Volim iskrene i povezane razgovore u kojima mogu neki smisao da čujem, ali odrastanje me je naučilo da moram da ćutim da bih preživeo i izbegao svađe, ponižavanje. Posledica toga danas je da je u meni osećaj niže vrednosti i stida kad god se upustim u neki razgovor. Voleo bih to da promenim, radim povremeno neke zadatke oko toga, pomakao sam se malo, i je*iga, nema ko da mi kaže samo guraj i pokušavaj. Budite sami sebi podrška u najgorim trenucima, bićete zahvalni sutra, hvala.