Frustriran sam, negativan, nezahavlan na životu koji imam (nije neki, fali mu štošta, ali bilo je i gore kad sam bio mlad i pitanje je šta me tek čeka), smotan, nesiguran i izgubljen. Ne znam kako da promenim svoju sitauciju, umoran od svega, nezadovoljan, bezvoljan. Mrzim svoj posao, a naročito kolektiv, na faksu mi je ostalo nekoliko ispita i nikako da se namolim da ih dam, a ni strukom mi se ne bavi preterano. Propalitet sa 24 godine.
Sve isto, samo ja imam 30. Nemam djevojku niti sam je ikad imao čak ne znam da li se ikad netko zanimao za mene. Kad sam završio faks jednostavno nisam osjetio nikakvu radost povodom toga. Dan danas ne radim u struci i počeo sam sumnjati da li se time uopće želim baviti. Isto mrzim svoj posao od prvog dana ali sam bio primoran prihvatiti ga. Ne znam više ni šta želim u životu.
37
Mene je to uhvatili u 23. I 24. Godini. Napadi panike i strah od budućnosti. S godinama me je proslo i sad sa 30 ne razmisljam o tome, sta bude bice
28
Hvala na lepim komentarima i razumevanju. Da, preporučena mi je psihoterapija i možda krenem kad nađem vremena, a sad sam krenuo malko da se bavim faksom i da se ponovo kontaktiram sa kolegama sa njega, prija mi onako.
0
Ne preteruj, još si takoreći dete! Pre svega završi te ispite i fakultet, ne budi lenj, to ti je sada najvažnije da uradiš i ne izbegavaj! Kad budeš diplomirao, osećaćeš se mnogo lakše, toliko si mlad i ceo život je pred tobom! Ne drami!
1
I ja sam se tako osećala s 24 godine. I još sam imala blizu 100 kg od te tuge i praznine. Sad imam preko trideset i život nikad nije bio lepši. Molim te da se zagledaš duboko u sebe, pronađeš nešto što voliš i posvetiš svoj život tome. Tek si na početku života, iako to iz tvoje perspektive ne izgleda tako. Nisi jedini. Ali rešenje postoji. Prati želje svoje duše i bićeš zadovoljan. Srećno! Samo jedan život imaš.
4
Kad sve to znaš, poradi na sebi. Nije lako ali podji prvo od psihoterapije pa dalje. Želim ti puno sreće!
5
Mislim da je jedan od glavnih uzroka to sto mrzis svoj posao. Raditi nesto sto mrzis, svaki dan, vecinu dana je psihicki devastirajuce za covjeka, pa nije ni cudo se tako osjecas, ni sto je vecina ljudi prsla. Kljuc je naci nesto sto volis, ili sto ti je barem podnosljivo. Ja radim posao koji me ne ispunjava ni najmanje, ali mi donosi neki okej novac za danasnje plate i uvjete. Da radim ono sto volim, ne bih imala ni dinara. Korist vs ljubav, rijetko idu ruku po ruku, nazalost.
6
Kad si bio mlad? A sad imaš 24, baš si zgazio u godine 😂 Zašto si propalitet? Radiš, studiraš, trudiš se, kako možeš reći da si propalitet? Prestrog si prema sebi. Krize identiteta su normalne u tvojim godinama, proći će.
8
da da, nisu ti počele padati bombe na glavu kao meni u Sarajevu na 5 godini medicine. Ma ušutite više s tim lelemudanjem!
-7
Opušteno brate. Ja sam nezaposleni propalitet sa fakultetom i imam 27 godina. Kad i nađem posao, smeši mi se fizikalisanje, koje sam bukvalno mogao posle osnovne da radim.
9
Previse ocekivanja od samog sebe i od zivota, previse moram ovo moram ono, bajke o poslu i zivotu, nasi roditelji nam nikad nisu znali dati realniji sliku svega, isto mi je s 29 god, u momentu imam nalete svega sve zelim od 0 a onda padam skroz i ne da mi se ustati iz kreveta. Motivacija u zivotu dolazi iz discipline i kontinuiteta, danas zavrsi sto moras pa onda sto mozes i tako dan za danom vidjeces da radis puno toga. Odaberi 1 stvar i kreni polako i pomalo, ne opterecuj se previse
1
Mozda se radi o egzistencijalnoj krizi.
2
Imam 37 i realno ceo zivot se tako osecam i verovatno je zapravo ceo zivot takav.
3
Ajde bre 24, imaš vremena brate. Pusti društvene mreže i influensere i njihove stavove o uspešnosti, sve je to fejk. Popravićeš se imaš vremena.
0
Sve isto samo posao nemam.
2
isto brate moj rodjeni
17
Bila sam u sličnoj situaciji. Mrzila sam faks, struku i posao. Ali sam odlučila tražiti nešto van struke i nisam nikad bila sretnija nego sad. Uvijek možeš naći nešto drugo
22
Cemu osude kad je vecini ovako bilo u 20im. Kad si u skoli i ne mislis o tome imas brige oko ucenja ali kad dodjes u 20e,onda dodje do tog razmisljanja
24
Takva sam bila sa 15, 25 ali sad sa 35 sam se uzdigla. Tezak zivot sam imala ali sam izdrzala sve
22
Ostavi komentar