Ulazim u voz i u transporteru nosim mačku, mirna, slatka. Dolazi konduktetka da mi očita kartu i zainteresovano, uz zadršku pita da li mačke mogu zaista da se drže samo u kući, naviknu da ne prave nered itd. Odgovaram potvrdno i objašnjavam proces koji je lagan i detalje o kojima treba da pazi na početku. Gledala je ozbiljno ali pomno slušala. Delovalo mi je kao da je to pitala jer se iz nekog razloga suzdržavala da nabavi macu, a neko je to od nje tražio, na primer dete. Nadam se da sam doprinela tome da nabavi macu i da će nekome naredni dani postati presrećni zbog toga.