Muž se rastaje od mene čim je saznao da sam dobila rak i da će mi sva kosa ispasti. Kaže da ne može biti s nekom koja je čelava, perike mu se gade jer su neprirodne iako bi uzela od prave kose. Njemu se gadi da
imam nečiju tuđu kosu na glavi, donijela bi loše vibracije u kuću, tko zna od koga je to i ne želi potratiti vrijeme na takav odnos pa na kraju da ako umrem da
mora trpjeti moje, sve oko sprovoda, nositi crninu i glumiti suosjećanje oko mojih, a želi zdravu ženu i lagodan života. Hvala bogu nemamo djece i hvala bogu ja sam prva pokrenula papire za ravod jer mi takav debil ne treba u životu da čim krenu nevolje on se pokupi ko zadnja p*čka, a svakom se može desiti da oboli.
Volela bih, da moja ćerka liči na moju svekrvu. Ta žena je mnogo mudra, dobra, vredna i poštena. Prava predstavnica žena, kakve su nekada bile u jednoj državi bivše Jugoslavije, odakle je ona poreklom. Nažalost, takvih žena je sada malo. Nikada nikom ništa loše nije uradila, ali ne da na sebe. Svi ju cene i poštuju. Visoka je, izuzetno lepo izgleda za svoje godine, a ima sedamdeset godina. Ako neko nema mane, to je ona. Volela bih da moja ćerka bude ista takva. Sve se žale na svekrve, a ja sam imala sreće.
Nema mi ničeg lepog, seksepilnog ili zadivljujućeg kod kovrdžave ili loknaste kose kod devojaka. Ako je neka od njih i lepa, prva pomisao će mi biti kako bi tek bila lepa da nema te kuvane špagete na glavi.
Ekavica, čitam li ili slušam, mi zvuči neuko i polupismeno.
Ne razumem svoju drugaricu. Toliko je lepa i zgodna a stalno izlazi sa tipovima koji su, blago rečeno, ispodprosečni. Same propalice. Nikad mi neće biti jasno šta uopšte vidi u njima.
Suprug i ja smo zajedno 6 godina, imamo 3 dece.. Šta smo sve proživeli on i ja teško je i setiti se, kamo li prilati o tome.. Od roditelja, drugih ljudi, mešanja u naš brak, nemaštinu, ne razumevanju, prošle godine smo popustili oboje, svađali se na krv i nož a trčali jedno drugom za najmanju sitnicu.. Podneli zahtev za razvod braka, trebali da se razvedemo za 3 meseca od tada kad smo podneli zahtev.. Ta bol u grudima, čežnja za njim i njegova za mnom bila je očigledna.. Našao je drugu, i ja sam našla drugog, u nadi da ćemo zaboraviti jedno na drugo, ali noću smo se sastajali, zvali, plakali.. Onda smo sve prekinuli, i nastavili smo zajedno, kao nikada, jači, toliko smo srećni i toliko se volimo, dok ljudi to ne razumeju.. Siguran je u mene kao i ja u njega.. Slava Bogu što smo zajedno!
Pojedine devojke se šminkaju, slikaju za instagram, nose otvorenu odeću i slično, a posle se čude kako ne mogu da nađu normalnog dečka za vezu. Ironija.
Imam bebe blizance, ali me jedno nervira. Ako se obojica rasplaču, a sami smo, uzimam ovo jedno, hranim, presvlačim i tepam mu. Dok se ne najede i dok nije skroz zadovoljeno, ne uzimam ovo drugo, iako stalno plače. Ovo prvo je umiljatije, ovo se samo dere. Ponekad se loše osećam, ali me prođe kada svog dražeg bebca vidim smirenog.
Ljudi ne zovite se sami na nečije svadbe šta vam je. Ako niste bliži rod i prijatelji ne možete misliti da ste automatski pozvani i pitati kad je svadba da dođete.
loading..