U lošem sam braku i okruženju. Ne vidim izlaz. Gdje god sam tražila pomoć nisam dobila ni razumijevanje.

Umro mi je tata. Jako mi je teško da se pomirim s tim i mislim da više nikada neću biti ista osoba.

Ne znam da li ste primetili da ljudi koji su najdrskiji i najbezobrazniji prema ljudima oko sebe najviše kukaju kada se njima desi neka mala nepravda?

Moj muž je idiot.

Uzeo sam stan, garažu kao i skoro pa nov automobil bez kredita. Nisam vlasnik kompanije niti su mi roditelji ili supruga bogati finansijski, niti sam kriminalac. Kada se hoće sve se može. Ali onda čovjek mora razmišljati na način na koji 90 posto ljudi ne razmišlja.

Imam 30 godina i potičem iz jako skromne porodice. Po struci sam magistar farmacije, zaposlena u maloj, provincijskoj apoteci, plata nikakva. Ne znam kako da se izvučem iz ove apatije, besparice, tmurne svakodnevnice, još i ovaj pritisak oko udaje. Ne mogu da upoznam nikog normalnog, a pritisak porodice je ogroman, jer mi je "vrijeme za formiranje porodice". Smatram da sam prosječnog izgleda, jako druželjubiva, treniram, vedre prirode, tolerantna, tražim nekog sličnih karakteristika. Ne mogu da budem sa svakim samo da bih se ostvarila kao majka.

Uskoro se ženim. Moja žena ne mora da uzme moje prezime niti planiram da to tražim. A ovi mooji poludeše oko tog pitanja.

Razlika u tome da li je flert ili uznemiravanje, leži u tome kakav je vaš finansijski status izgleda.

Odnedavno sam član jedne fitnes grupe, ali verovatno ću se ispisati. Devojka koja nas trenira ima dobre predispozicije, ali je zaista neodgovorna. Ako nas ne dođe pola ona nas spaja sa drugom grupom iako mnogi od nas ne mogu u drugi termin, ali uredno plaćamo članarinu. Pa i da samo jedna dođe treba da održi trening. Realno, kada bi sve koje plaćamo taj termin došle, ne bi imale gde stati. Još nešto što mi se ne sviđa je previše bespotrebne priče i zadržavanja vremena. Nisam došla da se družim nego da treniram. Uvek te tri iste žene čavrljaju. Zašto ne izađete u kafić pa pričajte. Ili neka pričaju one kojima se ne radi, ali instruktorka treba da se posveti nama koje smo došle po to što nam je rečeno da ulazi u tih 70 evra članarine.

Imam mačku preko 5 godina. Pre godinu dana se uselila devojka i nema problema što se mačke tiče. Pre par meseci hoće ona malog psa kao da to bude njezin ljubimac i samo sam joj rekao da može, ali pod uslovom da mene ne smara da šetam psa. Došao pas, i nije puno prošlo vremena kaže ona meni da ga ujutro izvedem jer nju mrzi. Odbio sam i ona se naljutila i neće da priča. Imam mačku baš iz razloga jer ne moram da je šećem i dobro je ona znala što znači da ima psa, ali tko je ovde lud?