Stiže danas bus (Novi Sad je u pitanju) otvaraju se vrata i dok spremam novac da platim kartu i čekam ljude pre mene, žena koja je izlazila mi stavlja svoju kartu u ruku a ja zbunjena kao tele, dok nisam ukapirala. Već je otišla i nisam stigla ni da se zahvalim. Ko god da si hvala ti jer mi i tih 65 dinara mnogo znači, i izvini što sam ćutala kao da sam mutava i nevaspitana, samo sam bila u šoku. Hvala! <3

Razvela sam se od muža jer nije radio kućne poslove, čak se nekad ponašao kao da je dete samo moje, pa se nije ni njime posebno bavio. Ne razumem ljude koji me pitaju šta sam dobila time, jer sad samo manje kuvam i jedan tanjir manje perem?! Na stranu to da je lakše jer ne odvajam i njegove stvari za pranje, ne peglam ništa njegovo, manje se prlja stan... dobila sam najvažnije: Više ne živim s osobom koja me ne poštuje. Sve drugo je manje bitno.

Stigao mi je zahtev za poruke na fb-u od izvesne Milice u kojoj je pisalo: ,,Muž te vara". Mislila sam da me neko zeza, ali sam za svaki slučaj prećutala mužu. Počela sam da pratim njegovo ponašanje, gde ide, s kim i primetila poruke na telefonu koje misteriozno nestaju. Da, varao me je. Kad sam ušla na fb da joj se zahvalim, profil je bio obrisan, tako da: Milice ili kako god da se zoveš, hvala ti do neba, spasila si i mene i moje dostojanstvo. Razvodim se.

Znate one profile gde devojke slikaju grudi i zadnjice, uglavnom "bez glave" ... e obožavam kada naiđem na takav profil da čitam komentare! xD Žensko sam i smešno mi bude koliko se muškaraca prima... "Mmm... lepotice, javi se, kakve gruuudi, wooow..." I svi su na isti kalup, pokrivljene face, ili zarozani ili slika pored nekog automobila, uglavnom stariji... Onda se zaprepastim, ti ljudi su oko nas... i pišu to javno, a slike svoje dece i žene imaju na profilu.

Nakon 12 godina zaduženja u ponedjeljak vraćam zadnje rate. Osjećaj je nevjerovatan.

Bila sam duže vreme bez posla, tačnije radila sam povremeno online. Konkurisala sam na nekoliko mesta i pozovu me na razgovor. Na razgovoru su toliko neprijatno komentarisali moj izgled. Nisam ružna, ali valjda su očekivali top ribu, kao da traže foto modela a ne referenta koji će ionako ceo dan biti zatrpan papirima. Onda su počeli da me ismevaju kada sam pričala o svom iskustvu i veštinama. Na kraju su mi otvoreno rekli da nisam primljena. Posle par nedelja sam dobila drugi posao i odmah sam počela da radim. Iste te nedelje su me zvali ovi prvi i pitali da li sam još uvek zainteresovana za posao kod njih. Kad sam rekla da nisam, čovek koji je razgovarao sa mnom mi je rekao da sam nezahvalna i da su se oni sažalili na mene i pozvali me da radim. Rekla sam im da treba sami sebe da žale kada su toliko očajni da zovu onu koju su ismevali na razgovoru.

Imam 29 godina i nema potrebe da se hvalim ali svi objektivno kažu da sam jako zgodna i držim do sebe, završila magisterij, putujem često, bila sam model tokom studija, imala vrlo viđene momke koji nisu klošari i probisvjeti ali nakon preko 10 godina i 3 ozbiljne veze naučila sam da se muškarci boje snažnih, ambicioznih i lijepih žena i da iako se prave mutavi i dalje žele djevojku koja nije imala odnose prije njih, boje se djevojke koja zna šta hoće i koja ima iskustvo, a to ne rade samo klošari i kamiondžije nego i navodno progresivni, školovani i uspješni mladi ljudi kojima je ideal žena iz srednjeg vijeka. Najbolji primjer su moje prijateljice iz osnovne, srednje škole, sa fakulteta. Ružne, gojazne, neugledne, bijele kao sir, nisu otišle dalje od prvog grada ako su sa sela, a udate za ljude koji nisu njihov nivo ni po čemu. To je dokaz da je Balkan i dalje primitivna sredina koja mrzi emancipaciju žena i naš izbor na sretan život.

Uskoro treba da se porodim. Muž je svaki dan na poslu, nemamo nikoga ko bi nam pomogao, a imamo i drugo dete sa kojim sam ja po ceo dan. Pregurala sam 9 meseci tako, ali ovi poslednji dani su preteški. Ogroman stomak, sve me boli, samo bih spavala, a detetu treba poklanjati pažnju, voditi ga napolje itd. Jedva čekam porođaj i da upoznam svoje malo bebče!

Moja žena se u braku za 4 godone udebljala 25kg minimum, na vagu nije ni stala. Nije od neke bolesti. Ne interesuje je, misli da je ja svakako "moram" voleti, pa zašto da se trudi kad je ona ovako zadovoljna. A ne razume da počinjem da je prezirem za takav pristup prema mojim osećanjima. Za decu mi je žao....

Užasno me nerviraju ljudi koji komentarišu moju težinu, tačnije mršavost. Jednako je ružno kao kad nekome kažeš kako si debeo/debela, zašto to ljudi uopšte rade? Nikad nemam potrebu nekome da komentarišem izgled..