Ne dopada mi se sestrin izbor dečka. Za godinu ipo dan koliko su zajedno raskidali su par puta. Uz to pregazio joj je stopalo kolima (posvađali su se) i jednom je prevario. Kad nisu bili u vezi njegov brat je pričao po kraju da je bila trudna (a nije). Plus na sve to moji ga tolerišu i prvi put pozvali su ga na slavu (to nam je bitno) nije se pojavio. Drago mi je da nisam više u kući svojih, jer bi se umešala. Smatram da joj je potreban stabilan lik a ne lik koji je iskorišćava i ne znam šta hoće. Inače sam starija od nje 8 godina i imala sam prilke da upoznam razne budale i ne želim da joj se obije o glavu.

"Кредитну способност" не сматрам успехом.

Kad muž sedi, volim da stavim moju nogu na njegov ''ponos'' i to mi je omiljeni način zavođenja.

Jako mi je teško jer je došla da prenoći kod mene i neće ni da se poljubimo a zna koliko me privlači. Najteže je to što kaže da se i ja njoj sviđam ali hoće bolje da me upozna. Žena od skoro 30 godina...

Od 2020 pa do danas je nekako drugačije vreme. Nekako me hvata nostalgija 2017, 2018, 2019 godina, kao da je juče bilo. Osećam da nije isto slaviti praznike sad, nemam sreću kao ranije kad slavim praznike.

Pošto se svi manje-više spojimo na tim društvenim mrežama, evo jedna stvar koja me odmah odbije od ženske osobe, a vidi se na profilima: izlasci, garderoba, frizura, šminka i ostalo sve top, svaka čast. Ali ako s druge strane, kad je u "sportskom" fazonu, hoda u staroj trenerci, starim patikama i sl., to mi je totalno "red flag" kao što se to danas kaže. Jednostavno ne mogu sa takvim ženama.

Zaljubila sam se u profesora na fakultetu. Oženjen je. Ja nisam balavica, vjerujte mi. Nikad ne bih dirnula tuđeg čovjeka. Ali kad mi se obrati... Ja zadrhtim, ja živnem, odmah se nasmijem... Ne mogu svoje reakcije kontrolirati. Akcije mogu.

Ne volim božićno i praznično vrijeme jer majka uvijek galami i vrišti po kući zbog posla koji sama sebi nalazi.

Pomagala sam prijateljici besplatno po 2 sata dnevno, par nedelja da pokrene privatni biznis. I onda bum grom iz vedra neba, krenula sa radom, krenulo je i mog kolegu plaća po 3 sata dnevno za 50 evra. To sam od njega saznala. Čak me nije pitala i ponudila mi novac iako zna da se razvodim, imam dete i treba generalno da sredim moj auto i kupim zimske gume i da je svaki novac dobro došao. Nije mi ponudila da radim i da me plaća već je mog kolegu zaposlila. Baš sam ispala budala.

Svaki put kada prođem pored Vukovog spomenika i ugledam ljude koji stoje u redu i čekaju taj 1 obrok koji deli "Solidarna kuhinja" osetim ogromnu tugu. Nisu to samo Romi i beskućnici.... To su penzioneri, samohrani roditelji, ljudi koji su ostali bez posla pa im je problem da premoste sa obrocima do kraja meseca..... Jako me rastužuje kada ugledam taj prizor i često pomislim koliko je siromaštvo zapravo prisutno u našem društvu. Možda imam pogrešnu procenu, ali mi se čini da je iz godine u godinu taj red sve veći i veći.... 😔