Sve je počelo sasvim obično — skoro slučajno. Otišla sam kod njega u studio da pevam. Jedan običan dan, jedna pesma koju sam želela da probam uz klavir. Pogledali smo se samo na trenutak, onako usputno, kao dvoje ljudi koji se prvi put sretnu. Taj pogled promenio mi je život. Počeli smo da se viđamo zbog muzike. Ja bih pevala, a on bi svirao. Pričali o životu, o planovima, o glupostima koje samo dvoje ljudi koji se opuste jedno pored drugog mogu da dele. Nismo ni primetili kada je druženje postalo nešto više. Bila je to ona tiha ljubav koja se uvuče u život neprimetno, bez velikih reči i obećanja. Ali život nikada nije jednostavan. On je imao dete iz prethodne veze i neke neraščišćene okolnosti koje su me plašile. Raskinula sam, pobegla sam... Nijednog trenutka nisam prestala da ga volim. Možda su nas životne okolnosti razdvojile. Možda su strahovi učinili da krenemo različitim putevima. Ali postoje ljudi koje sretnemo samo jednom u životu i koji zauvek ostanu u nama. Volim te Mihi🩶