Ne znam zašto nam je školski sistem tako nakaradan. Sećam se samo stresa i nervoze od početka do kraja svog školovanja. Završila sam jedan od težih fakulteta, ne sa svim desetkama, ali nisam imala ni šestice. Sad radim u struci, odgovoran mi je posao, od mog rada zavisi i mnogo para i mnogo uloženog truda drugih ljudi. Nekad napravim grešku, kao i svi, ali uglavnom se sve reši dobro, kolektiv je dobar i kolege su sposobne. Osećam se da napredujem i da moj rad na neki način doprinosi društvu. Imala sam temperaturu nedavno, pa cijelu noć sanjala ispite, vežbe, kako me neko kinji, da li u srednjoj, da li na fakultetu. Ne znam da li je to normalno, da se mladi i odgovorni ljudi toliko istraumiraju, a da im život nije ni počeo kako treba.
Radim u školi skoro 20 godina, a i dan danas znam sanjati da trebam odgovarati hemiju ili istoriju. U suštini si u pravu, ali sa tačke gledišta nastavnika mora tako biti, jer imaju pravila, uslovi i plan koji se mora ispoštovati. Ja pokušavam djeci umanjiti stres tako što najavim kad ću pitati, ali opet je sve isto. Kažem pitaću sljedeće sedmice i ako ne pitam u ponedjeljak nego neki drugi dan, oni zblanuti, ne znaju šta ih je snašlo. Ima i do učenika.
-1
U osnovnoj školi sam bio terorisan. Deca kad vide da neko cuti i da je povucen, vide slabića i tretiraju ga kao zrtvu. To je svugde tako, osim mozda u finskoj, Dubaiju i slicnim uredjenim mestima.
-3
Pa naravno,ona ispitivanja iz cista mira,dodjes na cas a prof nadrkana i otvori dnevnik i ide redom da ispituje,a nikad ne znas kad ce se to desiti. Svaka osoba koju poznajem,cak i moj otac od 70,a bio je student generacije na faksu i radio posao od kojeg se obolijeva,idalje sanjamo skolu i ispitivanja.
0
E moja ti da znaš šta je tek sad...a tek sa decom koja imaju autizam, sve je nakaradno od škole, zdravstva...pakao nam se piše
0
Učinjelo mi se da piše ne znam zašto nam je školski sistem neda ukraden haha
1
Da je tu skolovanje nakaradno, ni znanje jezika drzave u kojoj zelite da radite ne bi Vam pomoglo da se zaposlite. U domovini mozete kako hocete, vani je je drugacije, ni svoj svoga ne trpi da ga jase.
-5
Mnogo utice i kako ti je kod kuce. Jedna od najboljih drugarica je imala napade panike zbog ocena, inace bila vukovac, inteligentna, dobra i zaista neproblematicna na bilo koji nacin, zato sto joj je to na vrat tovarila majka. Inace majka bez fakulteta, zapela da joj cera bude doktorka.
23
To je globalni problem. Gledam neku karikaturu na engleskom sajtu, gde odrasla osoba sanja kako, kao, ima test u školi, nije znala da će imati, nije spremna, nije naučila, uspaniči se i - budi se u sva znoju. Ogroman broj ljudi komentariše da imaju isti takav san koji se ponavlja godinama. Hoću reći - nije samo kod nas, svugde je tako, i stresno i traumatično.
2
deca treba da zavole školu i da žele što više da provedu vremena u njoj i skupljaju znanje, igru, druženje.. mi se samo traumiramo dok na kraju ne zamrzimo čitav život kamoli jadni poslovni svet
1
Isto mi je tako. Radim jako ozbiljan posao a nisam se osećala ovako bezbrižno od 5. razreda osnovne. Ali ja mislim da nije do školskog sistema nego do nas. Mnogi koji su išli u iste škole kao i ja su imali bezbrižnu mladost i nisu se nervirali previše oko škole. Ali zato sad ti ljudi imaju mnogo stresniji život od mene, jedva plaćaju račune, rade fizički teške poslove i plaše se odkaza. Mislim da smo ipak bolje prošle
11
Dete koje ide u VII razred osnove škole je poslednje nedelje prvog polugodišta dobilo više od 20 ocena. I neko će mi reći da je to normlano? E pa nije!
13
Studiram dva fakulteta i manje se nerviram nego u srednjoj školi.
6
Ne znam, ja sam uvek imala odlican uspeh ali mi skola ni studije nisu nikad bili toliko traumaticni. Ne mislim da su laksi od posla, mislim da su generalno i te obaveze i sad na poslu prilagodjene uzrastu i meni su nekako slicne poprilicno. Tako je bar moje iskustvo
4
normalnija amerika sa trista kurseva i uvek posla nego ovde ubîjanje ni za šta
16
de normalno, unakaziše nas ni za šta
12
Ostavi komentar