Kada sam išla u srednjoj školi, do naše škole je živeo jedan prezanimljiv deda. Živeo je sam i valjda je zbog toga i voleo da sa nama priča i druži se. Škola nam je bila dosta stara, zidovi su bili ispucali, učionice male i tamne. Pošto nam je taj deda bio svima dobar drugar, terali smo ga da nam za vreme pismenog iz matematike isključuje struju na satu. Par puta smo izbegli tako pismeni i kontrolni zadatak i to mi je možda i najviše ostalo u sećanju iako je bilo baš daaavno. Deda, ako si živ, onda ti želim sve najbolje u životu. Ako si umro, želim ti upaljeno svetlo na onom svetu! Hvala ti za sve. ❤️