Volim kad imam višak slobodnog vremena.

Mislila sam da ga nikada neću prestati voleti, a u stvari sam ga zamrzela preko noći.

Nedavno sam nabavila psa i primjetila sam da kad ga dečko mazi ima iste pokrete ruke kao i kad mene mazi. Ne sviđa mi se to, a ne znam šta da radim.

Pisala mi je ljubavnica od muža, poslala skrinšotove njihovog dopisivanja (da ja vidim da su se oni viđali) ŠTA je ona mislila da će dobiti time, baš me jako zanima?

Ne tolerišem uvrede. Ukoliko se nastavi, prekidam kontakt. Nije moja odgovornost to što neko nije u stanju da reši svoj život.

Iz dubine duše mrzim roditelje koji LEŠE svoju decu od batina za neku glupost i još pogotovo ako kažu u fazonu "ako počneš da plačeš tući ću te još". Kako mogu tako? Kreteni!

Radim kao direktorka jednog ogranka u predstavništvu velikog brenda u Srbiji. Već godinu dana sam u vezi sa vozačem gradskog autobusa i na leto ćemo se venčati. Moje kolege komentarišu sa podsmehom, a meni posle propalog braka i svih priča i pričica na poslu muka od mnogo stvari. Treba mi samo neko sa kim će mi biti lepo, ko će biti fin prema mojoj deci i neko sa kim ću moći te ostatke od dana koje imam posle posla da provedem lepo.. sa 45 ne tražim stvarno više.

Suprug i ja radimo u različitim gradovima i nismo uspjeli dobiti mjesto u vrtiću pa smo odlučili uzeti dadilju. Srećom, to si možemo priuštiti. Njegova majka još radi, a moja je, nažalost, potpuno zaokupljena mobitelom i društvenim mrežama. Naljutila se kada sam joj rekla da ne želim da čuva dijete, ali jednom smo suprug i ja zajedno otišli u kupnju i zamolili je da pričuva bebu. Kad smo se vratili, dijete je zapišano plakalo u kolicima, a ona je sjedila i gledala YouTube, ne obazirući se na njega. Nakon toga stvarno nemam povjerenja ostaviti joj dijete na čuvanje.

Kajem se što sam se vakcinisala tokom pandemije. U tom trenutku nekako sam bila prinuđena da bih nastavila sa iole normalnim životom i vratila se svakodnevnim obavezama, ali nakon evo već šest godina mogu da kažem da se kajem. Mlada sam osoba, a svi moji neki zadravstveni problemi koji su se desili unazad šest godina teraju me na sumnju i preispitivanje. Da mogu da vratim vreme ne bih, najviše iz razloga nedovoljne ispitanosti istih.

Kad sam došla u firmu u kojoj radim pre 7 godina, upoznala sam tu jednu devojku/ženu, koja tek što se vratila sa trudničkog (posle samo 6 meseci), koja je izgledala kao milion dolara (i dalje tako izgleda) i koja je varala muža sa kolegom koji u tom trenutku bio moj mentor. I uvek sam razmišljala u fazonu ajde i da se desi da prevariš muža iz ko zna kog razloga, osuđujem ali mogu da probam da razumem, ali da varaš muža dok imaš malu bebu, pa kada uopšte stigneš i to da ubaciš u denvni raspored, pored posla i cele ujidurme sa malim detetom (znam po starijoj sestri). I evo mene danas. Ćerkica juče napunila godinu dana, a ja se spremam za posao i oblačim tange koje nikad u životu nisam nosila jer se tako sviđa mom 10 godina mlađem kolegi sa kojim sam u kombinaciji od pre pola godine. Ja sam jedna izgubljena žena, vredna svake osude, ali ima nas takvih očito dosta...