Imam 31godinu i želja mi je da upišem fakultet, ranije nisam mogao, sada mogu, stalno razmiljam da nije kasno.
Umalo mi srce nije stalo kad sam na benzinskoj uočio da mi u novčaniku nema kartice s kojom sam htio platit račun. Srećom imao sam keša ali nema kartice. Tražim ju po pumpi, oko auta, u autu. Nema. Prije toga sam išao na bankomat uplatit novce pa se vratim, tražim ju, molim Boga da ju je netko vidio ili možda bankomat progutao. U momentu kad sam htio nazvat banku da mi blokira karticu trči momak sa curom prema meni i viče da je našao karticu i odneo na policiju. Kamen sa srca mi pao. U tom momentu ni na um nije palo da ga nagradim. Kasnije sam ga sreo i zahvalio mu, nagradu je odbio. Još ima dobrih ljudi! 🙂
Moja mama boluje od demencije već par godina i bolest je već uzela maha.
Nas dvije smo uvijek imale najposebniji odnos na svijetu, najbolje prijateljice.
Mene je već unazad godinu dana zaboravila, kada me vidi ne prepoznaje me.
Ipak, svjesna je da ima kćerku i voli je najviše, stalno čezne za njom, stalno priča o njoj. Želim vam da ne osjetite tu nemoć i tugu, ljubav i zahvalnost istovremeno.
Razara.
Kaže da je željna kćerke, a ja sam tu i sjedim pored nje i ne mogu joj pomoći jer me ne prepoznaje. Iako smo svaki dan provodile zajedno i provodimo.
Posvuda po kući pronalazim svoje slike na kojima pišu najljepse riječi, posuda njoj vrijedne stvari upakovane za mene.
I dalje mi želi dati najbolje od sebe.
Taj osjećaj kada " iz daleka" vidite koliko vas zapravo voli, kada priča o meni misleći da sam joj ja tko zna tko...
Čuvajte svoje mame. Sve može nastati, čak i sjećanja, ali majčina ljubav je bezvremenska.
Momak mi odgovorio na poruku brzinom svjetlosti i napisao "važi 💞" ja malo u čudu kako otkuca ovo srce tako brzoo, kako ga nađe čovjek tom brzinom (pomislim da mu je u ovim stikerima koji se često koriste) ali kako to kad mi nikad nije poslao ovakvo srce? Probudi se u meni sumnja i prvi put u životu pročešljam mu tel kad sam bila u prilici i pogodite šta? Varao me lik sa nekom curom kojoj je non stop u svakoj poruci slao takvo srce. Eto to vam je jedna kratka priča o tome kako sam na najgljupi način saznala za prevaru.
Djevojku je napao čopor pasa i ona se branila, neki portal je to objavio. Čitam kometare gdje ljudi pišu da je ona kriva, trebala je da ponese komad mesa uz sebe i da im da pa je ne bi napali.
Gdje ovaj svijet ide da je život životinje bitniji od ljudskog života. Takvi dijete napušteno da vide prošli bi samo, ali za životinje su spremni sve dati.
Ovo mi je tek druga devojka i nedavno se uselila kod mene, problem je počeo onda kada sam primetio da uopšte ne pere kosu svaki dan, mislim da je bivša to radila a bio sam ubeđen da i ona to radi dok se nije uselila, ne znam šta da mislim i kako da joj kažem, ne smrdi i to ali prođu i po 3 dana bez da opere kosu...
Pre 5 godina sam izašao iz veze sa mojom prvom devojkom za koju sam do skoro smatrao da je bila ona prava i jedina.
5 godina sam patio, iako sam za to vreme pobegao u inostranstvo i zaradio hvala milom bogu dosta dosta novca. Iako sam upoznao moju sadašnju devojku za koju slobodno mogu da kažem da je Anđeo koji hoda zemljom. Ali patio sam...
Uskoro planiram da zaprosim moju dragu ali znao sam da moram poslednji put da vidim "jednu osobu" i stoga sam dogovorio sa prijateljem da nas "slučajno" spoji. I naravno učinio je to i videli smo se. Pričali smo satima
jedini razlog je bio da smirim dušu i da onog malog klinca u meni koji još uvek misli da je ona prava utišam. Zaključak - ona više nije ta devojka u koju sam bio zaljubljen. Nema istu kosu, nema isti osmeh
nema isto razmišljanje i nema isti pogled na život. Postala je sve ono što nikada nisam želeo u devojci. To je sada druga osoba.
I konačno više me ne interesuje
ništa u vezi nje. Hvala ti gospode.❤️
Od kako sam počeo da zarađujem, primetio sam značajnu promenu u svom stavu i pojavi. Ne mislim da bolju odeću, hranu, bolje mesto za život, nego na uspravan pogled, hod, snažniji stisak ruke i sl. Takođe pri razgovoru s ljudima nisam toliko stegnut, rečitiji sam, manje nervozan, nekad čak možda i preteram s iskrenošću ali vidim da me ipak više uvažavaju i da stičem poznanstva a i potencijalne prijatelje. Nije kao da plivam u parama, ali tih 180k dinara mi omogući i da uštedim, otputujem, kupim auto...možda sam površan ali daj Bože da se nikada više ne vratim u onu bedu i robiju! Nakon skoro 30 godina mučenja kroz srednju, faks, posao, dočekao sam da mogu mirno da spavam i da znam da mogu pregurati mesec.
Još u srednjoj dogovorio dejt sa nekom devojkom, sav presrećan što ćemo se konačno videti, dolazim u bar gde smo se dogovorili da ćemo se naći, a ona tamo sedi sa još neka 3 lika. Vidim i oni momci prilično zbunjeni, vrlo čudna atmosfera, a ona priča sa svima kao da se ništa ne dešava i kao da smo se svi zajedno dogovorili da se nađemo. Posle 20 min ode ona do WC-a, ja pitam one momke da li su i oni trebali da idu kojim slučajem na dejt samo sa njom, sva trojica u glas- DA JBT, i dogovorimo se da, pošto smo očigledno na kastingu a ne na dejtu, ostavimo pare za račun i izađemo napolje. Usput odlučimo da odemo nas četvorica dalje negde na pivo, i evo nas i dalje se družimo posle toliko godina :D
Već neko vreme ne radim i aktivno tražim posao. Visokoobrazovana sam, imam više od 10 godina iskustva, pričam 3 jezika. Ni od koga nisam tražila pomoć da bih se negde zaposlila, iako sam do sada gledala drugima da pomognem kad god bih mogla. U svoj toj muci ja se požalim "prijateljici" kako mi je teško i kako mi to utiče na samopouzdanje nakon čega mi je predložila da se zaposlim u jednoj prodavnici. Šokirala sam se i samo rekla kako nisam za takav posao. Naravno da je kasnije komentarisala kako mnogo biram i kako bi trebalo da budem realnija. Moja realnost je da sam učila, išla na seminare, radila dok je ona gledala kako da se bogato uda. Izvinjavam se što vrednujem svoj dosadašnji trud pa ne želim da provodim dane na poslu koji mi je težak i neisplativ. Trenutno izbegavam druženje sa njom jer mislim da mi ne želi dobro.