Moj život je tako neopisivo dosadan. Nemam doslovno nikog ni za kavu popiti. Ne radim više jer moram privesti fakultet kraju tako da trunem kući od jutra do mraka. Čak i kad mi dođe ideja da odem negdje i pokrenem se, brzo odustanem jer se osjećam glupo ići negdje sama. Nemam samopouzdanja, nemam para, nemam hrabrosti. Kako živim, bolje da ne živim.
Da autorka nije spomenula fakultet,pomislila bih da sam ja ovo pisala..Imam 29 godina i toliko mi je život dosadan da doslovno ne znam zašto živim... Nemam nijednu drugaricu i ne samo to,takođe nemam sa kim da popijem kafu...a o tome da nemam momka ne treba ni da govorim...Desi se da prošetam sama po kraju,ali ubrzo se pokajem jer shvatim da to nije to..A kako se bliži leto sve mi je gore...
18
Sve te razumijem. Da mi je da imam hrabrosti i samopouzdanja, lakše bi mi bilo.
7
Ima nas... Mene je spasila vožnja bicikla. Učim za poslednje ispite i onda se vozim kasnijem biciklom po kraju i jako me opusta
14
Samo se strpi malo, doći će bolja vremena, veruj mi!
12
Ostavi komentar