Najjače od svega je što mi je bukvalno na prvom viđanju (za koji sam ja mislila da će biti sastanak, jer smo se mesecima i mesecima dopisivali) otvoreno i bez uvijanja rekao "polako, zaljubićeš se", onako kao u fazonu to mi ne treba i to ne želim. Bilo mi je smešno, kao "odakle ti ideja da i želim tako nešto", ali u sebi mi nije bilo jasno, jedno je pričao i pisao mesecima, a drugo govori sad uživo. Tada mi je prošlo kroz glavu da je to prvo i poslednje viđanje, ali nekako sam uvek pristajala na sledeće i sledeće. Kad on pozove, kad njemu odgovara. I naravno - pitam se jel' vidi budućnost. Zaljubila sam se u njega kao nikad, u mrvice koje mi daje, u bajku koju sam stvorila u svojoj glavi... Znam da on nije princ, znam da ja nisam princeza, ali bi tako volela da ovo naše ima srećan kraj. A znam da ne može imati....
Mi smo kolege, radimo zajedno. On je zenskaros. Prvo me je nervirao i uopste bio mi je gadan takav tip muskaraca. Ignorisala sam ga maximalno, a on je samo trazio razloge da me pozove, da mi se priblizi. Dok sam ga ignorisala...a onda sam ja postala ok sa njim, upala u mrezu i sad me on ignorise a ja pokusavam da se dostojanstveno iscupam..
2
Proradio ti je ego i zelis sebi dokazati da ces ga osvojiti. Nista neobicno,vecina "zaljubljivanja" u podsvijesti samo i krije ego koji ne moze prihvatiti da se nekome ne svidjamo. Zato sve svi,bilo musko bilo zensko,i zaljubljuju u one koji ih nece i koji ih tretiraju kao krpu. Niko se nije zaljubio u nekoga ko ga je tretirao kao kralja/icu. To se smatra osvojenim i rijesenim,samim tim nebitnim za ego.
-6
Ono što te veže za njega je to što ti se igra s mozgom. Ako se patite s nekim i morate ga vući za rukav, to nije ni ljubav, ni zaljubljenost, nego bonding trauma. Mnogi to ne shvate za života, pa umisle neku veliku ljubav.
5
Ostavi komentar