Žensko sam i bolesno mi je koliko su neke devojke i žene postale čudne. Otkad je sramota spremiti mužu ručak, očistiti po kući itd? Stalno čitam neke komentare 'nisam mu ja sluškinja, nek sam sprema'? Wtf?! Čekaj, ti si sluškinja zato što radiš potpuno normalne stvari? Znate li vi šta znači kad si nekome 'sluga'? Samo pokušavate da opravdavate svoju lenjost i prljavštinu tim glupim poređenjima. Znate sebe da sredite, a to što vam je po kući džumbus, nikom ništa. Mene bi ubio blam da mi muž radi ceo dan, a da ja sedim kući i ništa ne radim i bunim se što treba da mu spremim nešto za jelo, da pospremim po kući itd. Što je najjače, neki jadnici i povrh posla čiste i spremaju dok im ženturače leže, gledaju serije i sviraju ku*cu. Da nije takvih, kuće bi bile deponije. Slobodno krenite u napad, jedva čekam da se ismejem komentarima ovih novih 'fensi' žena, koje samo lenčare i očekuju da imaju sponzora, a to što jaje ne znaju da ispeku, nikom ništa.

Dosta ljudi kaže da ne želi decu jer ne mogu finansijski da im obezbede sve i mislim da se to danas pretvorilo u nešto sasvim pogrešno. Meni je skroz normalno imati decu kada imaš gde da živiš (možeš biti i podstanar ništa vam neće faliti), kada imaš da prehraniš tu decu, da ih obučeš, iškoluješ... Danas se to svelo na neku bahatost. Deca već od ranog uzrasta traže najnoviji telefon, skupu odeću, sve skupo i to danas ljudi misle da je normalno. Od samog početka im kupuju bespotrebno skupe stvari, kolica, sedišta koja su jako skupa samo jer imaju neku marku. Moja deca imaju sve, ali na primer nikad nisam uzimala najskuplja kolica... Nose dosta garderobe koju su nasledili od deteta moje sestre, nešto i kupimo normalno, ali dal je toliko bitna ta odeća koju prerastu. Još su mali nemaju telefone, a kad budu imali sigurno neće imati najskuplji iphone. Ne treba da dobiju sve što požele. Idemo jednom nedeljno u nabavku i pitam ih lepo šta hoće, ako je to okej dobiju. Ne dobijaju sve što požele jer to nije normalno.

Sa dečkom sam dve godine, ne mogu rečima da opišem koliko ga volim, ali mi ponekad zasmeta njegova visina (175cm). To nije ni previše nisko ali su svi muškarci u našoj okolini (prijatelji, porodica, kolege) dosta viši i tad se primeti. Žao mi je što pored njega ne mogu da nosim štikle jer smo tad iste visine ili sam ja trunčicu viša i jednostavno se ne osećam prijatno. Čini mi se da mi to vremenom sve više smeta, ali ne bih mogla da ga ostavim zbog takve gluposti, a opet ne želim da razmišljam o tome ceo život. Mnogo je lep, zgodan, ima stila, dobar, kulturan, vredan…stvarno sve na mestu ali mi samo ta visina nekad zasmeta.

Žensko sam i ne dopada mi se to što pojedine žene istripuju da su nešto bitne zato što su postale majke. Često nailazim na ono naglašavanje 'ja sam majka', dobro, i? Da li to znači da si iznad svih i da si nešto vau posebna? Jbt, te očigledno umisle u svojoj glavi da su carice, da mogu da rade šta hoće, da su jedine na svetu koje imaju dete i da su nešto posebno.

Moja svekrva se celu slavu žalila kako se umorila od spremanja i svega, iako sam ja 95% stvari uradila i usluživala ljude čitavu slavu dok je ona samo sedela i žalila se kako je umorna. Spremala sam kolače, sarmu, čorbu, predjelo, čovek nam je neki samo ispekao prase, sve ostalo sam ja. Ona je jedino pomogla da postavimo stolove i to je to.

Najgori osećaj je kad znaš da je loš za tebe a ne možeš bez njega.

Pošto imam stan, dogovorili smo se da živimo zajedno i ne iznajmljujemo bez potrebe. Digao je kredit da renoviramo kuhinju. Sad mi svakodnevno prebacuje koliko on plaća kredit za mene. Inače sam u 9-om mesecu i rešila sam kad počnem na vreme da dobijam platu, mesečno da izdvajam za taj kredit.

Izgubio sam blizance pre 9 godina i jednu bebu pre 2 godine, sa različitim curama. Uzrok isti, plod se nije lepo razvio i morale su da se čiste obe. Ne mogu više ovo da izdržim, boli. Koliko god da sam jak u 7 godina 3 bebe, mnogo je. 💔💔💔💔💔💔🖤🖤🖤🖤🖤🖤

Žensko sam i ja ne kapiram kako žene krive samo svog partnera za prevaru, a ne i ljubavnicu. Manite me sad priča da je više kriv onaj ko je zauzet. Naravno da je tako i to niko ne osporava, ali vala, kriva je i osoba koja zna da je neko zauzet, a svesno se petlja u tuđi odnos i sladi se tuđom mukom. Možete vi sad slobodno mene da vređate, napadate, ali za mene ste obične jadnice. Da mene partner prevari, oboje bi polomila od batina. Prvo njega, pa onda i nju. Znate li šta je najbolje za takve? Kad vam nisu ništa krive, lepo pod ruku, pa se družite. Budite najbolje drugarice, čestitajte jedna drugoj praznike, a možete i deliti muškarca. To vam očigledno ne predstavlja problem kad ne vidite ni trunku krivice u nekome ko se meša u vaš odnos.

Imam 26 godina i već duže vreme razmišljam o dve stvari: Prva, prvog dečka sam imala sa 15 godina. I apsolutno svaki prvi dejt od tad, zajedno sa tim, je obeležila kiša, ali baš jaka kiša, pljusak, potop. Druga stvar o kojoj razmišljam je priča jedne žene koja dugo nije mogla da nađe partnera za sebe. I u jednom momentu očaja rekla je Bogu da želi da joj da znak kada naleti na pravog, jer više nije želela da svoje srce daje pogrešnima. Taj znak su bile bele ruže koje je on trebao da joj pokloni. Jednog lošeg dana na poslu, kolega joj je poklonio buket belih ruža da je oraspoloži. Ukratko, sada su u braku sa decom. Mislim da je pljusak na svakom prvom dejtu koji sam imala zapravo bio znak od Boga da ta osoba nije za mene. I kada budem imala prvi dejt, da bude lepo vreme, da će to biti moj znak da je to prava osoba za mene. Nadam se da ćete i vi sami pokušati nešto slično i da će uspeti 🍀