Razveli smo se prije 4 godine. Imamo dijete ali ja ne šaljem alimentaciju jer mislim da će te pare potrošiti na sebe a zadnji put sam vidio dijete prije 2 godine. Ne pere me grižnja savjesti jer znam da radi u svojoj struci, ima dobru platu ali me je zabolilo kada sam saznao da ima drugog lika. Čisto sumnjam da će to potrajati jer je ona ipak žena sa prikolicom. Lako je meni djetetu sutra objasniti kad dovoljno naraste da skonta neke stvari zašto smo se razveli. Možete me osuđivati, nisam jedini koji je ovakav, barem sam iskren.
Ovo je moja druga veza sa ženom mnogo starijom od mene i već vidim iste obrasce ponašanja kao u prethodnoj vezi. Misli samo na sebe i šta ona hoće, bilo šta s moje strane se ne uvažava, na prvi problem se napominje gdje su vrata, na kraju iz hira prekidaju i bivaju same pa sve opet ispočetka. Neke žene misle da samo zato što dobro kotiraju u drugim sferama života mogu raditi šta god hoće a da druga strana sve to treba odobravati. Takve žene nisu sposobne imati trajnu vezu i brak i ne čudi da su rastavljene ili ostavljene jer njihov stav i ponašanje dovode do toga da druga strana šuti i vezu gleda kroz svoj interes, bio to besplatan stan, državljanstvo, nešto treće. Iskreno, meni ovo sad odgovara još koju godinu, stan u Stockholmu je vrlo skup, ali valja trpiti hirove i prohtjeve stare rastavljene luđakinje.
Neću da mi se veštačka inteligencija meša u moju urođenu inteligenciju. Neću, ne dam.
Ne volim šarenu odeću. Kad kažem šarenu, ne volim ružne kombinacije (po mom ukusu). Sve što nosim uparim sa crnom/belom bojom ili jednobojnom, to mi ne smeta. Ne mogu npr da obučem braon pantalone i zelenu majicu. To mi je fuj i odvratno.
Radim u velikom kolektivu, ponekad pomislim da ne pripadam tamo kao da su svi ludi ili evo ja nisam normalna 😖 Tamo svi sve vide, svakog komentarišu. " Vidi ovu šta je obukla", "Šta je stavila tu maramu, šta izigrava", "Pogledaj što se utegla, a zadnjica kao ormar"...
Mislim u sebi, boli me uvo ko šta radi, ko je sa kim u šemi, došla sam da odradim smenu najbolje što mogu i idem kući. Na pauzama slabo komuniciram sa ljudima, jer me te teme uopšte ne zanimaju. Verovatno sam ja njima čudak...
Najsrećnija sam kad trošim pare. Ako vam išta znači, zarađujem ih pošteno i ne kupujem gluposti koje mi nisu potrebne, a često volim da obradujem bliske ljude.
Ne bi mogla da idem kod muškog ginekologa na pregled, nema šanse. Neprijatno mi je. Sad će neko reći 'to mu je posao', znam, znam da svaki dan viđa ko zna koliko vagina, ali mene je stid i ne mogu protiv sebe. Što je najjače, imam trip da bi se napalila i neću eksperimentisati da odem. Par puta sam se razmišljala da li da odem, da vidim da li bi se naložila, ali odustala sam. 🤣
Ajde, osudite me sad kako sam ovakva i onakva, svi ste vi fini i pošteni(kojima je ovo bolesno). 🤝
Svako ima svoje mišljenje, ali ja mislim da osobe koje su godinama u vezi, a ništa se ne dešava konkretnije, nisu jedno za drugo. Nema potrebe da mi sad pišete da veridba ili brak nisu garancija da će nešto opstati, ništa nije garancija, ali ovako je još gore i nestabilnije. Ovde ne ubarajam klinačke veze, tipa od 14 godine su zajedno, a sad imaju 20. Pišem o zrelijim osobama,ostvarenim itd. Najjači su mi ovi što su bili sa nekim npr 10 godina bez pomaka, ok im je da tako funkcionišu, a šta bude na kraju? Mnogo muškaraca ostavi tu istu ženu i kad uđe u vezu sa drugom, oženi je posle godinu dana(primer), bude presrećan sa tom novom, stvori porodicu itd. I šta to govori? Nemojte da se lažemo, nije hteo to sa vama i gotovo. Ne kažem da je svaki odnos koji je takav osuđen na propast i da ne može da uspe, ali mislim da 80% ne može. Ovde sam prozvala samo muškarce zato što je većinom problem upravo u njima.
Užasno me nerviraju ljudi koji ne znaju da izgovore slovo “R”. Naježim se sva kada izgovaraju neku reč koja sadrži to slovo.
loading..