Da li sam ja toliki baksuz da nađem savršenog čoveka za sebe, sve funkcioniše, sve super, ma ja ne znam da li ima manu, u našem odnosu samo jedna stvar ne štima, ali mi ta "stvar" toliko smeta da svako veče plačem sama. Neko će se možda smejati, ali ne slažemo se oko rasporeda u spavanju i ja sam ubeđena da on ima neku spavaću bolest. Ljudi to je čovek koji bi zaspao na kamenu na -10, ne preterujem. Radimo slične poslove, dakle nije da on radi 16h dnevno, ali on ulazi u kuću i leže. Svaki dan kao samo 3 min i onda spava od 16h do 19h recimo dok ja ne poludim i počnem da vičem. Nakon toga jedemo, pogledamo slagalicu i nije još ni 20h njemu se spava! Onda se tu prepiremo i dok odem da se istuširam on je opet zaspao... Ako ga ne oteram u sobu tu prespava do alarma za posao. Nigde ne možemo da odemo, ništa da radimo, jer će zapati i u gostima. Seksa slabo jer mu se uvek spava. Bukvalno ne znam šta da radim.
Žene u ex yu su jako slabo obrazovane, čak i one koje su završile fakultete. Nemam sa njima o čemu da pričam. Muzika, ukus nula. Filmovi takođe. Ne čitaju što čitam ja. Da bih samo dobio sex, morao bih da slušam njihova meketanja o šminkanju, krpicam i sl. Ja ih izbjegavam jer druženje sa njima bi značilo: imam sex ali zaglupljujem. NE, hvala.
Prababa mi je jako stara (ima 97 godina), i živi sa nama. Kada god zaspi na našem trosedu, što smo joj rekli da ne radi, ja joj obavezno prdnem u neporednoj blizini.
Devojke...buduće žene. Zapamtite najvažniju stvar. Najgore što same sebi možete da uradite je da MUŠKARCU RODITE DETE. Muškarcu. Koliko god divan bio, skidao vam zvezde itd tralala. Ne. Ne rađajte njemu dete. Ne očekujte od njega da se posveti detetu kao vi, da bude fer, da vas poštuje kako treba, da vas ceni i razume i ne pravi kojekakva sr*nja i izaziva stresove i da bude odgovoran roditelj kao vi. Čast izuzecima kojih uvek ima. Ne rađajte decu muškarcima i zbog muškaraca, ma koliko zaljubljene bile, to ce proći (iako ljubav ostaje zaljubljenost nas ukopava ljubav nije slepa toliko) i shvatićete da ipak nije tako bajno i da ipak nije zaslužio da MU rodite dete. Ne kažem samo iz svog iskustva. Primera je milijardu. Budite pametne pogotovo vi mlađe generacije sad koje idu. Sebe na prvo mesto. Uvek. Zapamtite to. Prvo vaše dobro pa svi ostali.
Volim da se obučem u Fendi i Gucci i da driftujem u svom Mercedes Benz G Clasi ispred sirotišta ili narodne kuhinje. Takođe se ponekad približim bednicima i bacam novčanice od 50 dinara i gledam kako se tuku za to što ja zaradim u pola sata.
Na semaforu se pojavilo zeleno svetlo. Zakoračim, noge postanu teške, gubim osećaj za koordinaciju, doživljavam potpunu paralizu, zastajem izgubljeno na sred ulice. Automobili sviraju. Počinjem da pomeram stopala, koja kao da nisu moja. Konačno prelazim, znojim se, muka mi je, tresu mi se ruke, izdaju noge, osećam da ću se onesvestiti... Sve mi izgleda čudno, kao da je okolinu posmatram kroz neki filter. Stojim u mestu i čekam da prođe panični napad.
Željna sam toga da me neko iznenadi, obraduje nečim, barem za posebne prilike, naročito za rođendan. Ja se iz godine u godinu trudim napraviti taj dan posebnim članovima porodice, momku, prijateljima, da im kupim neki poklon za koji znam da će im se svidjeti jer uvijek slušam i pamtim kad kažu da bi nešto voljeli ili im se sviđa. Niko to nikada ne uradi za mene, uvijek 5 do 12 pitaju šta bih da mi kupe ili mi samo daju pare. To me rastuži jer mi nije poenta u tome, da sama sebi kupim nešto ili "naručim" od njih, već da obrate pažnju na moje želje kao što ja obraćam na njihove. Skromna sam, ne želim nikakve luksuzne stvari, niti mi se takve sviđaju. Boli me što tražim tako malo, a opet ne dobijam ništa.
Kada dođem kući strašno volim da se napijem i zaboravim na sve. ;)
Imam dugogodišnju vezu. Do sad smo se mirili i raskidali stvarno dosta puta, više ni ne znam broj... Nekako imam osjećaj da me obasipa riječima, djelima na početku svaki put kad se pomirimo i da onda s vremenom to izblijedi. Nekako kad me izgubi, doslovno trči za mnom i uradio bi sve da me ponovo ima, a kad me ima ne cijeni me dovoljno i tako u krug. Kad se posvađamo kaže stvarno svakakve riječi počevši od toga da se ubijem, da ga briga za mene, za nas i ima još dosta toga, ali zato nakon 2-3 dana kad ga pusti uja, javi se sa najljepšim riječima, vodi me u restorane, iskupljuje se kako god je moguće.. Šta vi mislite kakav je to odnos i šta uraditi s takvom osobom?