Moj otac i komšija najbolji su prijatelji od '95 godine, kada se on doselio u kuću do naše kao izbeglica. Iza njih su i godine krvničkog rada da bi obezbedili bolji život. Usporili su malo tek kada ih je Korona "opomenula" da je život prolazna kategorija.
A opomenula je i mene da shvatim da ništa nisu proživeli i da su samo jurili i radili. Zato sam im ove sezone kupila sezonske karte za košarkaše čiji smo vatreni navijači. Iako smo od Beograda udaljeni 2.5 sata vožnje, nisu propustili ni jednu ovosezonsku utakmicu. Nije im teško da voze do Bg, doduše menjaju se u vožnji. Danima posle meča pričaju o utakmici a onda se dva dana pred naredni meč pripremaju i raduju kao mala deca. Ta radost, uzbuđenje, sreća ...kao kada dete dobije čokoladu. Znaju sve pesme napamet, koreografiju...ma neverovatni su.
Tako malo sam im dala a tako im puno znači. Vratili su se u momačke dane i ja sam neverovatno srećna što konačno malo i uživaju.
A karte će dobiti i sledeće sezone.
Prespavao prvi put dečko kod mene, ustali ujutru, ja ga zamolim da spremi kajganu dok se ja istuširam, kaže ne može. Pitam zašto, kaže ne ume. Ne umeš da ispržiš jaje sa 31 godinom?! Kako prežive ovi ljudi toliko? Treba svi da lovimo životinje kao pre; ne umeš da uloviš - umri od gladi. Nesposobnjakovići!
Mrzim kad me drugi pitaju zašto još nemam djece. Jednom odgovorila istinito da ih ne mogu imati, da sam uklonila jajnike zbog raka. I sad me svi sažaljevaju... Ajde više ostavite me na miru jer djecu nikad nisam ni htjela.
Ljudi, sutra idem na razgovor na posao i 90% sam sigurna da ću biti primljena. Godinama sam stajala u mestu iz straha, sad konačno izlazim iz zone komfora. Znam da je za neke ovo smešno, ali za mene je korak ka boljem i kvalitetnijem životu, bez straha i anksionznosti. Poželite mi sreću.
Moj mali je danas krenuo da primi vakcinu. Prolazili smo pored jednog kioska kada mi je rekao da se plaši. Žena iz kioska je to čula i da bi ga utešila poklonila mu je album. Htela sam da ga platim ali ona nije želela ni da čuje. Baš mi je oraspoložila malog. Dobri ljudi postoje.
Za mene su najjači ljudi na svetu oni roditelji koji čuvaju decu sa posebnim potrebama !! To je nadljudska snaga !!
Zgadi mi se cura kad mi šalje nesređene i čudne fotografije. Na primjer, tek je ustala, nema šminke, prljava kosa, bubuljice iskočile i ona se uslika i pošalje mi tu sliku. Svaki put se više i više hladim kad to uradi. Ne znam kako da joj to kažem, ali prosto nijedna osoba nije privlačna kad je totalno nesređena.
Moja žena ne može imati djecu... Ali ljudi moji, koliko ja to malo biće volim. Ona je bila tu kad je meni najviše bilo potrebno. Ljepotica moja mala, imamo jedno drugo, da nam potraje. Bože podrži. Volim je puno.
Moj otac nas je ostavio zbog druge žene kad sam imao 8 godina. Mama je nekad radila 2 smjene da bi mogla plaćati stan, a mi smo veći dio dana bili kod susjede na čuvanju. Kasnije je upoznala dobrog muškarca koju ju tretira kao princezu, a nas kao vlastitu djecu. Sad imam 39 godina, svoju obitelj, uspješan sam. I pogodite tko se javio jer mu trebaju pare? Vidio je jedan intervju u kojem sam sudjelovao, pa je zaključio da imam viška para. A zadnjih 30 godina nije htio čuti za nas. Inače se propio, ta druga ga ostavila, on izgubio posao. I iskreno me boli briga što će biti s njim, neka se snalazi kako smo se i mi snalazili nakon njegovog odlaska.
Mislila sam da sam našla savršenog momka za sebe dok se nismo dohvatili teme kućnih obaveza, kuhinje i čišćenja. Tip muškarca koji će pustiti majčinu suknju i uhvatiti se za ženinu. Komentar njegove majke je da on ne mora da zna da kuva jer će to njegova žena raditi, osim ako se zezne i oženi "modernu" djevojku". Ta ista žena služi i obigrava oko društva koje dovede u kuću i ne vidi problem u tome. Kad sam rekla da mora da nauči te stvari (ipak ima 30god), šokirano me pogledao. Nisam htjela ništa dalje da komentarišem, to razmišljanje je generacijski usađeno i što je najgore prenešeno mu je upravo sa ženske osobe. Nadam se da će mi barem ostati prijatelj, jer ne mogu da budem sa muškarcem kojem moram da glumim majku (pritom radim i zarađujem dobro). To su svakodnevne obaveze koje se rade svaki dan do kraja života i tu ne mogu da napravim kompromis.