Otišla sam na prvi ginekološki pregled sa 26 godina, sva u strahu, zgrčena, danima prije toga od straha nisam spavala. Doktorica je bila predivna, dok smo došle do pregleda već sam se skroz bila opustila, izašla sam sa osmjehom. Hvala svim divnim ginekolozima koji ne osuđuju, nego hrabre pacijente. Djevojke, nađite sebi pouzdane ljekare koji će vas svojim pristupom motivisati da dolazite redovno.

Pao sam razred u srednjoj sve zbog jedne profesorke i to mi je uvek pravilo problem, odrastao sam i zaboravio na nju i sve to, da mi se zadesi da sedim i pijem kafu sa ženom i prilazi mi starija persona sa zbunjenim izgledom i zvala me je po imenu i ja se setim ko je, krene tu priča o životu gore dole i pita me kako ide posao jesam li zaposlen i ja joj uperim prstom na auto ispred bently sive boje, nije mi verovala dok ga nisam otključao iz kafića da bi me na kraju optužila da je rent ili šta već, izgled na licu nikad neću zaboraviti, samo sam joj rekao hvala što ste mi rekli da fakultet nije za mene, da sam išao vozio bih citroena kao i vi, tu se uvredila i vratila za svoj sto, nikad slađa kafa.

Moj san je da osnujem fondaciju koja bi finansirala lečenje bolesnih ljudi (kada ih već ne žele lečiti besplatno) i da sve to bude anonimno. Nadam se da ću jednog dana i uspeti u tome, uz Božiju pomoć! 💕

Ne podnosim ljude koji svoja s*anja pravdaju rečenicama: ,,Desilo se" i slično. Desi se prospeš kafu, ispadne ti telefon, slučano pozoveš nekog, zaboraviš da naviješ alarm, zaboraviš kišobran. To su stvari koje se dese. Imati npr. sex sa nekim se ne može ,,,desiti". To su dve odrasle osobe izabrale da urade. Ne pravdajte ni alkohol ni droge. Osim ako vas neko nije iskoristio, u tom slučaju treba da ide u zatvor. Ali ako ste se oboje samu ušljokali i dovatili... E to ste i hteli. Dakle, desilo se nije samo od sebe. Malo dajte preuzeti odgovornosti za svoje postupke.

Ja ne znam šta muškarci misle da se oni jednako zalažu i žrtvuju za decu kao žene. Žena dete nosi devet meseci u stomaku (često pod raznim komplikacijama), rađa ga u teškim bolovima, ostane u bolnici danima, doji ga godinu dana i više, gotovo i ne spava dok.je dete tako malo, i sve ostalo, i onda dođu neki muškarci i kažu da nije fer što dete ostane majci posle razvoda skoro uvek. Da, fer je.

Upoznao sam prelepu devojku, išli na prvi-drugi sastanak, treći kad mi je pokazala slike kako spava sa psom u krevetu i kako ga ljubi! zgadila mi se fuuuuj pozdravili se lepo i prekino sam svaki kontakt sa njom.

Prekinula sam odnos sa osobom čim je pokazala prvi znak nepoštovanja prema meni. Prije sam bila previše tolerantna, preko svačega sam prelazila i tolerisala ljudima, i od toga sam imala samo još više nepoštovanja, ponižavanja, iskorištavanja, omalovažavanja, pravljena sam budalom itd. Odlučila sam da se promijenim, da sebe stavim na prvo mjesto i da samo odsiječem ljude koji me ne cijene onoliko koliko ja njih. Ali, lagala bih kad bih rekla da mi ta osoba ne nedostaje. Svaki dan razmišljam o njemu. Ipak, neću popustiti, čvrsta sam u svojoj odluci, jer iako mi mnogo nedostaje, pokušavam sebe da podsjetim da onaj ko me ne cijeni, ni ne zaslužuje me. Boli me, ali bitnije mi je da sačuvam dostojanstvo.

Umrlo nam je dete a moja žena uopšte nije zaplakala za njim. Ne znam šta da mislim.

Nema bržeg načina da žena sebi upropasti život od dobijanja deteta sa pogrešnim čovekom. Može da teši činjenica da je dete tu, ali odgajanje sa toksičnim bivšim partnerom je čist pakao na zemlji. Od besmislenih tužbi, prijava u policiji, gledanja kako neko glumata dobrog oca dok za dete ne mrda prstom. Sve to dok se ti mučiš, a on uživa i samo gleda kako da ti oteža život i napakosti što više.

Imam 38 godina do sada sam se već u dva navrata susrela sa malignim obolenjemm, hemioterapijama, životom na pauzi i sa tom vrstom iskušenja, hvala Bogu za sada je to dobro sve. Međutim, sve te situacije te nateraju da mnogo razmišljaš i da vršiš životne inventure i reći ću vam, jedino za čim ću sutra žaliti ako se ova "počast" ponovo vrati po mene jeste što nisam iskusila pravu LJUBAV. Onu obostranu, jaku i prožimajuću. Bilo je tu veza i vezica ali ništa vredno pomena. Kao da me ljubav obilazi a sada se već plašim da sam "oštećena roba". Sve što je bilo do mene sam učinila (obrazovanje, posao, materijalne stvari) ali izgleda da životnog partnera, mali skromni dom i kćerku u naručju neću imati. Kada znate da imate nešto vredno- čuvajte to!