Majka se ponaša kao da mi je svekrva. Ona sve radi najbolje i niko ne može kao ona. Ona najbolje kuva (vrti 10 istih jela 30 god) ona najbolje opere, usisa, obriše. I ako sam strašno pedantna i trudim se, ona će posle mog usisavanja prstom da pređe preko parketa da vidi da li ima prašine. Volela bih da mogu da se odselim ali nemam mogućnosti.
Imam 30. godina. Već oko 3 godine pijem terapiju. Pomaže mi, naravno, s obzirom na to da sam mesecima bila u krevetu, nesposobna da stojim na nogama duže od par sekundi, a kamoli da izađem iz kuće, a rezultati su mi svi bili dobri. Do kupatila sam išla puzeći, bukvalno. Svaki put kad stanem na noge, osećaj da ću pasti u nesvest. Međutim i sada, kada mi je bolje i funkcionišem koliko toliko ok, dešava mi se da mi samo nešto "kvrcne" u glavi, iz čista mira i vrati mi se taj osećaj. Najgore mi je kad sam napolju, hodam ili čekam u redu, i odjednom osećaj da noge nemam, da padam, da je gotovo sve. Tada moram da sednem, gde god bila, makar na sred ulice. I moram da pozovem nekog da dođe po mene. Jer "nemam noge", kao da zaboravim da hodam. Kako neko dođe, ja sam kao nova. Kako god ovo zvučalo, ludo i nenormalno ali tako je. Srećni su oni koji nemaju pojma kakva je ovo agonija.
Napredovala sam na poslu, stigla na određenoj poziciji svojim radom, znanjem i trudom. Svi u firmi su pričali da sam napredovala preko kreveta, a istina je da mi je glavni šef rod (niko to ne zna) i da me je on sam podsticao da se trudim da bih imala osnova da napredujem. Koleginica koja me je najviše iza leđa ogovarala zove me na kafu, želi da bude dobra sa mnom jer je načula da mogu nekoga da pomerim na bolje radno mesto pa se nada da će biti ona. Direktno sam je pitala da li joj je glupo da iz koristi izigrava koleginicu a obe znamo šta mi je svih ovih godina kako radimo zajedno radila iza leđa. Počela je da prebacuje loptu kako su to drugi, nije ona, a tačno se videlo kako se još više upetljavala u svoje laži. Zahvalila sam joj se na kafi, na svim tračevima i rekla da me više ne uzima u usta. Sad je napravila žrtvu od sebe, kako ja nju mrzim, a ja samo ne želim da budem čovek prema nekome ko to nikad nije bio prema meni.
Cijeli život mislim da se suprotnosti privlače i lakše funkcioniraju zajedno, ali sve mi se više čini da bi život bio puno mirniji i jednostavniji s nekime tko ti je sličan. To sam shvatila kad sam upoznala svog šefa koji je moja muška verzija. Isti karakteri, temperament, smisao za humor, reakcije, pogledi na svijet, ma sve. Nema ničega između nas, ali to me baš tjera na razmišljanje i ne da mi mira u zadnje vrijeme.
U dugoj sam i stabilnoj vezi sa veoma atraktivnom devojkom. Prelepo lice, velike grudi, obla guza. Primetio sam da svojim izgledom često privlači pažnju drugih muškaraca i to je počelo mnogo da me uzbuđuje. Počeo sam da je nagovaram da se jebozovno oblači kako bi drugi muškarci balavili za njom a kako bih ja bio napaljeniji. Vremenom sam počeo da je zamišljam kako ima seksualne odnose sa drugim muškarcima i nikada nisam bio uzbuđeniji u životu zbog toga.
Prekinula sam s dečkom nakon dve godine veze...ta veza je bila toksična i nikako nisam mogla da je prekinem jer bi na svaki spomen prekida dečko imao ispad... odlučila sam da neću više da živim u strahu i napokon sam ga ostavila... Osećam se mnogo bolje i imam osećaj kao da će mi sve sad sesti na svoje mesto i da ću jednog dana imati ljubav svog života te da ću na sve ovo što se izdogađalo gledati kao na ružan san iz kojeg sam se kao pobednik probudila.
Prije sam davao prednost ljudima i oni su me razočarali, iznevjerili.
Sada dajem prednost novcu, materijalnim stvarima i to mi je donijelo sigurnost. Novac te ne može iznevjeriti.
Kad su moji drugari kupovali kola, svaki put sam bio srećan zbog njih i govorio da su kola top iako mi nisu sva bila top. Sad kad ja hoću da kupim kola svi su kao ljubomorni i samo traže nedostatke.
Da li podržavate dopisivanje vašeg supruga/supruge sa kolegom/koleginicom u toku dana pa čak i van radnog vremena?
Smatram da je porez na nekretnine najveća pljačka ikad. Bukvalno platim nekretninu, platim porez na kupovinu te nekretnine, odbijaju mi silne poreze svaki mjesec od plate, plaćam porez na svaki mogući artikl u toku dana, tokom opremanja stana poplaćam poreze na svaki rad u stanu ili namještaj koji kupim, plaćam račune i poreze na te račune i onda jos moram plaćati kiriju državi na taj stan da mi ga država ne oduzme. Doslovno kupiš stan ali i dalje ostaješ podstanar i pri tome je država tvoj stanodavac. Ostaje još samo da se uvede porez na zrak i da plaćamo svaki udisaj.