Najviše mrzim kod sebe to što nisam siguran u sebe i što stalno sumnjam u sebe. Koliko god da imam godina nikako da prevaziđem taj osećaj. To je sve zbog toga što su mi kao detetu govorili "ma šta ti znaš, ne lupaj, još si ti zelen, ja sam stariji itd." Ubiju vas u pojam u samnom startu i jako i skoro nemoguće je iščupati se iz tog osećaja. Uvek mislim da je drugi bolji da zna bolje. Još ako su vas kao dete nekad kaznili za to što ste pogrešili i govorili kako da su oni to uradili do toga ne bi došlo e tu je još veća zamka. Roditelji budući pazite s decom kako postupate, danas sutra će morati da se oslone sami na sebe.