Udata sam i ne znam zašto ljudi od mene očekuju bog zna šta. Ne, neću da živim sa svekrvom u istoj kući. Ne, ne želim da pravim zimnicu, kolače, sarme, ajvare. Ne, neću da se družim sa ljudima čije su jedine teme deca, posao i ogovaranja. Ne, neću da ustajem rano i idem na pijacu. Imam svoje hobije i svoje slobodno vreme koje trošim kako ja želim. Moj muž se slaže sa mnom i sve radimo zajedno. Ali u očima drugih ljudi, ja sam nekako "loša žena". Možda zato što su ti drugi ljudi odlučili da imaju dosadne i neispunjene živote.

Jel neko nekad ušao u neku kinesku radnju i kupio nešto, a da pritom kinez ili kineskinja na kasi nije razgovarao/la sa nekim preko video call-a?

Imam aferu sa ženinom najboljom drugaricom i ne mogu to da prekinem, ne mogu da se odlučim za jednu od njih, obadvije volim i sa obadvije mi je lijepo, ne znam šta da uradim, ne želim nijednu da izgubim.

Moja drugarica NE MOŽE i NE SME da ima druge drugarice!!!!!!!

Imamo troje dece. Muž ni danas ne zna da promeni pelenu.

Uvela bih sankcije za sve one koji samo izgovore ''sama je kriva''.

Dopisivao sam se sa jednom devojkom nekih 2 meseca. Iz tih poruka znao sam da joj se sprema diplomski za koji dan. Pošto je pravila ručak za njenu porodicu i prijateljice i prijatelje te je i mene pozvala i ako se pre toga nismo nikad videli. Iz poštovanja nisam joj hteo reći da ne želim otišao sam na taj ručak kupio joj jedan poklončić zbog kojeg se jako iznenadila. Pre nego što sam ušao kod nje smo se zvanično upznali. Malo su me čudno gledali njeni prijatelji. Ona im je rekla kako se mi već neko vreme znamo. Njen tata je bio oduševljen sa mnom. Zahvalila mi se kada sam odlazio kući i rekla mi vidimo se ovih dana na kafi. Nekoliko dana se nismo čuli mislio sam da je to to kad uveče mi stiže poruka od nje ako hoću mogu doći kod nje na kafu. Uzeo sam bocu vina i neku bombonjeru ona i ja celo veče smo se ljubili.

Sreo sam bivšu s momkom i malo da zakuham rekao sam mu dobra je mala sve radi jedino po kući neće ništa.

Ne razumem dugo ispijanje kafa. Kod nas u Njemačkoj nema toga.

Koja je poenta ispunjavanja gomile pitanja na formi za apliciranje za posao. Kasnije na razgovoru HR pita sve to opet i ništa nije upamćeno šta si pisao. Da ne pominjem višednevno pravljenje neplaćenih projekata. Presipanje iz šupljeg u prazno i gubljenje dragocenog vremena za sve strane.