Nekako sam izgubio sebe u životu zadnjih par godina, jurim za pogrešnim osobama forsiram veze koje znam da mi ne odgovaraju, samo iz razloga da ne bih ostao sam i da ne bih morao da se suočim sa životom i sa problemima koje vučem već duže vreme. Sad kad sam konačno smognuo snage i raskinuo vezu koja mi ne odgovara, isplakao se, radio na sebi zadnjih par meseci, na otkrivanju ko sam i šta sam i šta želim u životu, konačno se osećam bolje.. Mada i dalje ima teških dana, prijatelji su mi se preselili ili oženili i slabo se viđamo, voleo bih da krenem na časove francuskog i na časove plesa, to su mi neke stare želje mislim da je pravi trenutak da to ispunim i ko zna možda upoznam i nove ljude, otvoren sam za to.. ali opet padnem u tu lenjost i nikako da uradim akciju tj korak ka tome svemu.. Svakako sam ponosan na sebe, prestao sam da jurim za ljudima, jednostavno puštam da sve u životu teče naturalno, fokusiran sam na sebe.. Znam da će sve biti ok samo moram imati strpljenja i hrabrosti.