Bivši dečko je pored mene prisutne flertao s jednom curom na rođendanskoj proslavi i neki su to primjetili. Da napomenem, to je bio ženski rođendan s 15ak cura ali smo dobri prijatelji od slavljenice. Tek kasnije je došao još jedan dečko ali čak je i njemu bilo neugodno zbog njegovog ponašanja. Rekao je svojoj curi da mu izgleda kao da bi me mogao prevariti, što se na kraju i obistinilo. Evo ne znam što drugo reći osim kakvih izroda ima. Eno ga u Njemačkoj godinama i uspješno solira. Mi cure smo baš glupe kad se zaljubimo i neke preočite stvari ne vidimo 🥲

Iz svake bitke i neprilike izašla sam jača, ali kao da sam svaki put izgubila neki dio sebe. Staru sebe nemam, novu sebe ne prepoznajem.

Čim neko uradi promjenu u svom životu tipa smrša, ošiša se ili nešto slično čime promijeni izgled automatski promijeni i mozak i ponašanje. Majke mi, koliko ljudi znam koji su bili da kažem sasvim obični a onda im se desila neka promjena i kao da su počeli da rade ono što su zapravo željeli da rade ali nisu mogli ranije jer nisu imali samopouzdanje.

Imam dva brata, oba su mlađa, jedan je godinu dana mlađi, drugi deset godina. Sa tim najmlađim sam uvek bila bliža....ali smo se svi nekako udaljili. Živimo u dva različita grada. Svi smo u vezama, ali tužno je to da više nemamo tu bliskost. Najmlađi je došao u grad gde živim i gde mu živi devojka. Videli smo se samo na kafi u gradu. Nije odvojio vreme samo za nas. I ne, nisam neko ko se nameće ili tako nešto...ali, zar nije normalno jednom u par meseci odvojiti vreme za sestru. Pogotovo što ona često ide kod njega. Tužno, kako se vremenom sve promeni, ali, odnos ne može da održava samo jedno. Neću se ni ja više truditi. Ali, teško mi je kada vidim kako se neka braća lepo odnose prema sestrama. Kada jednom naše mame ne bude, mislim da ću biti "sama" i pored njih.

Često osuđujem sebe zbog traćenja života i vremena.

Tražio sam da mi otac i majka pomognu finansijski dok ne nađem posao i da živim sa njima. Rekli su da imam 30 godina, da se iselim i da tražim posao. Poslušao sam ih, ali sam zato prekinuo svaki kontakt sa njima i nisam se pokajao. Svakako mi je ovako bolje i što počinjem život ispočetka bez njih toksičnih.

Trebao bih biti kum na svadbi. Ali kad mi je rečeno sta sve moram napravit kao kum lonac knedli sam progutao. Te dar, te kupovanje mlade, te plati ovo, plati ono. Ko da se ja ženim. A kuma valjda mora bit samo lijepa, nema nikakvih obaveza. Da prodam bubreg i jedno jaje ne bi bilo dovoljno.

Pijana sam se poljubila sa oženjenim kolegom na proslavi pred svima. Ja sam u dugoj vezi, za 10 godina veze nikad se nisam ni dopisivala s drugim čovekom. Osećam se užasno, a što je najgore stalno mislim na kolegu.

Bila u bolnici 8 dana. Neurologija. Uz nju odmah psihijatrija. Izašla sa cimerkom da preuzmemo pizzu. U pidžamama. Gleda nas dostavljač čudno. Ona mu rekla: "Samo da znaš, mi smo na neurologiji, nismo na psihijatriji. 😄

Najviše me nervira na instagramu kada napišem javno komentar, pa mi neko odgovori nešto i krene da se raspravlja sa mnom. Odmah obrišem svoj komentar jer nemam volju da se raspravljam sa nepoznatim ljudima na mrežama. Žao mi je što ne postoji opcija samo da se isključe odgovori na komentare!