To sam i ja za sebe govorila ili sam bila ljuta na sebe jer nemam samopouzdanja i nisam opuštena i lepršava osoba kao neke koje znam. Onda se sjetim nekih situacija iz svog djetinjstva i shvatim da nisam pravedna prema samoj sebi. Kao da se ljutim na sebe jer ne mogu trčati a djetinjstvo mi noge slomilo. Ali dan po dan, kroz dvadesete sam se oporavila, sada sam u tridesetima konačno ok.

Ja sam iscrpljena nakon svega. Mlada sam imam tek 26 ali sam toliko iscrpljena od zivota da nemam neku preteranu želju da živim. Nasilje u porodici i još štošta,ostavlja velike posledice kasnije na psihu. Kao dete sam i gurala nnekako,ali me je sve stiglo u 20-ima.

To se i ja nekad pitam. Imala sam ne daj bože detinjstvo i plus vrsnjacko nasilje u skoli. Nazalost su me napadi panike docekali na pocetku fakulteta.

nije lako kad nema ko šta da te uči nego se sve sam boriš

ne bi trebalo to ima veze bilo kakve..

Ista sam. S kim sam živjela, u kakvoj sam kući odrastala, šta sam sve gledala i slušala, dobro je da sam ikako normalna. Bolje se ne roditi nikako nego roditi u onakvoj porodici. Vjenčavali se i pravili djecu jer to tako ide a sami su bili nedorasla i nezrela dječurlija.

Mene su traume iz detinjstva sacekali za vreme faksa, al glavu gore. Ne dajmo se