Najružnija ljudska emocija je zavist.
Niko ne želi da prizna da je zavidan.
To je znak da se osećamo inferiorno.
To je osećaj koji vodi ka sabotaži - pasivno agresivnom ponašanju.
Ali tu zavist možeš da preokreneš u nešto radosno, zapravo moćno i kreativno, čim postaneš svestan / svestna da to nosiš u sebi.
Stalno se uporđuješ sa drugima, sa onim što oni imaju i osećaš zavist.
To možeš vrlo brzo da promeniš.
Pre svega prestani da se upoređuješ sa onima koji imaju više.
Počni da se upoređuješ sa onima koji imaju manje.
Tada se u tebi razvija zahvalnost, za ono što već imaš.
To je emocija koju danas mnogi i ne osećaju.
Većina ljudi je toliko ogorčena onim što nema.
Ja bih otisao malo u drugom smeru i rekao da zavist moze da ti pomogne da i ti budes bolji. Na primer, ja kad vidim da neko ima nesto sto ja hocu, bilo da je osobina, vestina, ili nesto materijalno, to me uvek nekako motivise da dodjem do te situacije da i ja to mogu sebi da priustim ili da i ja mogu to da naucim. Sve je u tome da li ces da sedis skrstenih ruku ili ces uraditi nesto po tom pitanju.
6
Nije poenta upoređivati se sa onima koji imaju manje, nego se fokusirati na sebe i svoje ciljeve i na to šta možeš da uradiš povodom toga. Svakome može da se desi da nekome zavidi, ali kad to prepoznaš treba da vidiš šta to u tebi izaziva i da poradiš na tome.
5
Dzaba ti pricati,kad god sam ovdje napisala da nije normalno da budu ljubomorni na prijatelje i one koji su npr zavrsili faks,udali se dok oni jos nisu,apsolutno SVI pisu kako je normalna stvar zavidjeti na tome i da ne mozes biti sretan zbog drugih kad se tebi to nije desilo. Ja se razboljela sa 21 godinom,postala skoro invalid,ispisala se sa faksa,nemam momka godinama,nemam posao,ko zna hocu li ikad ista imati od tog. Sve moje prijateljice su sve to postigle i iskreno sam sretna zbog njih.
9
Volim pročitat ovako kvalitetna razmišljanja.
10
Ostavi komentar