Seks mi je smešna stvar, pogotovo poza gde je žena gore. Par puta sam jedva izdržala da se ne smejem, dok sam bila u toj pozi. Ne znam da li nisam našla odgovarajuću osobu ili sam samo čudna.
Kada smo rešili da krenemo zajednički život verenica i ja, naši su odlučili da nam pomognu da ne živimo kao podstanari, tako što će nam kupiti kuću. Navodno je bio dogovor da svi zajedno učestvujemo, i moji i njeni i nas dvoje. Mi smo mladi, po 26god, i nismo mogli da uštedimo veliki novac, kao naši roditelji npr posle 30god rada. Trebali smo da pišemo kuću na oboje, ali su njeni odustali kada je na red došlo plaćanje i rekli za mene on je muško, njega treba njegovi da obezbede, ti se udaješ. Pritom su ubedili verenicu da ne daje ni ona ništa za kupovinu kuće, nego su čekali moje na sve. I onda kada su moji kupili kuću, pisali su samo na moje ime. Tu je nastao opšti haos, i raskinuli smo veridbu. Ne znam šta je očekivala, da moji što su mukom stekli kroz život daju njoj za pravo pola svega na lepe oči, a pritom njeni ništa. Sreća da je nisam oženio i da nemam dete sa njom, bar sam na vreme video kakvi su.
Primetio sam da se žene, devojke mnogo modernije oblače nego muškarci, u Srbiji? Uvek su top sređene. Zašto?
Kao mlađa bila sam dosta punije dete, to ne bi ni predstavljalo neki problem da vršnjaci nisu bili toliko surovi, vremenom sam počela sve više i više da razmišljam o tome i postala nesigurna i ako sam bila mala. Svaki put kada bih otišla na pregled kod doktorke dok sam bolesna, čim bi me ona ugledala, istog trenutka bi mi rekla da stanem na vagu, savetovala mi je dijetu ali mi to nije išlo. Sa 13 ipo godina mi je prvi put sinula ideja da se ispovraćam nakon što jedem, jer sam mislila da ću onda možda smršati i zadovoljavati kriterijume drugih ljudi. To povraćanje se s vremena na vreme dešavalo, ja sam počela da mršavim i to mi je odgovaralo. Nisam imala pojma šta radim, nisam ni pomišljala na to da ja neću moći da prestanem. Evo sada 6 godina kasnije, i dalje radim to i ne mogu da prestanem, povraćam nekad i po 9 puta na dan. Išla sam kod psihijatra/psihologa. Pila terapiju, ništa mi nije pomoglo. Ne mogu da se odreknem neke kontrole koju imam nad nečim. Najduži period bez povracanja je bio 2 nedelje.
Išla sam do lekara juče i sela na mesto u punom prevozu (označeno za trudnice). Pored mene je sedela devojka od 20ak godina. Jedan stariji čovek me je pitao da ustanem, izvinila sam se i rekla da sam trudna (3. mesec, imam mučnine i stalno sam umorna), a onda je jedna baba počela da viče na mene da nisam bolesna ako sam trudna. Niko drugi se nije ponudio da ustane, ali su me neki fini ljudi zaštitili. Uvek sam ustajala starijima i ljudima sa decom i nisam mogla da verujem šta doživljavam. Isplakala sam se kao kiša kada sam izašla iz autobusa :/
Svaki put kad vidim da je mladi bračni par dobio bebu, koliko mi bude drago zbog njih, toliko i žao a pogotovo mi bude žao majke jer znam kroz šta će sve prolaziti. Većinom se muževi isključe ili bježe od odgovornosti onda kad su nam najpotrebniji.
Moja se žena sve čudnije ponaša u 40im. Sve češće želi seks i sve je perverznija. Hvata me za polni organ u sred noći ili dana. Pre neki dan mi je bukvalno rekla da hoće k.
Posle udesa i 5 godina bez vožnje, presekla sam i uplatila sebi čas. Želim opet početi da vozim i budem flexibilna i samostalna.
Silom prilika sam zapao u bezizlaznu situaciju. Tragično u svakom smislu, em što sam izgubio brata koji ima kćer (majka ih je napustila pre par godina), em što su moji stari da se brinu o njoj. Sa maleckom sam oduvek imao prisan i blizak odnos, kao drugi otac i često uskakao burazeru. Međutim, dete kao i ja prolazi kroz bolan gubitak (kao i naši roditelji koji ni o sebi ne mogu potpuno da brinu) i ja sam joj sada sve. Tako će biti dok potpuno ne odraste (pa i posle), međutim devojka je protiv i dovela je u pitanje našu dugogodišnju vezu i zaruke zbog male. Ako je to problem, pa to onda nije problem, još uvek ne mogu verovati da nisam primetio taj nedostatak empatije (duše). Da napomenem da je volim ali i da imam kuću da se izgubi čovek u njoj, da smo burazer i ja razvili naš neki posao i da malecka ne bi bila problem (teret) ni u kom smislu. Pritom muška ruka je vaspitava od malena i stvarno je sa 5 godinica veoma uredna i poslušna i pažljiva. Poludeću zbog svih problema više…
Iz medicinske struke sam, sa završenom srednjom i visokom školom. Imam 22 godine. Najviše bih volela da ostanem u svojoj zemlji, radim i zarađujem dovoljno za normalan život. Trenutno završavam pripravnički staž u jednoj državnoj ustanovi, i sve više razmišljam u smeru usavršavanja jezika i odlaska iz Srbije. I nije zbog posla, volim da radim svoj posao i uživam u tome, već me povređuje i vređa bahatost kolektiva, što prema meni, što prema pacijentima, naravno sa izuzecima. Plašim se da ovo nije zdravo okruženje i da ću zbog toga biti manje efikasna i u svom poslu, ali i privatnom životu. Želim i da vidim, radim, naučim, pitam i upoznajem pacijente i njihove tegobe, ali ne želim da zarađujem tuđu platu, a da me oni uopšte i ne poštuju kao osobu, koleginicu. Čak stičem utisak da su ljuti. Ćutim iz poštovanja prema godinama starosti i naravno radnog staža, ali počinjem jako loše da se osećam u ovom okruženju.