2025 je dobrim dijelom moja godina. Sredinom godine sam položila stručni ispit za moju struku, nedavno sam položila ispit općeg znanja. Prestala sam konzumirati cigarete i počela sa zdravijom ishranom, samim tim sam smršala. Još da dečka nađem i da 2025 potpuno bude moja godina 😏

Imam 35 godina i primetio sam da većina osoba rođenih 70ih godina su jako loše i kao ljudi i kao kolege. Ne mogu da shvatim odakle toliko zlobe, sujete, zavisti i mržnje u tim ljudima i zašto se tako odvratno ponašaju prema drugima. Nije to samo na poslu, već i u familiji, komšiluku, na ulici, na treningu... Sa svim ostalim generacijama i nije toliki problem i pronađe se zajednički jezik. Sa kim god sam razgovarao na tu temu, apsolutno su se složili sa mojim stavom i kažu da i oni isto misle.

U ratu i poslije rata, kad god bismo htjeli Kinder jaje brat i ja mama bi rekla da su to gluposti da tu nema šta pojesti konkretno, znala sam da nemamo para i da je to skupo. Sad imam troje djece i uvijek im kupim Kinder jaja, sakupljaju igračke iz svih kolekcija, srećna sam zbog toga.

Prekinula sam kontakt sa najboljom drugaricom, kojoj sam uvijek pomagala i zadnje pare bila spremna da dajem, a mene jednom trebala mala usluga (neke tablete koje nije imalo u apotekama gdje živim) i rekla je kupiće mi kad bude išla prema gradu i nije ih posle pomenula uopšte a trebale su mi hitno jer sam imala infekciju. Mogla je da kaže ne mogu da ih tražim il šta god al ne.. Posle se pravila kao ništa da se nije desilo slala mi slike od koncerta kako se zabavlja itd. Napisala sam joj pozdrav i sve najbolje, više mi se ni ne opravdava zašto završavam kontakt sa nekim.

Roditelji me se žele odreći jer mi momak nije završio fakultet. Mi smo presretni zajedno, ništa nam ne nedostaje, imamo super primanja, znamo se jako dugo, planiramo brak i decu. Njihov problem je kako će reći poznanicima i prijateljima da im se kćer inženjer udaje za nekoga "manje vrednog". Nikada me nisu pitali da li sam sretna sa njim, već pričaju najgore o njemu iako ga nikada nisu ni lično upoznali.

Momak stavlja jastuk na moje grudi svaki put kada treba da legne na mene. Kaže da u suprotnom ima osećaj da leži na parketu. :')

Radim u IT-u 7 godina, i trpim svog kockoglavog šefa koji se kuži u informatiku i tehnologiju toliko da mu ja upisujem nove ljude u imenik. Napokon sam završio dodatnu edukaciju koju mi nije htjela platit tvrtka i sad mi je drago jer me ne drže u šaci. Sutra napokon dolazim potpisati sporazumni raskid ugovora i zatim počinjem na novom poslu s početnom plaćom od 2.800 eura…

Spletom okolnosti sam dobio posao od jedne firme iz Amerike posao oko excel-a. Par puta se čuli preko video poziva, potom su oni došli u Beograd da prazgovaramo još jednom oko tog posla te su mi na tom sastanku rekli da bi želeli da vide moj ofis u kojem radim čisto da se uvere sa kime imaju saradnju. Ja bukvalno nisam imao svoj ofis, niti para da zakupim sad neki lokal. Jedino što sam imao jednu šupu u mom dvorištu koja je zvrljila prazno. 5 Dana fore sam imao da to uredim da liči na nešto. Ćele mi znao malterisati tu šupu 5x5m je malterisao ceo dan, ja dole izlio košuljicu kako bi postavio pločice, zovi majstore da razvedu podno grejanje, šupa nije imala prozor pa onda probijaj zid da ugradiš jedan PVC prozor, bukvalno 2 dana pred njihov dolazak sam okrečio, prebacio radni sto, računar i laptop, osvežio malo cvećem radni prostor. Za 5 dana je izgledao kao bombonica ko bi rekao da je tu bila šupa. Oni su se oduševili malim radnim prostorom.

Pre mesec dana, sasvim neočekivano, kolega koji je radio sa mnom je unapređen. Malo je reći da sam se šokirala. Dobio je mnogo veću platu, auto i sve što ide uz to. Od tada, svoj radni dan počinjem sa rečenicom “Dobro jutro lepotice, svoj današnji angažman uskladi sa činjenicom da Aca vredi mnogo više od tebe. Zna se ko su perjanice naše firme”. Prija mi :) radim samo ono što baš mora. Od proaktivnog radnika postala sam reaktivni, za sve čekam nalog, nemam mišljenje i u 17h sam na vratima. Rasteretila sam se! I jasno mi je, da ipak jedno žensko u Srbiji teško može da se izbori među grupom muškaraca koji nisu voljni da priznaju da vredi.

Abnormalno mi idu na jetru osobe koje na slavljima, u klubovima itd. izigravaju neke podizače atmosfere i nekog ko sjedi i ne pleše dižu na silu da pleše i kao galame na tu osobu jer ne pleše i samo sjedi. Aman čovječe pusti me i pleši ako ti se pleše. Možda ja nisam spretna i nadarena tako kao ti, možda imam neki problem trenutno zbog kojeg ne mogu ustati i plesati i skakati, glupirati se, a možda jednostavno nisam taj tip, uživam negdje i bude mi lijepo čak i ako se ne napijem i ne plešem. Pustite na miru ljude koji sjede, da im se pleše ustali bi plesat i bez vašeg forsiranja.