Umesto da obrišem prašinu sa laptopa, ispisujem svoje ime u njoj..
Prošle godine sam bio sa tatom kod njegovog prijatelja ...Kad smo došli taj čovek je pitao mog tatu jel ovaj mali tvoj..a tata će: ženin je ne znam dal' je moj....SMORIO SAM SE.
Samo njega mogu da zamislim kao oca moje dece, a izgubila sam ga zauvek.
Kada želim da prdnem svaki put podignem dupe na mjestu na kojem sjedim.
U osnovnoj školi sam imala druga, tipa brat. Kada smo se vraćali jednog kišnog dana kući, ispala mi je gumena loptica u baš duboku baru. Sagao se i dohvatio. Par godina posle toga, počeo je da igra razne igre i potpuno ušao u virtuelni svet. Ne izlazi iz kuće već godinama. Osećala sam se dužnom, da ga izvučem iz tog sveta, jer je on moj svet uvek činio zanimljivim. Nisam uspela i digla sam ruke, a i dan danas uvek spustim glavu kada prolazim pored njegove kuće...
Moj brat od 9 godina je sipao kučetu supu sa slovima kako bi propričalo.
Najviše volim da se ujutru smejem u autobusu, kad se svima spava, onako na sav glas.