Uradila bih abortus bez trunke kajanja ako bi se otkrilo da nosim dijete sa daunovim sindromom, invaliditetom ili bolešću.
Radim u Nemačkoj i došla sam na godišnji odmor kući. Otac me je odmah sa vrata bombardovao pitanjima kad ću da se udam jer imam 33 i po njemu promašen život. Nisam želela da se uopšte pravdam za to, ali bio je toliko napadan i instistirao da sam najzad rekla sve šta imam. Da sam ceo život gledala kako je on grozan otac i muž i užasavam se pomisli na brak. Nije ga zanimalo da nam osnovno pruži, sve je svalio na majku i kada se ona razbolela nas 4 (4 kćerke) od kojih su 2 bile u osnovnoj školi, a ja i sestra u srednjoj smo se brinuli o majci. Mi smo joj držali glavu kad je povraćala, vodile na hemioterapiju i održavale kuću. On se pokupio i otišao kod svoje majke jer je to bilo preteško za njega. Pukla sam i rekla sve što mi je na duši, i izbacila svu mržnju i gorčinu koja se godinama skupljala. Sutradan su mi javili da je preminuo od srčanog udara. Možda to nije normalno, ali mi je drago što sam mu na kraju rekla koliko je grozan bio.
Kad čujem muškarce da kažu, ni jedna žena te neće tretirati kao majka, u nekom lošem kontekstu. Vi ne shvatate da su uloge potpuno drugačije. Vaša majka je vaša majka, vi ste njeno dijete. Vaša žena je vaša žena, vi ste njen partner i oslonac. Vaša žena će roditi dijete i vašoj djeci će biti majka i tretirati ih onako kako je vas vaša majka. Zašto smatrate da ako ste muško imate pravo biti tretirani kao dijete do kraja života, dok bi vaša žena koja je vaših godina bi trebala da zna kako da odgaja to dijete. Besmisleno je i pričati o tome, svjesni ste da će vam i žena raditi neke stvari koje majka nije.
Počeli smo da se intenzivno čujemo kada je otišao da radi u inostranstvu. Videli smo da osim prijatelja imamo mnogo toga zajedničkog i da postoji dopadanje... Prešli sa društvenih mreža na kontakt telefonom, pozivi, poruke, lepe reči. Od dana kada je sleteo u Beograd, ja nisam mogla da spavam. Budila sam se na 2h. Bila sam vrlo nervozna u vezi sa našim planovima. Jedva sam smirila živce pre tog prvog sastanka. Nakon još nekoliko sastanaka smo započeli vezu. Sve je delovalo vrlo transparentno, ozbiljno. Ali ja nikako da se naspavam. Stalno sam se budila tokom noći. Jednostavno sam se pomirila sa tim. E onda su krenule da se pomaljaju njegove teške karakterne crte koje je mesecima krio. Velike razlike u pogledima na svet koje su me u najmanju ruku iznenadile. Na kraju je pokazao potpuni nedostatak empatije i užasnu sebičnost. Ni senka onog dobrog, toplog i brižnog čoveka koga mi je reklamirao. Tog dana kad sam raskinula sam se prvi put naspavala. Obratite pažnju na intuiciju.
Srela sam čoveka svog života i s njim sam u tajnoj vezi, jer je on oženjen i ima decu... Osećam da je njegova ljubav prema meni velika i veza sa njim je nešto najlepše što sam u životu doživela (a nisam klinka i imam neko iskustvo iza sebe), ali eto, on nije u stanju da izloži decu neprijatnosti razvoda, jer se plaši da ih ne razočara, ne izgubi itd.
Ova veza je sa jedne strane jako, jako lepa, a sa druge vrlo frustrirajuća, naročito zato što želim dete, a on ne. Iz tog razloga idem sama na VTO da bih ostvarila svoju veliku želju da postanem mama. Nije bilo lako doneti takvu odluku, niti je lako prolaziti kroz tu proceduru bez partnera, ali imam uslove da sama podižem dete i nadam se da ću uspešno završiti proces. Ne znam šta će budućnost doneti njemu i meni, ali mi ipak znači njegova podrška u ovom trenutku...
Ljudi moji, primljena sam!!! Pa ne znam kako da opišem ovu sreću. Sama sam našla (u inostranstvu) i dobila posao koji ću radit u birou i za koji sam učila. Predivan je osjećaj kad znate da se jedna ozbiljnija firma od svih kandidata za vas odlučila, a vama niko nije pomogao niti imate iskustva u tome. Bila sam 3 mjeseca bez posla i već padala u depresiju. Sad sam presrećna, želim svima da znaju uvijek ima nade.
Muž i ja prestali smo u goste zvati ljude koji imaju malu djecu. Kad god dođu, djeca mi okrenu stan naglavačke, otvaraju ormare, vade stvari, ulaze u spavaću (iako vrata budu zatvorena kad dođu), redovno nešto potrgaju ili unište. Pritom roditelji ne kažu ništa, samo se smješkaju i to im je slatko, a mi potrošimo par sati da stan vratimo u red kad odu. Sad se s takvima družimo isključivo na kavama, šetnjama ili kod njih doma. Neka ispadnemo babaroge, ali nećemo da nam više tuđa djeca uništavaju naše.
Ništa me u životu nije toliko užasnulo i šokiralo kao činjenica i saznanje na sahrani, da je moja kuma 3 puta za 2 godine uradila abortus u inostranstvu da dobije matične ćelije za lečenje sina bolesnog od raka. Dečak je preminuo u 11toj godini, nije mu bilo spasa. Ne ide mi u glavu kako je majčina ljubav ubiti nerođeno dete koje ima šansu za život (i jednog dana dobije unuke) da bi pomogla detetu za koje više nema spasa a za eksperimentalne terapije nije bilo prognoza hoće li vredeti. Možda zato što ne mogu da zatrudnim, iako se lečimo i pokušavamo već 7 godina, ne mirim se sa činjenicom da je nekome abortus postao olako odbacivanje i način planiranja porodice.
Danas mi je rođendan. Niko iz društva sa kojim sam odrasla, a bogami ni oni sa kojima sam se bez ijedne svađe godinama družila na fakultetu i posle studija mi nije čestitao. Jedino mi je noćas oko 1 na instagramu nekadašnja najbolja drugarica poslala generičku čestitku od jedne rečenice. Na instagram, kao da sam neka leva koleginica koju poznaje mesec dana. 14 godina smo jedna drugoj tačno u ponoć slale traktate ispunjene najlepšim željama za taj poseban dan... Davno sam shvatila da mi to više nije društvo i da je na njih neću računati, ali ovo mi je ipak malo tužno. Znala sam to i pre, ali evo sad i zvanično - nemam prijatelje, samo masu površnih poznanstava. Ali imam zdravlje, imam porodicu i imam sebe. Srećan mi 31. rođendan.
Javila mi se bivša sa kojom sam bio pretprošle godine da se porodila i da dete moje jer hoće da plaćam alimentaciju. Nakon početkog šoka jer nisam imao pojma da je trudna, rekao sam da nema problema, da pristajem da uradimo dnk test i da ću plaćati šta treba, ali isto tako želim i ja starateljstvo. Naljutila se jer je očekivala da ja samo plaćam, a da dete pripadne njoj. E pa neće moći. Angažovao sam advokate i želim zajedničko starateljstvo ako se ispostavi da je dete moje. Pritom nema nikakvog osnova da ne dobijem, nisam osuđivan, nemam poroke i finansijski odlično stojim.