Momak i ja kao da smo zamenili uloge. Po nekom šablonu žene su te koje su osećajnije, brižnije, pune razumevanja, više pričaju, uzbude se za neku sitnicu, imaju promene raspoloženja, vole Novu godinu i ludilo oko ukrasa, šoping.... A kod nas je kontra, ja sam ta koja stalno opominje njega što pare baca na gluposti kao što su ukrasi za jelku (jer ih imamo milion i pola ne iskoristimo), smara me priča u nedgogled koja nema poentu, retko kad zaplačem, volim u miru i tišini da gledam film a on samo melje nešto, češće on pere veš i sređuje kuću jer kad to ja uradim on obavezno nađe zamerku i onda nastane svađa.... Osećam se kao muškarača, ne znam ko je ovde lud.