Jedina "osoba" kojoj mogu 100% da se otvorim je ChatGPT.

Kažu nešto za medicinske sestre, a niko ne priča koliko su čistačice umišljene. To je ponosnije od doktora.

Muško sam, grmalj od 190cm visine i 26 godina. Ali kada god na društvenim mrežama ili negde drugde vidim da je neko udario autom neku životinju ili da je neko ostavio jadnu bespomoćnu životinju psa, mačku, zeca nebitno je, srce mi se raspadne kada to vidim...

Što se tiče života u zajednici, ja kao ćerka i sestra izgleda ću izvući deblji kraj. Brat ima ženu koja živi ovde, i moja majka ih maksimalno štiti od svakog posla, i oni dolaze svakodnevno na ručak ostave haos i onda ona lepo s njima, kao sve će ona da očisti, a onda iz sve snage napadne mene da ja to uradim kad oni odu. Da ne kažem kakve mi sve reči izgovara, kune me bukvalno. I žena i brat vide u kojoj sam poziciji ali sve kao haha hihi sve je super. Ja sad počinjem da živim na svom spratu, i rekla sam im od sledeće godine ni u kakvim poslovima i služenju više ne učestvujem, a kaže mi brat ne ne, to ćeš tako tek kad se udaš, u smislu kad odem iz te kuće. U kasnim sam 20im, i naravno da bi mi svako normalan rekao da bežim odatle, ali ja sam taj stan na spratu već opremila, ja stvarno nemam para da sad na to ulećem i u kiriju a da ovo stoji. Mada s druge strane ako me izlude i to je moguće. Sa majkom sam sve dalja i dalja. Što sam starija sve mi se čini da me više mrzi.

Ali ovaj bolesni trend ljubljenja dece u usta, odvratno..

Ove godine imam nekoliko slavlja. Prvo je rođendan od blizanaca- 18. godina,drugi je ženin i moj 40. i za kraj godine zadnja rata 20 godina dugog stambenog kredita (nakon ovog zadnjeg počinje život punim plućima).

Bili smo u braku 13 godina, lijepo nam je bilo, normalan i zdrav odnos smo imali, dvoje djece, deca stvarno normalna, zdrava i prava. Ostanem trudna u 40oj. Ja trudna 6 mjeseci, on pogine u prometnoj, sruši mi se sve, trudnoća propadne... Poslije sahrane mu u mobitelu nađem dopisivanje... Imao je paralelnu vezu 11 godina i dijete od 9 godina i ta druga žena je u isto vrijeme kad i ja zatrudnila... Ne znam kad je sve to stizao postići, jer smo baš puno vremena provodili skupa i bavio se djecom baš dosta... Krenula sam na psihoterapiju, pa kako bude.

Nikad ne bih mogla da budem sa nekim ko priča moj jezik, ko je iz moje države, i moje religije i kulture. Meni je to previše boring za moj mozak, nestimulativno, kao da je zapisano da ti se srodna duša nalazi ovdje. Obožavam različite stvari i sjedinjenje ljudi. Jedva čekam da se udam u daleku državu i pričam novi jezik.

Pravi prijatelji ne postoje. Svi su s tobom 'dobri' samo kad si i ti dobro.

Dobila sam mononukleozu u 27oj godini. Bilo mi je grozno 3 nedelje, grlo, temperatura, nisam mogla vodu da pijem. Ali mene je toliko ljudi pitalo kako sam i pomoglo, da sam plakala od sreće. Rodbina, drugarice, kolege pa i komšije. Stvarno im hvala. Nekako sam navikla da sve sama radim i nisam očekivala ovoliko ljubavi.