Pre 5 godina, tadašnja devojka mi je rekla da me više ne voli i raskinula. Jasno mi je stavila do znanja (na poprilično grub način) da nema šanse za pomirenjem i da je zaboravim. Teška srca sam to prihvatio i nastavio dalje svojim putem. Ona je nakon nekoliko meseci započela vezu sa drugim momkom s kojim je nedavno dobila ćerku. Svo to vreme, mi nemamo apsolutno nikakаv kontakt, godine su prošle i ja sam je davno preboleo. Juče sam čuo njen komantar kako neću da je pozdravim kad se sretnemo, što je istina. Pre svega nemam želju ni potrebu da joj se javim prvi, a druga stvar smatram da nije zaslužila jer me je šutnula kao psa. Ne zameram što me je ostavila jer ima pravo na to, ali joj zameram način na koji je to učinila zbog čega sam se osećao kao jadnik.