Moja majka je operisala kičmu. U blizini njene zgrade ima restoran koji ima kuvana jela na meniju a ujedno su i picerija koja dostavlja piće po gradu. Redovni smo kupci već godinama. Svratio sam posle posla da kupim kuvanu hranu i ribu i da joj odnesem. Rekli su mi da ne mogu to dobiti za poneti, da se menadžment promenio i da se ta hrana može jesti samo u restoranu. Jedino mogu picu da uzmem za poneti. Čak više ni ostatke hrane koje si platio ne možeš poneti kao pre što je bilo da ti zapakuju što ne pojedeš. Naravno da im više nikad neću doći ali sam zatečen ovom glupošću novog menadžmenta. Ne kontam logiku da ne daju.
Fakultet sam završila sa 27 godina, udala se sa 34, prvo dijete rodila sa 37, a drugo sa 39. I apsolutno nigdje nisam zakasnila, sve je baš onako kako treba biti.
Kad sam dobila kćer imala sam siguran posao i naslijeđen stan tako da sav novac koji je ikad dobila sam stavljala na stranu i planirala joj dati kad diplomira. Danas ima 22 godine i postala je grozna svadljiva i nezadovoljna djevojka. Nakon sto je već nekoliko puta rekla da sam najgora majka, da me mrzi i nemam pojma o životu lijepo sam uzela taj novac (9500€) i uplatila sebi putovanje, uradila liposukciju trbuha, kupila novi mob, kod dobrog frizera sredila kosu, a gospođica nek sebi zaradi za auto ili šta već.
Otac je imao u planu da se s mužem preselim u porodičnu kuću jer mu je odgovaralo da neko čuva babu i dedu dok on živi neki svoj život, jer je to radio celog života-svaku odgovornost prebacivao na druge. Ljutio se na nas što smo otišli u podstanare umesto da budemo s njima u kući. Ja ne želim, deda je s godinama sve mrzovoljniji, svi mu smetaju, a ne želim da ponovo proživljavam potisnute traume iz te kuće i da ih prenesem na dete. Digli smo kredit i kupili naš stan. Kada je to saznao otac je poludeo, došao je dotle da me kune i da mi želi razvod jer onda ne bih imala gde. Samo sam mu se zahvalila i prekinula svaki kontakt s njim. Dokazao je koliko je sebičan.
Zaručio sam curu nakon dugih godina veze samo da je ušutim jer me je stalno smarala da je ženim, ne znam kako ću s njom u brak fizički me ne privlači nego eto nije naletila bolja...
Odbila sam dečka koji izgleda baš onako kako sam dugo maštala, još smo imali i ludu hemiju. Noge su mi se odsekle kad sam ga ugledala, što mi se nikad do sad nije desilo, a tek kad smo razgovarali... Međutim ženskaroš je i emotivno na nivou šesnaestogodišnjaka, a oboje smo u srednjim dvadesetim. Moram priznati da je bilo teško, ali na prvom mestu mi je bilo samopoštovanje, a ne zadovoljstvo. Ponosna sam na sebe.
Zahvlana sam što sam sa svojim suprugom dobila i najbolju svekrvu. Svog sina je naučila i odgojila i ponosna je kada mene kao svoju ženu poštuje. Ona poštuje naš način života i nikada se ne upliće ali znamo kada zagusti da je tu za nas oboje sa savjetima. Nevjerojatno ali ima žena sa dobrom dušom. Jedna drugu neizmjerno poštujemo!
Kad sam bila mala moji roditelji su bili jako siromašni i kad bi bio sveti Nikola.. bez obzira koliko čekali i gledali u čizmice.. nismo dobili poklon. To mi je otalo kao jedna od tužnih uspomena. Majka nije imala od kuda a otac nije mario. Sada kad imam svoju obitelj ne propuštam da svojoj Mami svake godine stavim poklon na prozor za sv Nikolu i Božić. Trudila se da nam da koliko je mogla.
Ovde je jedan momak napisao kako je za njega idealna devojka ona koja želi da se uda i da ima decu. U komentarima je žestoko napljuvan. Bojim se da smo kao društvo baš otišli u pogrešnom smeru. Zar nije porodica na prvom mestu? Meni kao muškarcu je san da se oženim, da imam decu. Sa ženom da se dogovaram oko svega, zajedno da rešavamo svaki problem, da putujemo, da učimo decu pravim vrednostima itd. U danasnje vreme se idealizuje feminizam i nasilje. S jedne strane imamo alfa muzijaka koji ženu smatra za roba, a sa druge ženu koja pokušava da bude nešto što nije i to samo iz prkosa. Oba stanovišta su pogrešna. Osvestite se ljudi.
Posvađala sam se sa snajom jer se već nekoliko puta dešava kada šetamo decu ili ih vodimo do parka, njena mala zatraži sladoled ili neki sokić i ona joj kupi. Posle moje dete počne da plače i histeriše jer ja njoj slatkiše ne dozvoljavam i onda mora da gleda druge kako jedu ispred nje. Kad sam joj zamerila, onda je rekla da preterujem i da im neće ništa biti od jednog sladoleda nedeljno i da ona neće svoje dete da odbije zbog mojih fiks ideja. Kada sam joj rekla da treba više da povede računa o ishrani deteta naljutila se i od tad se više nismo ni videle ni čule. Brat kaže da smo napravile frku oko gluposti i sada on i moj muž vode decu do parka.