Daj svoje mišljenje.
Kao mlađa bila sam dosta punije dete, to ne bi ni predstavljalo neki problem da vršnjaci nisu bili toliko surovi, vremenom sam počela sve više i više da razmišljam o tome i postala nesigurna i ako sam bila mala. Svaki put kada bih otišla na pregled kod doktorke dok sam bolesna, čim bi me ona ugledala, istog trenutka bi mi rekla da stanem na vagu, savetovala mi je dijetu ali mi to nije išlo. Sa 13 ipo godina mi je prvi put sinula ideja da se ispovraćam nakon što jedem, jer sam mislila da ću onda možda smršati i zadovoljavati kriterijume drugih ljudi. To povraćanje se s vremena na vreme dešavalo, ja sam počela da mršavim i to mi je odgovaralo. Nisam imala pojma šta radim, nisam ni pomišljala na to da ja neću moći da prestanem. Evo sada 6 godina kasnije, i dalje radim to i ne mogu da prestanem, povraćam nekad i po 9 puta na dan. Išla sam kod psihijatra/psihologa. Pila terapiju, ništa mi nije pomoglo. Ne mogu da se odreknem neke kontrole koju imam nad nečim. Najduži period bez povracanja je bio 2 nedelje.
