekomerno stedeli, ili neko od tvojih roditelja ima ozbljnu zavistnost (kocka, droga...) jer u suprotnom ne vidim kako sa dve plate, nasledjenom zemljom i kucom niste imali ni za hranu. Pa neka su plate bile i minimalci...
444
Meni nije jasno, kako ste tako bijedno živjeli, sad si u četrdesetima, roditelji radili u državnim firmama oboje? su trošili na nešto drugo ili šta?
0
Meni je to tužno, da dijete ne možeš pružiti urednu kuću i hranu, a onda govoriš djetetu da te ne razumiju. uvijek može se nešto loše desiti, ali dok si zdrav, pa zar se ne bi borio i rukama i nogama da djetetu priuštiš osnovno? nego ti je dijete gladno?
0
Dobro je nisam sam,moji roditelji su uvek imali za sve oko nas sem za mene,isao sam u skolu pocepan,krmeljiv i nikakav,bili su muzicari oboje,ona pevala on svirao,nisu me gledali ocima,kod babe sam odrastao,najmanji,najgori uvek u svemu,zadnji uvek u svemu,nikad nista na vreme,jaja ,krompir pasulj,svaki dan,sad evo me u inostranstvu,zaradio sam svaki dinar sam,imam sve sto mi treba i previse,kupujem stvari iz dosade,ali nisam srecan,rupa stoji u meni i nikako se ne ispunjava,oni su krivi !!!!!
4
Mozda ce vam zvucati cudno ili glupo,ali ja moram reci. Prvi put sam roditeljski dom napustila kada sam se udala. Imala sam svoju platu,da napomenem odmah. Ali ja vama ne umem da objasnim osecaj kada sam uzela prvi put (u braku) da za dorucak isprzim jaja i kada sam mogla da ih isprzim koliko zelim,a ne koliko moram. Cak sam u nekom momentu i zaplakala. Toliko,rekli bi,nebitna situacija,a toliko velika stvar za mene.Neki ce me razumeti,neki ce me ismejati,ali znam da ce velika vecina shvatiti.
33
Isto. Samo moji su mogli. Ja sam sve ostvarila ali posledice imam sad klinička depresija i dijabetes sa malo godina
8
Nije sve u novcu- recite to ovoj curi, recite to onima koji nisu mogli na izlete i eskurzije, recite to onom decku koji nije do 18 ni zvao curu na pice jer nije imao u dzepu nista.. S druge strane-glupo i pokvareno djete ako je bogato ima postovanje svakog...
21
Ako si bila dete 90ih godina onda mogu i da ih razumem. Da si ti kao roditelj morala u redu da cekas za 1kg brasla i 1l ulja i pritom davala celu platu na to,da li bi ti bilo krivo sto se tvoje dete posle 30-40 godina zali? Da,imalo je roditelja koji su mogli da priuste deci nesto i tada,ali znas li na kojim pozicijama su bili ti ljudi? Da li si svesna da ljudi prime lupam 10 maraka olate i dok dodju do prodavnice ne mogu sibicu da kupe? Razumem i bol i ljutnju,ali razmisli malo...
7
Ti sii sad ovde populjavala sve roditelje koji nemaju,a zeleli bi deci nesto da pklone,obezbede,kupe. Nisu ni sva vremena ista. Svako vreme nosi svoje breme. Kolike su plate tih roditelja bile? Koliko jos brace i sestara imas? Mozda je majka bila kafe kuvarica,a otac postar,nigde se ne navodi tacno zanimanje. Znamo da su to neke od nizih plata. Da li je jos neko sa vama ziveo? Deda ili baba koji nemaju penziju? Nije sve tako ni crno,ali ni belo. Postoje ovde nedorecene stvari.
8
U meni je i dalje ostalo to dete koje ce pre kupiti patike od 3h,nego od 10h. Majicu kod kineza za 500din i haljinu od 1500din. Jednostavno...ne znam. Nije to ni zbog toga sto nemam,nego se valjda plasim ili sam samo tako naviknuta. Nemam pojma. Desavale se naravno da nekad i nemam,sta cu,ziv sam covek,ne mozemo svi sve obezbediti...ali i kad imam ja se tako ponasam. Odem i kupim tu istu najjeftiniju svesku,olovku...
10
Ista stvar, samo sto moji stvarno nisu imali. Majka nas je cuvala, pa nije ni radila, a otac radio u firmi koja nije placala godinama, jer nije bilo posla. Nosila sam uvek tudje stvari, tudje patike, knjige nisam ni imala, a s vremenom vise im nisam ni trazila, jer znam da nema. Zbog toga sam sa 15 godina isla da radim, da imam bar neki sitnis za sebe. Sada kada se popravila situacija, kupila sam sebi rolere, odecu, patike, sve ono sto tada nisam mogla da kupim.
47
Razumijem u potpunosti, djetinjstvo pamtim kao neki grč uvijek i iz "15-19" zbog njihovih grešaka, zato ne znam zašto se ljudi cude kada kažem da svako dijete NEMA SVOJU NAFAKU kako znaju rsci i da se dobro razmisli da li možeš i zelis da pružiš tom djetetu sve sto treba u protivnom stvaraš istraumiranu osobu
26
Znate sta je najgore od svega... Sto deca iz takvih porodica neretko uspeju da stvore finu karijeru, da se skoluju da bi pruzili sebi nesto sto im nedostaje, imaju motivaciju da uspeju u zivotu.. Deca iz prosecnih cak i vanprosecnih porodica obicno posle 30e stagniraju, ne zavrse upisane fakultete, rade po fabrikama, nemaju volje, nemaju cilj...
31
Zato sto nisi prebolela detinstvo.stavi tacku na sve ,bilo je kako je bilo sve ce biti drugacije.veruj sve je u glavi
24
Oslobodi se tog besa. Nisi više mala i bespomoćna. Uspela si! Budi u momentu i ne daj da ti prošlost baca senku na sadašnjost i budućnost. Oni su oni, ti si ti- odrasla, velika i snažna.
41
Najgore što ni sad ne uživaš u tome.. prestati živjeti u prošlosti i zamjerati.mnogi su tako živjeli (ne opravdavam tvoje roditelje ni malo) ali već si odavno odrasla osoba pa živi svoj život!
38
I ja isto patim od kupovanja raznih gluposti jer mi je kao djetetu svašta falilo.
44
Sadašnje vreme i tadašnje nije isto,nije bilo mogućnosti kao sada,90ih je bilo ultra teško bilo kome...Tvoj problem si ti i tvoji kompleksi koje još uvek vučeš. Ostavi to za sobom.
-4
Ista situacija, nakotili nas petero, za kruh nismo imali.
Sve sam sam stekao, da nemam svoje djece s materom ne bih opće imao kontakta, ovak ajde da makar nekog djeca imaju s moje strane.
Rekao sam im da ću im i platit sprovode , ali na njih ići neću .
23
I onda me mama pita sta ce mi 15 pari patika...
Znam ,previse ,ali sad mogu i zeljna sam ...
Imam 35 god
72
Kažu, samo rađajte, bitno je da ima ljubavi...
69
Ja sam sebi do 40te kupovala igracke. Odrasla sam bez i jednog plisanca. Svakog kojeg sam vidjela u prodavnici sam zeljela ponijeti kuci. Znala sam kupiti po 3-4 velika, cisto zbog tog osjecaja, a onda ih odnijeti djeci na poklon. Srecom, prosla me ta manija 😅
79
Neki ljudi su jednostavno takvi... što bi rekli nesnađeni u životu..
33
I moji su bili siromašni. Samo je otac radio. Majka nikad. Al uvijek su uspijevali za nas djecu se izborit da nismo najgori. Uvijek se imalo sta pojest i obuc. Majka je cesto radila po selu svakakve poslove da bi joj neko dao koju paru ili staru robu za nas. Al evo sad imam 30 godina lijepo zivim, zaradujem dobro. Kupujem toliko besmislenih stvari. Al najvise kupujem roditeljima svega. Kad idem u spizu kupim im sve. Ako kazu jogurt ja kupim karton jogurta.zasluzili su sve od mene
98
Mnogi ljudi nose emotivne ožiljke iz detinjstva. Ti nisi zlostavljana, već su ti zapali roditelji koji nisu bili spretni i sposobni. Sigurno bi i oni voleli da jesu. Pretpostavljam da si odrastala devedesetih kad je život bio pakao većini. Ne može se porediti s današnjim vremenom. U svakom slučaju, oni su samo ljudi. Nisu bili šaneri 90-ih. Po meni, svaka im čast.
62
Pusti prošlost, oprosti im, ne nosi gorčinu i bes, budi srećna sada.Život je škola, da nisi tako živela ne bi postala tako sposobna. Neki žive besno u detinjstvu pa postanu bahati debili. Naši stari nisu imali 90% što mi imamo danas pa su bili ljudi, voleli se, poštovali, družili i bili srećni.
41
Znaci, zivela u garazi dok nisu sklepali kucu koja je imala jednu sobu i tako nas cetvoro godinama,niko nije mogao da mi dodje jer smo bili beda bedna,poljski wc. U skolu jedno odelo jedne cipele svaki dan isto, nema menianja. Kupatilo nismo imali,kupanje samo nedeljom u koritu. Kuca 20m2 ukupno stalno prljava.Znaci kad me lupe flesevi detinjstva nije mu dobro danima.
95
Ovo kao da sam ja pisala. Jedina razlika je osecanje danas jer sam pocela da radim sa 19, uporedo studirala, i odtad uvek imam novca. Stvari mi ne znace puno, ali znam da je to jer ih mogu priustiti.
Roditelji nisu znali bolje i tjt. Idemo dalje, taj je period davno iza nas
53
Moji roditelji oboje zavrsili fakultete,vajni inzenjeri,a ziveli smo ko slepardija najgora,i ne mogu da ih razumem da su toliko razjedinjeni bili u svemu i da smo zbog njih mi deca upravo takvi - vise se nicemu ne radujemo. Za neke stvari prosto bude kasno kad se omatori...
73
Razumem u potpunosti! Boli!
Plati jednog psihologa da izvuče taj bes i ogorčenje iz tebe i da počneš da živiš punim plućima! Vredi svaki dinar u to a skinu ćeš veliki teret s tvojih ledja
44
I onda dođu i kažu samo deca neka se rađaju, odgajiće se. A ne pitaju se kako je toj deci kada nemaju osnovne stvari za život. Samo prave decu, da se muče u životu, toliko sebično i samoživo. Ako nemate osnovne stvari za život i uslova da pružite detetu pristojan život i lepo detinjstvo nemojte ga ni praviti i kraj.
84
Imali dve plate 90-ih? Super, imali su 8 maraka zajedno! I kakav kredit u to vreme?
1
Kažeš da imaš 40 godina, znači da si dete bila 90-ih. To je baš bilo teško vreme.
35
Sve kao da sam ja pisala. Potpuno te razumem. Imam 35 i jako dobro zaradjujem ali ne uspevam nista da ustedim jer sve potrosim na stvari koje mi zapravo i ne trebaju, ali mogu da ih priustim. Imam 50 vazi, pun ormar obuce i odece, pun spajz hrane, pica, nije normalno i ne mogu da prestanem to da radim. Imam puno kg jer ne prestajem da jedem.Sve je posledica loseg detinjstva gde sam nosila male i pocepane patike i dve majice za jednu skolsku godinu. Ali za cigarete i pivo je moralo da bude.
58
Tvoji naprosto nisu bili kapacitet da znaju kako bolje. u vecini slucajeva jedan roditelj radi dva posla dokdrugi ima jedan posao i hendla djecu. tvoji su siromasni u glavi i prolazili su kroz zivot kako su znali. ali sreca tvoja da si veliki kapacitet. uzivaj u zivotu. pusti proslost. okreni se buducnosti.
24
Tek sad kao odrasla vidim koliko se prekomerno ulagalo u drugu kucu koja je bila u izgradnji (donekle mozda iz najbolje namere, donekle da selo vidi), dok mi cesto nismo imali za najosnovnije. Trudim se da ne zameram i da shvatim da nisu znali bolje.
62
Isto. Sad se čude sestri mojoj od 30 godina što kupuje bicikl, rolere, klizaljke. Kad si željan nečega u detinjstvu, a toga nema, moraš to nadoknaditi.
90
Da, ovde niko ne pise o tome da su imali dve plate. Verovatno su skrti. Ima moja prijateljica takvu majku, zena i na hrani stedi.
42
Nemoj sebe sa mučiš besom prema roditeljima. Prihvati da je to bio njihov maksimum, oni su uradili najviše što su mogli, za više nisu bili sposobni, spremni...šta god. Neki ljudi, jednostavno, ne mogu da se izdignu iznad toga. I sami su živeli bedno. Isto je slučaj sa mojim roditeljima. Nismo živeli bedno, ali i daleko od blagostanja, dok su druge porodice, sličnog statusa, živele mnogo bolje. Oprostila sam im odavno, dok sestra ne može.
69
Mozes da ih ne razumes, ali moras da predjes preko toga. Ne kazem da je lako, ali ta gorcina te sprecava da uzivas u onome sto imas.
49
Jbg, neambiciozni ljudi. Nije redak slučaj da imaju veoma motivisanu decu koja žele da postignu sve i imaju sve što žele.
74
Ostavi komentar