Ne bih volela da prođe ceo život, a da ga ne vidim bar još jednom. Vreme koje smo proveli zajedno je bilo kratko, ali prelepo. Niko nikada nije umeo tako da me zagrli, ako da me zaklanja, da me toliko nasmeje bez stvarne, usiljene namere da bude zanimljiv, da mi se osmehne kao da misli da sam i luckasta i pametna pa mi se zbog toga divi. Greške smo pravili oboje i zato nismo ostali zajedno, bili smo suviše mladi. Mladi ljudi mogu da nose strast i ludilo, ali prepoznavanje, teško. Svakako, mislim da smo se debelo zeznuli. Ništa ne tražim, samo bih beskrajno volela bar još jedan zagrljaj. Koliko godina neko može da živi u tebi, a da ipak funkcionišeš kao da nije u duši i pod kožom, čoveče! P. S. Osuđujte slobodno, nemam živaca i vremena da objašnjavam šta i kako je bilo, svakako bi se dušebrižnici prvi javili da pametuju :D
Ako je još uvijek živ, a nadam se da jeste, potraži ga i pozovi na piće, ispričajte se. Iz svog ličnog iskustva ti mogu reći da uopšte ne žalim za prošlošću, ni sekunde. Da je nešto vrijedilo, opstalo bi. Osim toga, da on misli ono što i ti, već bi sam potražio tebe.
1
Prosto ima takvih ljudi sa kojima naša energija ima match, svaka rec koju kazu, svaki njihov pokret cini da zatreperimo. Ja sam samo jednog takvog momka upoznala, tako je delovao na mene da kako nesto izgovori, a ja se osmehnem. Neverovatno harizmatičan, duhovit, i vedar, prisutan u trenutku. Ja, overthinker i samo nesto analiziram prošlost i budućnost a ne umem da živim u sadasnjosti. On je to tako umeo, kao neki razigran decak pun duha.
7
Ukakicu se.
-6
Razumijem. I meni je jedan takav u mislima nonstop.
1
Ostavi komentar