Svako neka misli šta želi, ali ja ne smatram normalnim ove osobe koje ne mogu da se pomire sa činjenicom da ih neko neće, pa navaljuju iznova i iznova da smaraju osobu sa kojom ni nisu imali nešto. Ako vas neko odbije u bilo kom smislu i pokaže nezainteresovanost, koji k smarate?

Morala sam da se pretvaram da volim njegovu kćerku iz prvog braka samo da bih ostala u inostranstvu. Uslov da bih dobila radnu vizu bio je taj da imam stalni posao koji mi je on omogućio u njegovoj firmi. Njegovu kćerku nikada nisam voljela, iskreno zaboli me za nju a on mi se gadio, njegovi poljupci, dodiri itd. Seks sam izbjegla jer sam rekla da se čuvam za brak. Nakon što sam dobila dozvolu za boravak na 3 godine, vratila sam mu prsten i raskrstila sve sa njim. On sad zove, plače, moli a mene baš briga, to vam je život, od svog oca i majke ništa nisam dobila, morala sam se naučiti da sama preživim otkad sam bila dijete. Imam sad novog momka sa kojim mi se seks ne gadi, novi posao, ali ako i ovaj ne bude bio dobar, otpada ubrzo, njega bar ne moram da trpim zbog egzistencije. 😂

Stvarno je sramota šta se gostima podvaljuje po restoranima. I ja sam kuvar i redovno sam išao da probam jela kod konkurencije. Plećka se servira umesto ramsteka, vrat umesto bifteka. Samo što otpatke ne serviraju. Sosevi iz kesice, falš sirevi, soja i brašno u ćevapima... I sve to po bezobrazno jakim cenama. Recepte kasapi ko kako stigne. Jednom sam popizdeo i iskritikovao jelo konobaru. Kuvar je izašao da se bije, ali je bilo policije u restoranu pa je odustao. Stvarno sramota. Ja radim u običnoj kafani. Ne spremam nikakve specijalitete, ali se bar radi pošteno. Što naručiš, to dobiješ. Ovo je stvarno sramota. Nema boljeg opisa.

Sjedim u stanu, na drugom kontinentu, dok osjećam udarce bebe u stomaku, sa čovjekom kojeg volim najviše na svijetu, i razmišljam kako prije 4 godine nisam mogla da ostanem sama zbog intezivnih paničnih napada. Kako sam živjela sa čovjekom, ili bolje rečeno nečovjekom, koji je iz mene iscrpio sve dobro, varao me, psihički maltrtirao i usađivao mi u mozak da ne vrijedim. Bože hvala ti, i neka ovo bude podsjetnik svim ženama da izlaz postoji, postoji i bolje sjutra, samo je potrebno da napravite taj najveći prvi korak, a ostalo će sve doći na svoje. Nikad ne odustajte!

Kaže kolega da butici treba da rade vikendom i ja pitam što, pa rade svakako do 20h i on kaže pa jeste, ali neko možda ne može radnim danom da ode, treba i vikendom butici da rade. A on prvi ne bi radio vikendom i ne radi, neće. Odmara gospodin. Da mora raditi, onda bi govorio kako je narod bezobrazan što vikendom kupuje, kao da ne može radnim danima. Mrzim ovakve ljude koji komentarišu samo kako njima ide u korist, bez obzira što će sutra reći suprotno (danas jedno, sutra drugo) dokle god su oni ušuškani.

Žene birajte drugarice naspram vašeg izgleda. Moja žena je toliko nesigurna pored svoje drugarice da stalno ljude pita za potvrdu koja je lepša od njih dve. Naravno ljudi kad ih pita kažu njoj da je ona,da joj dignu samopozdanje jer vide kad ih pita da je nesigurna a zapravo drugarica joj je mnogo lepša i izgleda da ima manje komplekse. Zato žene ako ste debele tražite debele drugarice da se ne osećate nesigurno pored njih.

Dok sam bila studirala arhitekturu, jedan poznati umetnik mi je rekao kako to nije za mene jer sam prilikom jednog izlaganja imala jako veliku tremu. Posle sam malo istražila radove tog umetnika. To su vam bukvalno oni radovi koje i malo dete zna da ižvrlja, tipa ona umetnost kad zalepe bananu selotepom i tome se svi dive.

Ja ne kapiram koja je poenta uraditi zube koji su toliko neprirodni, konjski i beli kao wc šolja? Meni su takvi gori nego ovi što nemaju zube.

Devojke naravno traže ambicioznog muškarca samo što vrlo često mešaju lončiće. Imam drugaricu koja živi sa dečkom, on radi i ima završen faks, radi u struci, ona još ide na faks. On plaća kiriju i račune za stan jer logično ona ne radi. Ona kaže da razmišlja da ga ostavi jer je neambiciozan jer navodno dečko neće da uzme kredit za stan, a njen dečko se inače druži sa mojim mužem i pričao mu je kako prosto nema za učešće za stan jer već dosta ide na kiriju i račune. Prosto sa prosečnom poštenom platom to ne može. Ponudio joj je da žive 2-3 godine kod njegovih da skupljaju pare za učešće, taman će ona završiti faks i krenuti da radi pa će biti lakše. Ona to neće. Očekuje da on magično zaradi pare i kupi stan. Po mom mišljenju je ona sebična. Moj muž i ja smo živeli jedno vreme kod njegovih, svaki dinar skupljali za učešće, zaradili i preko kredita kupili kuću, nismo stan jer su skuplji i lakše nam je ovako bilo. Da sam na mestu tog dečka ja bih je ostavila.

Kolegica mi reče da se nikad neću uklopiti. Mislim se, naravno da neću kad nisam tračara, ne mrzim i ne pljujem druge.