Dobro je što story ne pokazuje broj pregleda po osobi.

Kad me je Bog stvorio empatičnu, što mi ne dade i inteligenciju da pomažem narodu, umesto da idem tako kroz život bez smisla.

Kad sam bila mlađa, stalno sam osuđivala sve, alkohol, varanje, žene koje oproste, žene koje rađaju zbog muškog, itd. Sad kad se bližim tridesetoj, tek sad vidim koliko je život kompliciran. Koliko je teško zapravo biti konvencionalno dobra osoba. Dogodile su mi se stvari… Pogriješila sam. A prije bih prva bacila kamen. Ovaj portal bi trebao biti medij da kažeš anonimno nešto čega se sramiš, a tišti te, a vidim samo dušebrižnike i moralne vertikale u komentarima. Svi smo s*ebani na svoj način, svatko od nas ima tajne, i svatko će kad tad učiniti nešto krivo. Pitanje je samo kako možemo živjeti s tim šta smo napravili.

Poslala sam mu osam poruka ni na jednu nije odgovorio, pa nećemo tako Dušane, ide i deveta!

Djevojka je upisala digitalni marketing radi mene da mi pomogne kad odem u solo glazbenu karijeru a ni ne sluti da dok sa njom planiram budućnost cijelo vrijeme je druga moja tiha, tajna patnja i da o drugoj razmišljam i da mi se svaki put kad je ugledam na koncertima srce otopi...

Tetovaže kod muškarca me automatski odbiju. Posebno kad vidim one preko celih leđa/nogu/ruku i sl.

Ništa lepše nego probuditi se pokraj osobe koju voliš.

Nema ništa groznije od ranog ustajanja, neću takav bioritam i tačka.

Ne shvatam žene koje ne rade. Evo moj suprug nema platu, kasni, zamislite da ja ne radim, pa od čega bismo živeli? Kako bismo platili račune? Kako možete biti nezaposlene? Kao domaćica vi ne zarađujete, kako se opustite tako?

Odavno se nečim nisam "zaludela", odnosno ništa mi se nije baš dopalo, inspirisalo me. Ranije se to često dešavalo sa knjigama i filmovima. Treba mi da se osetim živom, a ne znam kako to da postignem. Sve se promenilo posle nekih kriza, postala sam robot na relaciji kuća-posao...