Ispovesti

Živim u Beču već evo je 10ta godina nastala. Nikada nisam voleo da dođem ovde u drugu državu i među drugi narod. Završio sam školu, radim k'o vodoinstalater, imam kola, živim sam. U zadnjih 2 godine ne mogu da smislim više ovaj grad. Gastarbajtera na sve strane, žive k'o poslednji sle*ci a bitno je da se hvale po Srbiji sa kulama i gradovima i da ljudi pričaju kako su oni uspeli u životu. Kada izađeš u našu diskoteku gledaju te kako si se obukao koliko imaš u džepu koja kola voziš itd. Ja sam veoma skorman, ne vozim besna kola ne oblačim se skupo, jednostavno SERBIA STYLE. Radiš kao konj za 1500€, dok poplaćaš sve komunalije, stan, struju, telefon itd ostane nekih 400 € koje ćeš da rapodeliš na 4 nedelje, da jedeš, piješ i da kupješ još sitnica za higijenu i za stan. Ja taj život neću niti ga želim, vratiću se u Srbiju i živeću k'o ostali. Niko gladan i žedan nije ostao kod nas, neću ni ja. Znam da ću imati dosta osuda, ali ko me razume shvatiće o čemu pričam.