Muž i ja živimo u inostranstvu. Idem na kolektivne aktivnosti kako bih malo bila među ljudima. Mnogo mi nedostaje moj narod, moji prijatelji i porodica. Pričala sam sa mužem i njemu ne treba druženje sa drugim ljudima, briga ga za to. Dovoljno mu je što se redovno čuje sa svojima.
Znam kako se osjecas, bila sam u istoj situaciji, a uz to imala i 2 bebe. Kad su djeca porasla, zaposlila sam se i totalno je drugi osjecaj! Svaki dan si u kontaktu s ljudima i stvaras svoj krug prijatelja. Zadovoljna sam i ne cekam da mi neko dodje u kucu da se druzim ili razgovaram.
10
Ostavi komentar