Došao nam ujko koji živi u Hong Kongu u posetu. Donio svima nama po nešto, isto tako i našoj mački. Svaki dan što je bio tu joj je davao tamo neku njihovu hranu za mačke i igrao se s njome i kad je otišao mačka mesec dana žalovala, tražila ga i mjaukala. Da netko od nas umre mislim da ne bi tako žalovala.

Umire mi prvi pas. Poklonio mi ga je otac koga više nema. Pući će mi srce.

Moj sadašnji momak i ja bili smo drugari pre. Dok smo se družili drugarski on je imao svoje devojke i ja momke ali sam bila potajno zaljubljena u njega. Pričao bi mi o svojim seksualnim odnosima sa svojim devojkama. Sa njima je bio vrlo nežan dok sa mnom ne. U krevetu se prema meni ponaša kao da sam dr*lja. Ne znam što je to tako i sšta mi je činiti...

Ne razumem koleginice sa fakulteta koje na predavanjima i vežbama dolaze u mini suknjicama, kratkim majicama tako da im se vidi pupak, izraženim dekolteom. Nije da to rade da bi sada zavodile profesore, jer zaista imaju znanja i dobri su studenti. Tako obučene dolaze uvek, bilo da nam predavanja drži žensko ili muško. Drugi ekstrem su ove što dolaze u helankama i trenericama kao "za po kući" ili za trening obučene. Muškarci su, naprotiv, uvek pristojno i formalno obučeni, niko ne dolazi u sortsu, papučama, trenerici. Da ne bude da sam ljubomorna, daleko sam i lepša i zgodnija od tih koleginica, imam svoj stil i uvek sam svedeno i lepo obučena. I ovako me stalno odmeravaju a kad bih se obukla kao one mislim da bi im oči ispale. Fakultet nije mesto za isticanje vaših oblina, si*a, nogu i gu*ice niti su helanke i trenerice prikladna odeća za obrazovnu ustanovu. Osim toga, neprijatno je gledati vas. Molim vas urazumite se.

Posle 10 godina patnje da nađem posao u struci, i svakakvih poslova, ima tračak nade da ću uspeti posao koji volim da dobijem. Čekam poslednji krug selekcije, držite mi fige!

Dok sam išla u srednju školu, osuđivala sam svašta.. rad u kazinu, djevojke koje su u vezi sa starijim muškarcima, uvijek sam govorila kako ne bih bila sa nekim druge vjere itd... Da skratim, desilo mi se 95% stvari koje sam osuđivala.. :)

Nedostaje mi tata mnogo... Preminuo je pre 24 dana. Još uvek nisam svesna da ga više nema, a mnogo mi nedostaje, ne umem da objasnim ovu bol...

Oženio se! Aaaaaaaa ubi*u se!!!! Kako je mogao!!!! Raspadam se ljudi!!!! Nije mi dobro, ne mogu da dišem, gušim se!!! Mislila sam da će mene oženiti, neeeeeeeeee!

Cekam rezultate pretrage na tumor markere i snimanja i kolonoskopiju i gastroskopiju. Nije mi dobro. Tek mi je 35.

Moj tata ima cancer pluća, najviše od svega bih želela da ozdravi 🫶 Moj tata, moj heroj koji se ne predaje 💪💙🍀