Okej, raspadam se emotivno i psihički. U vezi smo godinu dana, ja imam 29, a on 47, ima dvoje dece iz prvog braka, (jedno od 15 godina je kod njega) ja sam razvedena nemam decu. Obzirom da smo se svađali kod njega u kući i imamo seks (ne živimo zajedno) njegovi su dole i čuli su sve to da je njemu mama skrenula pažnju da obrati pažnju da ne može tako da se ponašamo jer je on otac ženskog deteta (dete nije bilo kod kuće u tom momentu ona i ja imamo korektan odnos) čovek je zapao u neko stanje gde on sada nakon godinu dana mora da odluči da li je njemu sve to potrebno u životu (ja, planiranje porodice, zajednički život) i on mora da razmisli jer je njega pogodilo to što mu je mama rekla i nismo se čuli celog dana danas. A ja se pitam da li je to u pitanju ili je nešto drugo skroz.

Pet puta su mi bolji frajeri zidari, majstori, automehaničari itd, nego oni ulickani biznismeni, bogataši i kojekakvi tatini sinovi sa besnim kolima. Koliko sam samo videla dobrih frajera u ovim poslovima, to je zlo zla. Top frajeri, još onako prljavi i znojavi, uh. Pozdrav za zgodne i lepe majstore💪

Nisam znala da je život u zajednici toliko strašan sve dok nisam počela da spavam kod dečka. Meni su moji dali kuću u 15 godina i ja sam navikla na slobodu kretanja u kući bez da se trzam. On živi sa roditeljima soba do sobe ima dva deteta iz prvog braka i jedno spava sa nama u sobi. Prvu noć sam preplakala kao kiša pila mi se voda nisam mogla da ustanem da odem do kuhinje jer se sve čuje ljudi ne zatvaraju ni jedna vrata "zbog dece". Ustajem ujutru onako izmrcvarena i izmučena i kako izlazim iz sobe ulazim pravo u kuhinju gde sede svi čak i komšije i rodbina.. Šta da sam izašla u gaćama? Nema prostora u kući i sve prostorije su jako male nema mesta ni za nas dvoje a kamoli za nas 6.. Nemam privatnost ni za šta bukvalno. Čak ni da razgovaram sa dečkom jer automatski svi čuju. Jednom sam legla preko dana da odspavam bar malo ja ležim i kako ko prođe samo me pogleda ispod oka jer tu je hodnik kojim svi prolaze a vrata ne smem da zatvorim. 24 sata sam ja pod prismotrom.

Dala sam otkaz u firmi gde imam platu 210K jer trpim mobing. Rekla mi je pred svima "ma ima da slušaš, za to te plaćam". Sve kolege su mi čestitale, potapšale po ramenu uz bravo, ako si dala otkaz i ne treba to da trpiš. A pred direktorom i njom su svi ćutali kad sam se žalila šta mi radi. Sutra počinjem da radim u pekari za minimalac dok ne nađem nešto u struci. Srećna sam.

Sa 15 godina sam htjela da se.. da završim svoj život. Prešla sa druge strane ograde stana i stala i plačem i razmišljam. Razlog je bio taj što me neko ucjenjivao sa provokativnim slikama (ništa skroz golo ali provokativno). Ako to uradim mama neće biti ista, neće moći da se koncentriše na brata i sestru kojima je potrebna nego će biti izgubljena jer jelte šta je propustila toliko da joj dijete to uradi. I nisam htjela njih da povrijedim. Vratila sam se sve se to nekako vremenom riješilo kako i šta ne sjećam se tačno. Naravoučenje..sve prođe, danas je tvoj blam, sjutra komšinice, preksjutra nekog doktora, nakskutra prodavačice.. elem svako malo se nešto dešava i ljudi zaboravljaju. Zaboraviš i ti kojem se to nešto dešavalo. Nije vrijedno života i ako ti do tvog života nije stalo razmisli o osjećanjima i životima ljudi voljenih oko tebe.

Ušao sam na odjel psihijatrije glumeći da sam došao u posjetu a zapravo me samo zanimalo kako je tamo.

Zašto niko ne priča o tome koliko je TEŠKO napraviti dete?!

Treba normalizovati da se javno priča o apsolutno svemu.

Zamislite, zaljubite se onako na prvi pogled kada ugledate tu osobu i mislite da je to to... A onda kada prođe neko vreme, krenete da pričate, upoznaješ se pa shvatiš da je ta osoba mnogo povređena iz prošlosti od strane pre svega porodice a zatim i bivših ljubavi. Ali, to te ne sprečava da odustaneš iako je on meni rekao da nije za veze i da je odustao od ljubavi, evo on i ja smo zajedno već par meseci. Koliko god me odbijao od sebe, stavljao zaštitni zid, nisam odustajala. I dan danas posle par meseci, ima mana ali ne odustajem, jer ga volim. A čovek kada voli posebno devojka ide do krajnjih granica svoje duše i srca.

Kao sam bio tinejdžer stariji brat je uvijek bio paćenik i koristio to što je stariji. Na tv-u u sobi se gledalo šta je on htio i u suštini sve je uvijek išlo po njegovom jer je eto bio stariji i jači. Jedne prilike sam mu uzeo četkicu za zube i protrljao po testisima i zadnjici i uvijek mi je bilo smiješno kad je prao zube a on debil nije kontao što se smijem.