Ono što me najviše obraduje u toku dana je kafa kad dođem sa posla.
Imam 22 godine, dolazim iz siromašne sredine, preselila sam se u veliki grad zbog fakulteta koji sama finansiram. Od nedavno sam počela da radim u jednoj firmi za marketing i zaljubila sam se u svog šefa, koji je vrlo imućan i fininasijski me podupire, koji je 17 godina stariji oženjen je i ima 3 dece. Saznala sam da sam i ja trudna i ne znam šta da radim i da li da mu kažem, ako mu kažem moraću da abortiram i prestaće finansijski da mi pomaže. Očajna sam ne znam šta da radim, a želim da rodim to dete.
Ono što je nekima trač, nekome je najgori period u životu. Ne znam kako ljudi ne shvataju...
Kad sam tek upisao fakultet svaka informacija (bilo sa fakulteta, bilo recimo okus peciva iz pekare) je bila predivna. Wow. Svaka zgrada, svaka ulica i svaki čovjek. Odjednom je sestra počela imati probleme s drogom. Sad je bivša ovisnica. Sve mi je bezveze u životu od kako je uništila psihičko zdravlje. Sad, kad za dan pročitam knjigu od 400+ stranica ne osjećam se nimalo lijepo. Sve mi je u životu bezveze, nije mi lijepo ništa. Ali završio sam fakultet.
Bivši mi je pričao da mi grudi nisu zategnute i navukao mi kompleks. Onda sam videla druge devojke sa većim grudima i shvatila da je sa mnom sve u redu, da jedino plastične velike mogu da stoje bez brusa maltene blizu vrata.
Danas sam branila diplomski i nisam imala koga da pozovem sem roditelja. Odradila sam veliki posao, samo ja znam kroz kakve krize sam prolazila, ali to me je posebno zabolelo. Gledam devojke sa prijateljima, momkom, a ja kroz sve večito prolazim sama...
Kad pečem meso, recimo ćevape il kobasice, radije ih prepečem jer sam onda siguran da su dovoljno termički obrađene nego da ih skinem s vatre ako nisam siguran smijem li. Ne idem pred žiri Masterchefa pa si dopustim ove stvari, al naravno da je ljepše kad su umjereno pečene, al taj moj okp i zaraze pobjeđuju.
loading..