Devojci smetaju moje slike iz teretane, a ona prati nekolicinu likova koji samo takve slike izbacuju. Mislim da je to jako licemerno sa njene strane.

Muž je našao neke klinke s kojima se sad "druži". Ne krije mi ništa. Drugarica me napala kako mu to tolerišem, jer se priča po gradu... Dvadeset pet godina braka je bio veran. Prošli smo i dobro i zlo, naročito zlo i nikad se nije požalio. Ako je ovako srećan, neka ga.

Mislim da veza i brak mogu da uspeju samo ako muškarac voli za nijansu više.

Prevelik uticaj društvenih mreža i interneta u potpunosti je poremetio odnose i pogled na tradicionalne veze i potomstvo, mnogo se plašim da se neću ostvariti u ulozi roditelja!

U istom smo studentskom domu. Nije građena ništa specijalno, čak prosečno, ali njene oči su prelepe. Gledao bih je ceo život!

Muž i ja živimo u inostranstvu. Imamo oboje dobar posao, još uvek nemamo decu, lepo živimo. Naravno da smo bili oduševljeni kada smo upoznali par, naše ljude i počeli sa njima da se družimo.. to je trajalo dugo, išli smo i na putovanja zajedno. Pre nekog vremena primetili smo da nas izbegavaju, pitam o čemu se radi da bi oni rekli kako su osetili zasićenje i da žele i sa drugim ljudima da se druže?!? Kao da smo u vrtiću. Mnogo me je to povredilo.

Svi hoće samo da me je**u, izgledam jeftino, i ne znam kako to da promenim.

Koliko ja sebe mogu da mrcvarim, pa to ni najgori neprijatelj ne bi mogao..

Evo iskreno bih rekla ako ste razvedeni i imate dete i opet želite sa nekim da stupite u brak nemojte. Ne govorim ovo iz hejta nego sam dete iz takve situacije. Roditelji su mi se razveli, jedva sam to pretrpela imala sam 7 godina, teško mi je bas palo i mojoj sestri. Nekako smo se ajde navikle na život sa razvedenim roditeljima. Zatim se mama udala ponovo za divnog čoveka sa isto 2 dece ćerkom i sinom. Živeli smo svi zajedno i taj period navikavanja je bio dosta težak. Kada smo se navikli bilo je super, zavolela sam ih sve, a očuh nam je bio kao da nam je pravi otac, novi brat i sestra isto super smo se slagali. Onda je došlo i do njihovog razvoda i teže sam to prebrodila nego i razvod mojih roditelja i ono navikavanje. Toliko nam je svima teško bilo, mi deca smo svi plakali. Mislim viđali smo se ovako, išli jedni kod drugih kad stignemo i dan danas tako, ali nije to to. Ostala sam bliska sa njima, ali me je taj razvod pogodio više nego razvod roditelja. Sada imam 3 dece i ja tako ne bih postupala.

Nisam depresivna, ali nisam srećna, nisam zadovoljna. Samo mirna u periodima.