Ponekad me plaši to koliko me ništa ne interesuje o životu mojih roditelja. Da se preselim, ne verujem da bih imala ikakvu želju da ih zovem i pitam šta rade i šta ima novo. Mislim da ne bih imala ni želju da sa njima delim događaje iz svog života, gde sam bila, šta sam radila itd. Znam da nije lepo, znam da bismo se čuli, ali ne zato što ja to želim nego zato što tako treba. Trudim se da budem srećna što ih imam, što su živi i zdravi i što me vole, ali samo želim da me svi ostave na miru i da me niko ništa ne zapitkuje...