Danas sam vidila bivšeg dečka, prišao je i pozdravio me, a ja sam mu rekla: a tko si ti? On me blijedo pogledao, samo sam otišla. Znala sam da je to on, ostavio me prije 2 godine, zbog druge cure, čak su mi se skupa i sprdali zbog izgleda, i načina života, kad sam došla doma blokirala sam ga na facebooku, iako se nemamo u prijateljima.

Ostavio me dečko zbog mentalnog stanja. Bila sam jako osjetljiva osoba i jako uništena zbog svega šta mi se dešavalo doma i u društvu. Bila sam psihički uništena nakon što me ostavio. Znala sam da sam možda kriva za stanje ali sam isto znala da me ne bi ostavio da me zapravo volio i htio mi pomoć. Taj dan sam počela raditi na sebi i voljeti sebe. Nisam nikome dala da me ni malo spusti i da se osjećam loše zbog komentara drugih. I tako sam uspjela. Uspjela sam bit najbolja verzija sebe. Nisam obraćala pažnju na ljude i to ih je zapravo boljelo. Nakon par mjeseci evo njega natrag. Jedino šta sam mu prepustila je mjesto na listi blokiranih. Cure držite do sebe i cijenite sebe. Nikad se nemojte uništit zbog nekoga ili nečega.

Pričam sa čovekom od 36 godina o podeli poslova. Temu koju je on neplanirano potegao sa teorijom ,,žene hoće da im muškarac obezbedi sve a one da se fotkaju za insta". Čovek koji u 36 godina ne zna i ne želi da nauči da kuva. Pita šta će mu to. Ne znam, druže... Da se prehraniš, na primer. Jedeš triput dnevno, treba ti hrana. Od bar jednog obroka će ti ostati sudovi prljavi. Koristiš veš, posteljinu. Treba ti čista tura. Ne shvatam kako takve muškarce nije sramota da pređu dvadesetu, tridesetu, četrdesetu i da su em nesposobni za život, em očekuju od žene da im sve to izvede. Em ljuti kad žena neće čoveka koji ne ume da uključi mašinu i ne misli da mu je potrebno sebe da ume da prehrani u kuhinji. Kakav sumrak svesti.

Doktorka sam koja radi u državnoj ustanovi. Zbog malih plata, velikih troškova odlučila sam da povremeno u gradu iz kojeg sam rodom radim privatno, 3-4 dana mesečno. Kako bi neko i znao za mene, aktivirala sam se na facebook-u i postavljala svoje slike sa putovanja, šetnje, prirode, ništa posebno niti provokativno. Za mesec dana, dodalo me je za prijatelja 1000 ljudi iz mog grada…. Onda sma objavljivala slike kako radim manje intervencije, u mantilu, uniformi, postove o prevenciji i zdravlju i naravno lokaciju i vreme gde privatno radim. Inbox pun, termini zakazani za naredna 2 meseca, u čemu je fora??? Imam šta da vidim… Dolaze samo muškarci, zbog beznačajnih stvari, svi doterani, namirisani, mladi, svi se predstavljaju kao neka gospoda, donese bombonjere, cveće, zovu na izlaske itd… Mislim ljudi, ja ne tražim muža, tražim samo dodatni prihod da bih plaćala ratu kredita, da kupim stan, da mogu da jedem zdraviju hranu, da izađem na večeru, pomognem roditeljima… Stvarno sam zgrožena.

Moja pokojna baba mi je dala najbolji životni savet - Ćero, moraš uvek da imaš svoju torbicu. I kad sam bila najzaljubljenija u muža i čvrsto verovala da ćemo ostariti zajedno, njene reči su mi uvek bile u glavi. Sad imam svoj stan i svoja kola i veću platu i ne može da me ucenjuje nikako. Živim sa svojom decom i uživam u životu, a on se jede kako nije primetio da sam godinama odvajala sa strane i čuvala za crne dane.

Posle svih skandaloznih modnih trendova kod žena, mislim da se pojavio ubedljivo najgori - abnormalno široke farmerke. Devojke, izgledate kao da ste od očeva uzele rashodovane farmerke za majstorisanje i počele da ih nosite kao modni detalj. Pun grad paćenica koje izgledaju kao da nemaju novca za svoju sopstvenu odeću, već nasleđuje tuđu, i to mušku. Ko vas je slagao da to lepo izgleda?!

Uzeo praviti picu za ručak. Umjesim tijesto, izrendam sir i salamu. Sve spremim da se ubaci pica u rernu. Došla sestra i umjesto rerne upalila ringlu na šporetu i zapali se plastična kutija za kruh, kuhinja smrdi na dim. Bacio sam kutiju u smeće. Jedinu uspomenu od pokojne bake mi je uništila. Svaki put kad pogledam taj šporet osjetim jednu prazninu u sebi.

Nekad mi žene nisu jasne, znači ja osobno radim 2 posla u slobodno vrijeme dosta pijem, kockam i pušim cigare(ne travu) uz takav život, 18 godina se bavim sportom(amaterski) i imam osobni razlog zašto ne želim nikakvu vezu čak ni ikakav kontakt sa curama jer da ne kompliciramo, jednoatavno nemam vremena, ali konstantno mi prilaze i ja ništa naravno nisam zainteresiran ali ponekad čak i često su sa mnom u društvu dečki koji su puno kvalitetnije osobe od mene ali njima ni jedna nikad ne priđe a ista smo ekipa, slična priča, da se razuminemo nisam ni zgodan ni lijep pa nešto ni bogat imam solidna primanja, živim u garsonjeri i imam auto to je to a tako imaju i ostali frendovi, samo što oni bi htjeli curu a ja ne i sad ne kužim zašto se događa tako...

Studiram ono što istinski volim i što sam godinama želela upisati. I kako vreme odmiče sve više i više volim ovaj fakultet. Navikla sam se na taj način učenja, na ljude oko sebe. Naravno, neki predmeti su dosadni i učim ih zato što ,,moram", ali se trudim da i iz njih dobijem visoke ocene zbog proseka, a želela bih upisati i master i nakon toga i doktorske studije. Uvek sam želela raditi u praksi i to tačno znam šta. Ali toliko sam zavolela jedan predmet, jednostavno ta oblast mi baš leži, a pride profesor je divan čovek i predaje na tako lep i zanimljiv način, sa željom da motiviše studente. I još na tom predmetu nema asistenta. Volela bih postati asistent (ali i raditi u praksi, ipak mi je to prioritet), tako da ću se truditi da to i ostvarim. Nadam se da ću uspeti, ali ima još vremena do toga! Imate li neki savet, kako se postaje asistent, da li je potrebno istaći se da bi te neko primetio i pružio ti priliku da to radiš? 💓💓

Muž i ja smo se upoznali u srednjoj, venčali sa 22 i dobili prvo dijete sa 23, drugo s 25. Sad djeca imaju 18 i 16 godina i mi napokon imamo vremena da putujemo, izlazimo, uživamo, ali svi naši prijatelji tek sad imaju malu djecu. Nit smo mogli s njima dok su oni uživali u 20tima, nit možemo sad kad mi imamo slobodu, a oni ne. Često se kajem što smo "požurili", ne znam nikoga da ima odraslo dijete u 40tima i osjećam se staro, dok su oni još u "mladosti", tek sad prolaze kroz igre s djecom i ostale zabavne stvari, a mene sin zove "stara"....