Sestra od tetke pravila svadbu i skinula je naočare za vid tog dana koje inače nosi, znala sam gde se nalaze uzela ih i bacila u kantu. Nikad nisu provalili da sam ih ja uzela, morala je nove da kupi.

Planiram da idem preko. Moja devojka bi za to vreme živela kod mojih roditelja i čekala me. Međutim ona je to odbila. Pitam se šta dalje.

Sa mužem sam od svoje 18.godine, uvijek smo bili jedno drugom najveća podrška i ljubav, ali sad, nakon što sam rodila 3.dijete, kao da se prepao odgovornosti, nikada nije tu, trči više za druge ljude, nego za svoju kuću, sama sam sa djecom po cijeli dan, nekada budem premorena, nekada nervozna, više se svađamo nego što normalno pričamo. Svima će prije izaći u susret nego meni i svi su u pravu. Osjećam se loše pored njega već godinu dana i odlučila sam da se razvedem, samo čekam pravi trenutak da razgovaramo i da pokušam djeci objasniti na najbezbolniji način.

Predajem engleski u osnovnoj školi od prvog do četvrtog razreda i najlepši osećaj mi je kada me učenik/ca iznenada zagrli, obično na kraju časa ili u prolazu. Relativno sam mlada. To mi uvek popravi dan i izmami osmeh. Simpatično mi je i kada mi tako rendom prepričavaju neke svoje doživljaje, skroz nevezano za čas. Da mi je neko dao da biram, ništa drugo ne bih ni odabrala. Volim svoj posao! 💖

Fali mi zaljubljenost.

Keva želi da mi uđe u rijaliti.

Moja rođena sestra ima 2 dece, dečaka od 7 godina i devojčicu od 5 god. Ona i suprug su se dogovorili otkad su dobili decu da će da ona vaspitava devojčicu, a on dečaka. Bukvalno sve što je vezano za devojčicu od školovanja, oblačenja, vaspitanja, svega odlučuje ona, a on isto tako za dečaka. Meni je to apsurdno i žao mi je dece, jer uvek kad dođu kod mene ona se žali kako je tata ne voli i ne obraća pažnju na nju, a on se žali isto to za mamu. Nije mi jasno kako mogu tako. Kad sam prokomentarisala da to nije normalno, ona me je napala kako ja nemam decu i zato nemam pravo da komentariše njihove metode vaspitanja.

Gledam fotografije parova na društvenim mrežama i pitam se koliko je njih istinski srećno što su zajedno.

Supruga sutra slavi rođendan, živimo u inostranstvu, sami smo, bez prijatelja i poznanika, navikli smo i lepo nam je, imamo sve što nam treba, kupio sam joj punu kesu poklona (inače obradujem je i nekim poklončićima mimo rođusa), razne sitnice, uramio par naših slika, napisao čestitku, želim da se lepo oseća taj dan, ja sam joj trenutno sve i možda po nekad budem oštar prema njoj, izleti mi, bude mi žao, i zaslužila je, bodri me, pazi na mene, kao i ja na nju, jednostavno žena za ceo život i drago mi je što je tu, daću joj poklone večeras, ne mogu da čekam do sutra, uzbuđen sam previše... <3 I samo ću reći - Kad je pored čoveka normalna žena, tu nema greške u odnosu ako je uzajmno.

Kod nas nedjeljom miris pečenja, smijeh iz dvorišta, komšije se nadvikuju preko ograde. Ovdje — tišina. Samo se čuje usisivač i mašina za veš. Skuham kafu, pustim Halida i napravim ručak “za dvoje”, iako sam sam. Zovnem mamu, pa se pravim da sam dobro. A ona kaže: “Sine, jedi nešto toplo.” Ma jedem, mama… ali nije isto.