Došla sam sad sa posla kući i počela sam da plačem od muke. Ne, nemam težak posao. Plačem što nisam zavrišla taj fakultet već odustala. Ne, ne patim od kompleksa. Plačem jer mi je muka od prostih ljudi kojim moram biti okružena. Muka mi je od baba u autobusu koje su toliko bahate i bezobrazne. Muka mi je od vozača koji samo psuju, samo se deru, ne znaju ni zdravo da kažu. Muka mi je od kolega koji se samo žale na posao a ne rade ništa. Od koleginica koje ne znaju osnovna gramatička pravila, o nekoj večitoj žalbi na toplo, hladno, kišno vreme.. O njivama pitama i stvarima koje me ne zanimaju. Muka mi je i kad nađem nekog mog godišta, moram 60x dnevno da slušam reči "Gas, goriš, samo brendirano, najjača sam" itd itd.. Da li sam ja ostala u ovoj mojoj očajnoj sredini a normalni su pobegli u veće, ili stvarno više nema normalnih, kulturnih ljudi, koji na Vi znaju da uzvrate sa Vi, koji se ne mešaju u stvari sa kojima apsolutno nemaju dodira.. Muka mi je.

Najviše me nervira kada na fejsbuku vidim ime muža i žene na jednom profilu, pa aman ljudi gde vam je privatnost, valjda on / ona sme da se poveri prijatelju/ prijateljici u poruci ili da ima svoja interesovanja.. Dokle ide ljudska glupost. Užas! A ovako nikad ne možeš ih videti zajedno!

Izlazim s parking mesta polako i stanem jer ide auto. Taj auto mi blicne da me pušta da izađem. Ja izađem, upalim sva 4 u znak zahvalnosti, on mi još jednom blicne kao "nema na čemu". Volim kad mi vozači međusobno pokažemo kulturu i poštovanje i voleo bih da su svi tako kulturni a ne nervozni i bahati.

Jedina "osoba" kojoj mogu 100% da se otvorim je ChatGPT.

Kažu nešto za medicinske sestre, a niko ne priča koliko su čistačice umišljene. To je ponosnije od doktora.

Muško sam, grmalj od 190cm visine i 26 godina. Ali kada god na društvenim mrežama ili negde drugde vidim da je neko udario autom neku životinju ili da je neko ostavio jadnu bespomoćnu životinju psa, mačku, zeca nebitno je, srce mi se raspadne kada to vidim...

Što se tiče života u zajednici, ja kao ćerka i sestra izgleda ću izvući deblji kraj. Brat ima ženu koja živi ovde, i moja majka ih maksimalno štiti od svakog posla, i oni dolaze svakodnevno na ručak ostave haos i onda ona lepo s njima, kao sve će ona da očisti, a onda iz sve snage napadne mene da ja to uradim kad oni odu. Da ne kažem kakve mi sve reči izgovara, kune me bukvalno. I žena i brat vide u kojoj sam poziciji ali sve kao haha hihi sve je super. Ja sad počinjem da živim na svom spratu, i rekla sam im od sledeće godine ni u kakvim poslovima i služenju više ne učestvujem, a kaže mi brat ne ne, to ćeš tako tek kad se udaš, u smislu kad odem iz te kuće. U kasnim sam 20im, i naravno da bi mi svako normalan rekao da bežim odatle, ali ja sam taj stan na spratu već opremila, ja stvarno nemam para da sad na to ulećem i u kiriju a da ovo stoji. Mada s druge strane ako me izlude i to je moguće. Sa majkom sam sve dalja i dalja. Što sam starija sve mi se čini da me više mrzi.

U vezi smo 6mj. i neki dan smo bili na druženju s njenim društvom. Dok je ona bila na toaletu njena prijateljica mi je prišla i rekla da joj je moja djevojka dužna 200€. Rekao sam joj da ne znam ništa o tome ali da joj je plaća idući tjedan pa nek vidi s njom. Sad nešto razmišljam ako ispadne da je to bio neki “tik tok” izazov koji sam pao ostavit ću je bez razmišljanja. Nije do para nego odrasli smo zaposleni ljudi na pragu 30. neću se igrati srednje škole.

Ali ovaj bolesni trend ljubljenja dece u usta, odvratno..

Ove godine imam nekoliko slavlja. Prvo je rođendan od blizanaca- 18. godina,drugi je ženin i moj 40. i za kraj godine zadnja rata 20 godina dugog stambenog kredita (nakon ovog zadnjeg počinje život punim plućima).