Jučer sam išla do bolnice po neke nalaze okrenula sam se i slučajno vidjela staru prijateljicu s kojom se više ne družim da sjedi vani u mantilu. Čula sam da je trudna i da treba roditi. Otišla sam. Hodala sam cijelom bolnicom i stalno razmišljala odi javi joj se pitaj ju kak je. Vratila sam se i nje više nije bilo. Danas je stigla vijest da je rodila Bogu hvala.
Čudno je da smo provele cijeli pubertet zajedno družile se.
A sada smo dva neznanca kao da se nikada nismo znale.
Pa vidjela je i ona autoricu,mogla je i ona autoricu pozdraviti pa nije. Ja sam uvijek bila takvog stava da su svi moji bivsi prijatelji/ice u mom srcu (ako nije bilo zle krvi,vec se samo s vremenom udaljili),pridjem,upitam kako su,sta ima i slicno. Dok nisam saznala da oni misle da nisam normalna,da sam nametljiva,da se lazno pravim fina i slicno.
1
Svasta! Pa sa toliko ljudi prestanes vremenom da se druzis, ali osima ako nije bila neka teska svajda pridjes, pozdravis se, pitas kako si... ne znam sta je tu tako strasno.
1
Jeste ali bude coveka sramota i da se obratis
7
Ovo što kaže prvi kom. Postoji dakle razlog zašto se više ne družite tolike godine. A ti sebi postavi pitanje što s tom osobom u tebi još nije završilo i zašto imaš potrebu oživljavati nešto što više nije živo.
11
Nije to cudno to je normalno nego nikako da shvatite.
11
Ostavi komentar