I to dovodi do raskola u prijateljstvu. Moja drugarica se udala,čeka dete i samo o tome priča. Dok moja druga drugarica ima sličan život ko ja, nema dečka,radi,živi s roditeljima ko ja i mnogo nam je lakše tako kad živimo slično,kapiramo se.

Zašto se družiš s takvima? Moja drugarica je bila ljubomorna jer izlazim u grad,provodim se, a ona je kod kuće s malom bebom.. Pa nisam joj ja kriva.

Na zalost je tako. Cim ti se prijateljica uda ili dobije dete cao zdravo. Sve teme krenu da se vrte oko muza, dece, svekrve. Gotovo da ne postoje druge teme. Sve redje se javljaju. Uglavnom ti postanes ta koja inicira i odrzava kontakt. Ja sam tako izgubila neke prijateljice jee ih nije zanimao moj zivot, kako sam, a prolazila sam kroz neke jako teske momente. U se i u svoje kljuse.

Obožavam klince, ali samo slušam o njima i problemima drugarica. Mene bukvalno ništa ni ne pitaju

Msm da je autorka htjela da napise da se radi o totalnom neinteresovanju za njen privatni zivot, dok je ona nekoliko dana slusala o njihovom. To nema veze sa djecom, vec sa sebicnoscu. Ja sam se od jedne drugarice udaljila, jer mi je bilo dosadno da samo slusam o djeci, ruckovima, novom namjestaju i sl. Pritom, imam dosta udatih drugarica koje imaju djecu, ali i dalje imaju i druga interesovanja i imamo teme za razgovor.Naravno da volim da saslusam o djeci i porodicnom zivotu, ali ne jedina tem

Pa kad ljudi nemaju dovoljno mozga da razumeju da se zivot menja, prioriteti menjaju, osecanja menjaju, potrebe menjaju. Da kad se dodje u razlicite zivotne faze nije lako odrzati prijateljstvo, pogotovo kad se nema razumevanja za tudje potrebe.

Prijateljice su ti one, ali u k****

Ja sam mama dvoje djece i oni su moj svet. Ipak, kada izađem sa drugaricama koje nemaju djecu, deca su poslednja tema razgovora. U tim trenucima vraćam se sebi, starim danima i razgovorima bez obaveza. To mi daje energiju i radost, i važno mi je da mogu da budem ja, potpuno svoja, pored svojih prijateljica.

Citam komentare i mislim koliko ste glupe pa sve te sto imaju djecu su bogatije i sretnije 10puta od vas kalastura sto vam je uspjeh to sto izlazite u grad

Isto mi se desilo. Bila za vikend sa prijateljicama, jedna trudna, druga ima dijete i to su jedine teme u dva dana o kojima se pričalo. Ja njih jako volim, ali jednostavno nemam volje prisustvovati razgovoru u kojem nemam ništa za pridonijeti već samo kimati glavom i smješkati se. Ne očekujem da uopće ne pričaju o tome, ali da u dva dana ne mogu pitati kako si/što ima kod tebe..

Nije ti pitala za decka a ceka bebu? Kad dodjes u istu situaciju sjeti se sebe i svojoh rijeci. Pored svega lijepog ti si se naljutila ,sto si pomogla prijateljicama i nisu pitali za tvoga decka. Cemu sluze prijatelji ako ne da budu tu kad treba? Da dijele lijepe i ruzne momente zajedno? Ja sam mjesecima pomagala prijateljici koja je imala veliki problem pa nisam bila toliko sebicna jer znam sta joj je u glavi. Jos treba da misli o meni i mojim problemima.Ne budite sebicni, imajte razumijevanj

Isto, ispoštuješ sve i onda dobiješ da te još krenu da pitaju kad ćeš ti i šta čekaš. Drugarica rodila prije 3 godine, idalje priča o porodu na kavi. Evo postaje neizdrživo. Svaka tema se prebaci na djeci i porod.

I ja teško nalazim zajednički jezik i redje se družim sa drugaricama koje su dobile decu i ako je do tad sve bilo super. Ali nekako to smatram i normalnim, drugačiji su nam prioriteti i stil života i to je to. Više se družim sa ljudima koji su meni slični a njih jednostavno ispoštujem kad su rodjendani, slavlja, ako nekad uspemo za kafu da se dogovorimo i nadjemo vremena. Da bude kao pre jednostavno više ne može jer su nam životi otišli u različitim pravcima.

Hej ja sam mama i na kave idem sa prijateljicama da NE pričamo stalno o djeci. Naravno da ce se potegnuti i ta tema, ali druzenje mora biti obostrana razonoda, a ne napor.

Evo ja nemam decu, al te pitam-a kakav si ti to prijatelj kad nemas razumevanja za svoje drugarice koje su usle u neku potpuno drugaciju fazu zivota, preopterecene zivim bicem koje zavisi od njih? Pokazi zanimanje i interesovanje, empatiju i pruzi podrsku, sigurna sam da ces doci i ti na red sa tvojim problemima. Meni se to desilo i shvatila sam da nije problem u njima, vec u meni sto sam slusala, a nisam slusala, vidi se to.

Isto dozivjela. Ako se ja ne javim oni se sigurno nece sjetiti. Ja bih trebala trckarat oko njih ali oni se mene ne sjete. Cak k ne pricamo o djeci ali jednostavno ne zelim biti ta koja se jedina sjeti da se podruzimo. I ja volim i zelim da me se netko sjeti. Ali cesto ako ja ne iniciram onda nista od druzenja. I ok, ocito da ta prijateljstva valjaju obje strane bi se sjetile i sudjelovale.

Iako smo u krugu prvo nas dvije od 4 bile majke, na susretima smo izbjegavale teme djece. Zašto? Jer smo se djecom bavile non-stop i htjele smo misliti i pričati o nečem drugom. Imaš mame iz škole ili vrtića pa raspravljaj o djeci s njima. U krugu prijateljica pusti da teku neke druge teme.

Moja kuma, družimo se 15 god svašta smo prošle zajedno. Ona je meni pomogla i ja sam njom, ako joj je neko pomogao onda sam to ja. Ona je udata i ima decu, nema svoj život, ja sama razvedena i sad imam dečka ona je ljudi moji ljubomorna ja nisam mogla da verujem. Tako se isto ponašala i kad sam se zabavljala sa bivšim mužem.

Isto se to mrni desilo i posle su rekle ja se udaljila

Za komentare:boze me oprosti, kakva su vam to prijateljstva? Ako vam je neko prijatelj, ne prestaje to da bude samo zato što je prešao u drugu fazu života..Imam više drugarica bez djece, a ja sam majka. Sasvim normalno se druzimo, razgovaramo o svemu i svačemu. Niti je normalno izbegavati nekog jer je postao roditelj, niti je normalno pričati samo svoju priču. Tome razgovor i sluzi. Reci otvoreno sta vam smeta, pa videti je li prijateljstvo obostrano i iskreno.

uvijek je tako

Cest fenomen. Od tebe se ocekuje da ih razumes i trpis a one za tebe vise nemaju razumevanja jer su im sve teme osim dece nebitne.

Zato sto se, u njihovim ocima, u tvom zivotu ne desava nista vredno pomena. Tvoje obaveze nisu obaveze, tvoji problemi nisu problemi, ti ne znas sta je nespavanje, ti ne znas sta je haos, ti ne znas sta je ludnica jer - nemas dete.

pa jeste, ali kad su deca mala, covek je bukvalno preplavljen tim životom - jeste to nefer prema prijateljima koji decu nemaju, ali mentalno i emocionalno preopterećenje majki beba i male deca je toliko ogromno, jer su uglavnom same u novim situacijama, odlukama, osećanjima, da one ni to ne postignu da iskomentarisu, a kamoli nesto drugo..

Što kažu sličan se sličnom raduje. Ne može da se kapiraju ljudi koji nisu na istim talasnim dužinama i to je to.

Upravo je to najveci problem. Nije nikome problem njihovo dijete i kako se to vec sve predstavlja,kako to oni predstavljaju. Nisu te u stanju saslusati minutu,a opet mi imamo razumijevanja za njih sto je tako. Odnosno u zavisnosti koliki je neciji prag tolerancije.

Ja sama pričam što mi se priča i dobro, ne treba puno očekivati od ljudi. Problem je danas ako prigovoris ljudi neće korigirati ponašanje nego ćeš ostati sam a opet bolje da imaš nekoga makar za površne kave i nekakav kontakt nego nikoga. Ja se trudim da sama sebi nemam što zamjeriti a drugi uvijek mogu poslužiti nekoj svrsi

Izbjegavam drugarice sa djecom. Odem na babine, rođendane i dovoljno.