Divim se ljudima kojima je najljepše kod njihovih roditelja. Ja nisam te sreće, gledaju me kao kućnu pomoćnicu, dan mi se svodi na izdavanje doručka, ručka i večere po cijeli dan, jer jede svako kad god hoće, a kad ne želim da poslušam potrude se da prodjem kroz takav pakao da mi ne padne više na pamet da se pobunom. Počela sam da pijem lijekove za smirenje, a jako sam mlada. Stičem uslove da se otselim od njih, do sada nisam mogla. Jedva čekam, nisam Nisam ni sigurna ni da li želim da ih vidim ikad nakon što odem.
Obavezno idi. Jesu ti oni roditelji ali te vide kao besplatan izvor energije, truda i emocija. Ti ne bi trebalo da zivis na takav nacin, kao neciji sluga, vec da dises punim plucima.
3
Ajde ne izmišljajte ovakve lupetarije, botovi jedni, koliko vas plaćaju da lažete o roditeljima!? Uostalom, sama si kriva, što se ne postaviš drugačije, ako je ovo istina? Nemaš hrabosti, a nemaš ni kinte da uopšte kupiš sebi hranu i neki svoj stan...šta se onda buniš??
-3
Spremaj promišljeno svoj odlazak jer takvi ljudi se ne menjaju. Idi na vreme dok se ne ugasiš to jest dok ti ne isisaju životnu vedrinu i radost.
1
Ostavi komentar