Tek sam počela da radim i dobar deo plate trošim na sebe. Mogu tako, a i zadovoljstvo mi je da se častim kad sam već zaradila. Neki mi prebacuju koliko trošim, pa kako sam kupila skup parfem itd. Ne mogu da shvatim te komplekse.

Imam dete sa autizmom i život mi se raspada. Od braka mi nije istalo ni b, od živaca još manje. Prijatelja ni na vidiku. Kad neko kaže da je dete sa razvojnim problemom blagoslov, tačno bih ga preko usta udarila.

Ne znam zašto neki misle da su neudane žene jadne i nesretne. Imam svoj novac, slobodu, nitko me ne nervira, volim živjeti sama, volim raditi što želim i kad želim. Ako upoznam nekog za vezu, onda super, a ako ne, nije kraj svijeta.

Ne znam više kako dočarati drugarici da postoje dnevni i noćni parfemi, te da ne može noćni i zimski parfem stavljati na litre u sred toplog ljetnog dana.

Iskreno, kada mu pogledam slike, nemam pojma kako je taj lik uspeo da me zavede… E onda se sve zakomplikovalo jer su naša “noćna druženja” vrhunska, a toga ne želim da se odreknem, dok s druge strane ne mogu da budem s njim ni u kakvoj vezi jer nemam emocije, a i nekako nije moj nivo. Pritom smo i oboje jako temperamentni i dominantni, što je u spavaćoj sobi dobitna, a u dnevnom svetu katastrofalna kombinacija. No contact je svakako jedino pravo rešenje, ali nema mu ravnog u krevetu….

Sa 29 godina sam shvatio kako u muškim tako i u muško ženskim odnosima možeš da se družiš sa ljudima koji se nalaze samo u istoj finansijskoj situaciji.

Cimer trebao otići komšiji na žalost (umrla mu žena) a ja mami na rođendan. On je svoj poklon stavio u moju veliku kesu, a moj u svoju malu, pa smo zaboravili da je zamijenjeno. Komšija je mršav a mama debela. Odnjeo je komšiji od 80 god kuhinjsku vagu, jako lijepu žensku ljubičastu košulju, ženski parfem i žensku rozu pidžamu sa medvjedićima i srcima. A ja sam mami na rođendan donio: malo veću i čvršću drvenu lepezu, ogledalo sa postoljem, bombonjeru, kafu 3u1, banane i hanzaplast. Sad mama i komšija piju kafu, mjenjaju poklone. Uspjeli smo nasmijati komšiju. Inače, on se nije godinama nasmijao.

Šta je sa modom i ljudima danas. Juče na nekom festu, noć, svi nose papuče sa dva kaišića i na glavama neke kapice... Ja obukla haljinu i sandale sa malom štiklom. Komentari... je l' si se to spremila za izlazak u grad? Pa jesam, jer sam izašla, očešljala se, malo našminkala, haljina lepršava za leto, sandale sa malom štiklom. Kako ti nije neudobno? Meni je udobno. Zašto uvek tebi svi prilaze? Ne znam, pitajte njih.... Precrtaću još dve drugarice sa liste. To što vi pratite trendove i izgledate tako kao 90% beograđana, moj problem nije, ali mi jeste problem kad mi neko skače po mozgu bez razloga. Ne možete da budete kul u papučama kakve je nosila moja baba.

Odrasla sam u domu i tamo mi je odgajateljica rekla: uči dijete, samo te škola može spasiti. Bila sam 5,0 i sa 16 me uzeli hranitelji, zahvaljujući njima studirala sam skoro pa bezbrižno. Danas sam magistar inženjer i super mi je. Hraniteljima do neba hvala. Na poslu imam kolegicu koja je usvojila dva dječaka koji su katastrofa u školi, skoro pa su na rubu da ponavljaju godinu. Nije mi jasno, da kad ti pruže šansu ti se glupiras, nećeš da učiš, radiš..

S njim sam bila od osnovne škole, deset godina veze, bezbroj puta pisala svoje ime uz njegovo prezime u sveskama. Jučer sam se zvanično potpisala svojim imenom i drugim prezimenom. Mislila sam da sam preboljela ali... Bio je na svadbi a meni su ruke drhtale, zamalo da opet napišem njegovo prezime.