Nema bržeg načina da žena sebi upropasti život od dobijanja deteta sa pogrešnim čovekom. Može da teši činjenica da je dete tu, ali odgajanje sa toksičnim bivšim partnerom je čist pakao na zemlji. Od besmislenih tužbi, prijava u policiji, gledanja kako neko glumata dobrog oca dok za dete ne mrda prstom. Sve to dok se ti mučiš, a on uživa i samo gleda kako da ti oteža život i napakosti što više.

Moj suprug ima sina iz prvog braka. Prva žena mu je preminula, i on je ostao sam sa detetom. Kada smo se upoznali, bio je udovac tri godine, patio je puno, a ni detetu nije bilo lako. Nakon nekoliko meseci zabavljanja, venčali smo se. Naravno, prihvatila sam dete i volim ga kao svoje, odgajala sam ga dok nije odrastao i nikada ga nisam odvajala od svoje dece, i on je mene prihvatio kao majku, ali nikada nisam dozvoljavala da me zove majkom, iako bih i ja to volela, iz poštovanja prema njegovoj pokojnoj majci. Ta žena ga je rodila, i sigurno bi mu bila dobra majka, i nije zaslužila da on majkom zove drugu ženu, iako ga volim najviše na svetu, isto kao što moju decu volim.

Gazda je pokušao da me verbalno popljuje i nije mi produžio ugovor. Vratim se u kancelariju, obrišem šta sam radila (a da je bilo teško u vezi projekta), ugovor mi istekao na 20% urađenog projekta. Tražila godišnji do kraja, nije dao, otvorim bolovanje. Nisam htjela predati svoje znanje djevojci koju je doveo prije 3 mjeseca da me zamijeni, kao ni šefu odjela. Otišli moji kod rođaka koji radi tu i on rekao kako nisam riješila zadnji projekat (obrisala sam što sam ispravila nakon gazdinog pokušaja vrijeđanja da sam fulala struku). Moji rekli rođaku kako su me zapravo "otjerali" i pokušali poniziti i da sam ja ciljano ostavila kolegama, jer je rekao da su svi bolji od mene. Treba se raditi 1000 komada, a ne znaju da riješe problem. Samo ja vodila te projekte, preuzela od mentora koji otišao prije godinu dana. Sada su kolege sve svalili da sam nesposobna, jer nisam ostala tih 5 dana i završila (namjerno). Ta kolegica pokušala, nije uspjela, kao ni šef. Top iskreno. 😄

Muž mi je rekao kako trebam da se ugojim, da on više voli kada je sve veće a zna da to pokušavam postići već dugo. Vidio je da mi nije ugodno i sutradan mi je pogledao zadnjcu i prokomentarisao da je mala. Pritom to je čovek koji mi skoro nikada ne udeljuje komplimente i otkako sam s njim uništeno mi je samopouzdanje. Samo sam mu rekla laku noć sanjaj neko veliko dupe i on se naljutio i kaže kako se sa mnom ne može ni našaliti a znam da je to mislio.

Aplaudiram svakom negovanju posebnosti kod mladih ljudi, koliko god da je banalna. Hoćeš da farbaš kosu (ako si muško), da se ne šminkaš (ako si žensko), da nosiš dve različite časape...bravo!

Imam 32 godine, i uskoro ću postati osoba sa invaliditetom, moj vid je drastično oštećen, pitanje je dana kada ću ostati bez njega. Pre neki dan sam bila na lekarskoj komisiji, umesto da kažem da ne vidim ljude na 10 metara, ja sam rekla da vidim. Muž mi je nabio pritisak, smatra da sam glupa, po njegovom trebalo je da kažem da ne vidim ništa, a ja zaista želim da radim, imam osećaj kao da me ograničava. A ja svakoga dana strepim da li ću videti svoju ćerku ili ne. Teško mi je, ali mislim samo pozitivno!

Šta je bre ovo s ljudima više? Svi se toliko otuđili...komšije se po zgradama ne poznaju, ne govore "dobro jutro" na hodniku... Za kafu sa prijateljem obavezan kafić...zašto? Jel nije lepše popiti kafu u svom domu i ispričati se na miru?

Najjači mi je adrenalin kad varam ženu. Žena je super, ali sam ovisnik o tom osjećanju adrenalina kada varam.

Voleo bih da sam zdrav i da mogu da živim ovaj život..

Gledala sam neke stare crkvene knjige za rođakom, nešto je istraživala i videla da se neka žena pre 160 godina zvala Pupacija. Meni je to ime fenomenalno i jedinstveno. U sedmom sam mesecu trudnoće i odlučila sam tako da nazovem bebu, što se i mužu sviđa. Zar ime nije baš kul, ja sam oduševljena!