Moj bivši muž je bio najbolji sin, i na osnovu toga sam mislila da će biti dobar muž i otac. A zapravo sve suprotno. I dalje je htio samo dokazivati roditeljima da je najbolji sin, a zapostavio sve što smo mi. Tužno i ogromno razočarenje.
Ja stvarno nisam konzervativna i uvek sam za to da svako bira partnera i odnos u kojem će biti onako kako njemu odgovara. Ali ja više ne mogu ova zavlačenja. Ako ne želiš nešto ozbiljno, ako ti se neko zapravo ne sviđa, ako vidiš da to nije to — recite to odmah to na početku! Gledam i svoja prošla iskustva, i iskustva drugara i drugarica…pa to svako muva po desetoro ljudi u isto vreme, parovi se viđaju po par meseci i još ne znaju ni da li su u vezi, komunikacija nikakva, samo neko zavlačenje i dizanje ega. Izlazila sam sa jednim momkom pre par meseci, delovao mi da je skroz normalno preko poruka…a on meni posle pričao kako planira da se pomiri sa bivšom, ali može sa mnom da se viđa dok se to ne desi. Pa čoveče, nisam ja ničija igračka sa strane.
Žensko sam i ne mogu prežaliti što jedan dio svog života nisam živjela sama. Da radim, dođem s posla i sjedim, gledam TV u svom sređenom stanu, raspremljenom, da mi niko ne pravi nered. Da određujem sebi dane kako hoću da provodim. Ako ništa da se dosađujem eto.
Ne žalim se bilo mi je lijepo i kod roditelja i sad kad sam udata, ali eto ostao mi žal za tim vremenom u mojoj mladosti..period života kad sam mogla da upoznam sebe.
Džaba njoj slike filmske dive, kad ja imam slike u telefonu gde liči na moju babu. 🤣🤣
Redovno snimam seksi slike i kratke videe za muža iako imamo dvoje djece.
Zahladili su odnosi s obitelji jer živim izvan države preko 10 godina. Nije bilo svađe nego su jednostavno izgubili osjećaj za mene. Dobro sam se snašla, stvorila život drugdje i posto me nitko ne žali, očito smatraju da me ni ne trebaju nazvati i pitati kako sam. Otkako je mama umrla, kao da sam i ja umrla s njom, iako sam imala dobar odnos sa svima. Mama mi je govorila "daleko od očiju, daleko od srca". Bila je u pravu. Jako sam patila godinama jer sam se osjećala odbačeno, trčala sam za njima, ono dijete što čuči u meni je samo htjelo da ga netko iskreno zagrli kad ga vidi. Nagovarala sam ih da me posjete, nudila sve. I ništa. Stvarno sam sve radila otvorenog srca, bez ijedne loše namjere. Danas, s 35 godina, je prvi dan da sam ok i napokon sam prihvatila da me ne vole i ne mare. Napokon mogu pustiti. Bogu hvala na divnim prijateljima i njihovim obiteljima koji su mi poslani u život ❤️
Danas sam srela svoju prvu ljubav. On sa detetom, ja sa detetom, al opet je nešto proradilo u meni kao prvi put.
Ne znam zašto je postalo čudno voleti životinje. Kao imaš psa i mačku, jao ja nikada ne bih mogao/la živeti sa ljubimcem. Komentari ispod videa bolje da imaš dete i osude. Pritom te osobe koje osuđuju imaju decu ali i da nemaju, zašto je sramota voleti životinje. Meni su čak karakternije, odanije i plemenitije od pojedinih ljudi.
Kolega na poslu me pitao za broj. Rekla sam mu da sam udata. Pitao me "pa zašto onda radiš?"
loading..