Želim da devojka bude potpuno iskrena i otvorena sa mnom, ali momentalno bih je ostavio kada bi mi priznala da je ikada u životu bila u "kombinaciji".

Na našoj slavi, svekrva je za jelo koje su svi hvalili gostima rekla da sam napravila ja, a u stvari je ona.

Kad pomislite da ste zaboravni, sjetite se mene: juče sam otišla autom na posao, vratila se kući pješke i danas se tek shvatila da mi je auto ostalo u gradskoj garaži.

Pokušali smo da budemo dobri domaćini i da dozvolimo pušenje gostima na porodičnom slavlju, jer, ispada da mozda i nije u redu ako dozvolimo da se pušači uzdržavaju ili izlaze napolje da bi pušili. Mislili smo da ćemo tih dva, tri dana i mi izdržati. Sad kad je prošlo shvatam da je ovakvo viđenje stvari skroz pogrešno, smrad se uvukao i ne vetri se uopšte lako, čak i u druge prostorije. A da ne kažem, pošto sam inače astmatičar, koliko je uticalo na moj kašalj. Tako da, sledeći put neću se ustručavati da kažem gostima da se u našem domu ne puši. Kad ja odem u goste naravno prilagodiću se iako mi smeta duvanski dim, ali kod nas - više nema cigara, pa ko se zato ljuti nek se ljuti.

Namerno pravim buku dok komšije spavaju, samo da vidim koliko dugo mogu da izdrže.

Svet za koji su nas roditelji vaspitavali više ne postoji...

Nekad sam joj vadio tampon. Eh, šta je mladalačka ljubav.

Namerno kasnim na posao.

Mislim da me muž nikada nije voleo. Poštovanje da ali ljubav kao prema supruzi ne. Ja sam njega smuvala i uvek imala više želje i motivacije za sve u životu. Prestanem da osećam prema njemu sve što sam imala, bezrezervno se dala i za njegov posao i za decu koju imamo (za to mi nije žao ali za njega jeste). Ni fakultet nisam završila. Da nema dece ne bi me bilo ovde gde jesam, otišla bih i izvela snove koje sam kasno shvatila da ih imam i koji su. Sad čekam da deca porastu pa da se otisnem gde mi duša ište. Tu ću biti za decu uvek ali većinu vremena će moći sami, kada krenu na fakultet ili se zaposle. Imaće svoje društvo i potrebe više van porodice nego unutar. Milion puta sam ga vraćala na te probleme koje on pravi jer nema emocija sa njegove strane i milion puta sam ja razmišljala da možda umišljam i preterujem ali duša oseća i fali joj svašta nešto, verujem da moje emocije ne varaju. Neispunjena sam pored njega, ne želim da imamo odnos, nije mi lepo.

Kad devojka dođe kod mene jedva čekam da ode kući.