Imam samo jednu želju, a to je da moj tata pobijedi karcinome, i da više ne vidim majčine suze na licu....
Da li i na koji način ljudi koji vam jednu poruku poslali nisu tokom cele vase trudnoće (a pritom se vode kao rođaci) očekuju da će biti uključeni u život vašeg novorođenčeta?
Pojavio mi se iz čista mira ispred zgrade sa cvećem a raskinuli odavno. Na kraju se naljutio i svašta mi napisao jer mu nisam delovala iznenađeno i jer nisam želela da se poljubim. Mislim, što se tako nije ponašao u vezi nego sušta suprotnost i zašto me neko krivi jer meni nije normalno nemati sa nekim kontakt, pojavljivati se ispred zgrade i očekivati zbog toga pomirenje.
Došli smo do razvoda, jer je postalo nepodnošljivo svakodnevno toksično ponašanje i vređanje od ranog jutra, mrzovolja, uvrede. Uzmem godišnji 2 nedelje da se sredim psihički i premotam naš chat na viberu od momenta upoznavanja do danas da vidim šta sam to propustila i kad se toliko promenio. Vidim da sam bila zaljubljena i slepa kod očiju, naivna na sitne red flags. Dok smo živeli sa svekrvom bio je normalan, ljubazan, preseljenjem u inostranstvo je pokazao svoje pravo lice. Prvo gubitak trudnoće, umesto podrške i zagrljaja, pritisak da smršam i da nađem posao što pre da me ne izdržava. Nađem posao, napredujem, bolje sam plaćena od njega, kreću napadi i vređanje da mi spusti samopouzdanje. Nije to postalo preko noći već postepeno se razvijalo, kao što babe kažu da će žaba iskočiti iz vrele vode ali postepenim grejanjem će se skuvati i neće znati šta je snašlo. Pitala sam se zašto se nismo zbližili već udaljili dobila sam odgovor.
Kakav je čovek, vidi se po njegovoj ženi. Ako vidim da je žena nesređena, loše obučena, nenasmejana i nervozna - znam tačno o kakvom se čoveku radi.
Ne smem da konzumiram gluten zbog bolesti i nemate pojma kolko je fantastično kad sam konačno pronašla upravo onakve (specifične) gumene bombone kakve je do sad bilo nemoguće pronaći, a da su bez glutena. (U pitanju su one kiselkaste ušećerene sa penastim delom iznutra). Da napomenem da sam uveliko već odrasla osoba.
Imam skoro 24 godine i živim sa roditeljima i još uvijek studiram. Shvatam da sam im već teret i stalno vrše pritisak na mene da završim fakultet i se odselim što prije. Međutim sam taj pritisak i omalovažavanje me čini da se osjećam zapravo jako loše i to na mene ima sasvim kontra efekat. Ništa što ja radim njima ne valja, radim pored fakulteta, ali njima ne odgovara posao kojim se bavim jer to nije u struci, napravim ručak - nije dobar ili kasnim sa ručkom, smeta im ako vide da sam budna posle ponoći, kupim dečku poklon oni kažu nisi dovoljno skupo platila, mama mi je čak prigovorila zašto korisim javni prevoz kao kakva baba umjesto da imam svoj auto citiram "svi normalni tvojih godina imaju auto i dobar posao" (ona takođe koristi javni prevoz). Ponekad uhvatim sebe kako hodam gradom sama da ne bih boravila u kući i sažaljevam se. Takođe mi stalno govore da sam zatucana i zaostala. Ponašaju se kao da me ne podnose, a onda kada odem negdje prave frku što im se ne javljam.
Naježim se kada vidim socijalne slučajeve koji imaju po petoro djece. Nemaju novca za tri obroka dnevno, čistu odjeću i kupatilo, ali bitno da imaju petoro djece. Sram ih bilo! Koliko sebično i pokvareno, namjerno dovoditi djecu u siromaštvo! Jedno je kada se desi pa porodica ostane bez primanja, drugo je svjesno rađanje djece i pravljenje socijalnih slučajeva od iste.
Bez veze!
Sa dečkom sam na daljinu. Jako je teško održavati takav odnos, pogotovo kad on ne želi ovde a ja ne želim tamo, a hoćemo da budemo zajedno. Imamo po 30 godina, mislim da ovo nema perspektivu a mnogo mi je žao.
Dok smo bili u vezi jedan dan smo se spremili da idemo na izlet, duže vreme smo bili odvojeni i napokon smo imali ceo dan jedno za drugo. Ne želim da poverujem ali njegova majka koja je u tom trenutku bila kod njega se ponašala kao da joj je krivo. Odjednom se setila da mora da kupi neko cveće. Kada joj je rekao da ćemo se tek možda uveče vratiti njen odgovor je bio da će čekati i da je pokupimo i vozimo do neke prodavnice. Kada je po ko zna koji put dobila odgovor da će je voziti bilo kojo drugi dan jer danas želi da se opustimo u prirodi ona je počela da histeriše i kako niko ne pita kako je njoj. Pored toga iskomentarisala je mene i moj zdravstveni problem, taj period nisam sve smela da jedem i govorila je kako ona može jer ima dobar imuni sistem. Iz ove perspektive se čudim sebi kako sam sve iskulirala jer sada bih momentalno izašla iz kuće i ostavila njih dvoje da se vozaju po cveće raspravljaju. Na kraju taj odlazak u prirodu je bio nikakav i on je sve vreme bio nervozan.