Na sopstvenoj svadbi sam gledao lepe devojke i žene.

Nikada mi neće biti jasne žene koje nakon porodiljskog odsustva pljuju po firmi koja ih nije vratila na radno mesto. Pa šta je ta firma trebala da radi godinu i više bez vas? Našli su nekog da popuni vaše mesto. Nađite drugi posao i gotovo!

Devojke trebaju da razumeju da uopšte nije seksi kada imaju mnogo sala sa utegnutom odećom pa da izgleda kao da su krupne mišićave i zategnute. Prosto je ružno kada krenu da forsiraju to kao svoju lepotu (krenu da slikaju kao provokativne slike, pa zategnu farmerke da im se sve ocrtava, pa ogroman deklote). Fujčina. 

Delim pare random ljudima na ulici jer ih imam na pretek i ne znam da ih vrednujem.

Kada sam išla u srednju školu profesorica je rekla da svatko u svoju bilježnicu opiše svakog učenika anonimno a onda će ona to sve pročitat i na jedan papir napisat sve o toj osobi. Znala sam da me ne vole, proživljavala sam vršnjačko nasilje, niko sa mnom nije htio sjedit, govorili su da sam ružna i smrdim. Kada je došao red da profesorica pročita o meni nije htjela jer je ružno i pitala je zašto je toliko mrzite ona o nikom ništa loše nije napisala. Kada smo išli na izlet i maturalnu ja nisam išla jer nitko sa mnom nije htio sjedit i družit se, iako je prošlo 10 godina od srednje škole to me boli.

Draže su mi slušalice na žicu, ne koristim ove bluetooth.

Uvek završim sa momcima koji bi brak i decu i misle da sam ja dobra prilika za to, a ja se toga užasavam. To su sve bili dobri i fini momci, ali ja sam toliko istraumirana time šta je sve moj otac radio mojoj majci i kakve smo stresove sve ona i mi deca preživljavali da nikad zaista nisam poželela to. Trudila sam se, mislila sam doći će vremenom, ali nije. Već mi je 35 i nemam ni najmanju želju imati porodicu. Ironija je što svi ti momci misle da bih bila dobra žena jer kuvam, čistim, lepo zarađujem, brižna sam i uvek sve mogu sama. A ja sam takva jer se nikad ni na koga nisam mogla osloniti i morala sam apsolutno sve sama i to je najveći razlog zašto ne želim tu dodatnu obavezu. Na kraju sve padne na ženu, i opet nikad nije dovoljno dobra.

Nakon godina samomržnje i obraćanja sebi sa “glupačo”, počela sam sebe da tješim i da samu sebe zovem “babygirl”. Tako me niko nije zvao a oduvijek sam htjela. To je naravno moja tajna jer je krindž, ali je jako lijepo brinuti se za sebe, a ne samo se napadati.

Nikad ne bi bila sa likom koji skida dlake. Ajde, preciziraću, što se mene tiče može da skida sa leđa, dole, obrve da sređuje, ali da mi brije stomak, noge i ruke, neka hvala. Mene to odbija. Kao što neki muškarac voli žene sa oblinama, tako i ja volim dlakave. Pre bi bila sa skroz dlakavim likom, nego sa onim koji mi tu skida dlake, uteže se u uske farmerke i hoda kao da ima kolac u du*etu. Možete se vi sad pronalaziti slobodno, ja nisam direktno prozvala nikoga, već pričam o mom tipu. Ko voli drugačije, neka voli, ne osuđujem, ja ne volim te ženskaste i gotovo.

Već neko vreme majka mog supruga se ponaša kao da je normalno da ona bude najbitnija osoba u životu mog supruga. Opseda svaki minut našeg slobodnog vremena, dolazi nenajavljena, pokušava da se priključi svakom našem odlasku i izlasku, čak je tražila da ide sa nama na more. Kada sam rekla da suprug može da ide sam sa njom i sa decom a da ja ne želim da plaćam odmor da bi bila sa njom 10 dana rekla mi je da ja u stvari ne želim da me ljudi na plaži sažaljevaju jer je ona zgodnija od mene. Bože šta sam sve izgovorila! Sasula sam joj u lice i šta sam mislila i šta nisam. Već  mesec dana niti dolazi niti idem kod nje. Život mi se promenio na bolje od kad ta toksična osoba nije u mojoj blizini. Čak je i moj suprug to razumno podneo... ode obiđe je, ne spominje je meni i svima lepo.