Nekad mi žene nisu jasne, znači ja osobno radim 2 posla u slobodno vrijeme dosta pijem, kockam i pušim cigare(ne travu) uz takav život, 18 godina se bavim sportom(amaterski) i imam osobni razlog zašto ne želim nikakvu vezu čak ni ikakav kontakt sa curama jer da ne kompliciramo, jednoatavno nemam vremena, ali konstantno mi prilaze i ja ništa naravno nisam zainteresiran ali ponekad čak i često su sa mnom u društvu dečki koji su puno kvalitetnije osobe od mene ali njima ni jedna nikad ne priđe a ista smo ekipa, slična priča, da se razuminemo nisam ni zgodan ni lijep pa nešto ni bogat imam solidna primanja, živim u garsonjeri i imam auto to je to a tako imaju i ostali frendovi, samo što oni bi htjeli curu a ja ne i sad ne kužim zašto se događa tako...
Muž me u poslednje vreme za sve optužuje i to uglavnom za stvari za koje je sam kriv. Ne ponese dokumente, ja sam kriva, ne očitaju nam struju, ja sam kriva, ma milion primera, mogla bih do sutra da nabrajam. Kaže mi da ne vozim auto na servis, da će on kad se vrati, onda me isto veče napadne zašto nisam odvezla auto, kad ga podsetim šta je rekao, kaže da lažem ili mi spusti slušalicu ili počne vikati. Ne znam više šta da radim, ovakav nije bio pre.
Najgora vrsta laži za mene je kada neko poriče da je nešto uradio iako je uhvaćen u laži, takođe kada neko ubjeđuje drugu osobu da nije dobro čula ili vidjela. Ili ona "Ja sam se samo šalio/la".
Iz manjeg mjesta sam, diplomirala prva u generaciji i vrlo brzo, zahvaljujući tome, dobila željeni posao u struci, u gradu gdje sam studirala. Posao super, kolege solidne, ali nadređeni grozni prema meni, ismijavanje, nazivanje provincijalkom (zauzimaš mjesto našoj djeci) i otežavanje posla jer nisam bila politički aktivna. Otišla sam nakon godinu i pol.
Ove godine, 10 godina poslije, dobila sam važnu nagradu za svoj rad, bitno za struku i firmu. Pitam se, dal su se nekad pokajali zbog odnosa prema meni?
Treba mi psihološko objašnjenje za jednu stvar, pre nego što me 90% ženskog roda razapne.
Jako sam uspešan momak, pre svega kulturan, vaspitan, normalnog ponašanja i imam manire, a pored toga jako visok, držim do sebe što se tiče izgleda, garderobe i standarda.
Jedna stvar ljudima oko mene je jako fascinantna, a to je kako se ja sviđam devojkama koje su potpuna suprotnost mene (manje lepšeg izgleda, sa viškom kilograma...) Ne gledam izgled, ali 90% tih devojaka ima jako podmukao karakter, dok me jako zgodne devojke ili seen na poruci ili iskuliraju.
Zašto je to tako, uopšte mi ne ide u glavu, zato me zanima neko psihološko razmišljanje.
Ne znam zašto svi pišu da su zle svekrve samo one koje nikad nisu radile i samo su bile majke. Evo moja se i obrazovala i radila, pa je zla i pokvarena. Nema to veze s poslom ili obrazovanjem. Eto, iako je radila godinama, nema nijednog prijatelja i nigde ne izlazi zato što su joj svi budale, niko joj ne valja itd. Samo je u kući, mrači, mrzi..., a ima diplomu i penziju.
Na poslu mi nude da idem na doktorske studije. Bila bi veća plaća, oni sve plaćaju što se tiče školarine. Ja bih rado više novca, ali mislim da nemam snage za povratak na faks da opet učim i idem na ispite, plus pisanje rada.
Već nekoliko puta sam od ljudi koje sam tek upoznala dobila "kompliment" da sam "pozitivno luda". Prvo, nismo klinci u prvom srednje, ko uopšte to priča? Drugo, ne znam od kada je toliko neobično biti spontan, iskren (u domenu pristojnog, bez preterivanja ili vređanja) i komunikativan. Razgovaramo valjda da bi nam bilo prijatno, da bismo razmenili iskustva, proveli prijatno vreme, a ne zarad štelovanja i glume. Ako izađem u grad ili sednem sa raznim društvom, sigurno se neću ponašati kao na radnom sastanku. Drugo kad si na poslu, moraš biti vrlo formalan, maksimalno odmeren. Ali ako treba za svaki društveni kontekst u životu da nosim različitu masku, takve susrete stvarno ne želim. Nisu mi potrebni. Neka vama takva, potpuno lažna "normalnost".
Iz nekog razloga mi bude nelagodno kada neko za kafu kaže u deminutivu - "kafica". Za svojih 30 godina mislim da nijednom nisam izgovorio reč "kafica", a pijem je skoro polovinu tog vremena.
Iskreno, želim da se svim bahatim i bezobraznim ljudima vrati za takvo ponašanje što pre i da dobiju po nosu za to. Neki su u fazonu šta imaš od toga, ali ako im ja ne mogu ništa, bar želim da vidim kako neko drugi obriše patos s njima ili dožive neku neprijatnost, tipa padnu i udare se, padnu u blato, šta god.