Kadće kod nas da nastupi šestočasovno radno vreme i zabrana rada bilo kog objekta nedeljom? Svi bi bili duplo više produktivniji i srećniji. Eto, tako malo treba, ali država nam je dno. Ako nemate svoj model, eno vam Skandinavske zemlje pa se malo ugledajte na njih.
E ovako, obozavam da treniram. Volim sport prirodu druzenja i sve ali u zadnje vreme gubim volju. Pre sam sa radošću odlazila na trening stavljala sebi velike tegove trudila se, a sad nekako sve obrnuto jedva se nateram na trening. Volim kući da uzmem sama da treniram radim vezbe ali nekako i tome brzo dođe kraj ne mogu ja uraditi kući sve što i tamo ne znam šta mi je osećam se bolesno!
Sramota me je sebe same kad shvatim koliko sam i dalje, i sa 27 godina, fokusirana na fizički izgled kad su partneri u pitanju. Koliko god pričala da mi to nije tako važno, ne samo da je važno, nego se još uvek gotovo striktno držim samo onih koji odgovaraju "mom tipu". Čak iako najbolje i najkvalitetnije razgovore vodim s momcima koji mi nisu privlačni, ali imaju sve druge kvalitete i znam da im se sviđam, ja prosto ne znam kako da pređem tu sponu i da zanemarim izgled zarad bitnijih stvari. Sa ovima što jesu moj tip samo doživljavam ispale i samo me vozaju, a ja i dalje crkavam za njima. Strašno koliko sam glupa.
Jako mi se sviđa jedan dečko i mislim da se i ja sviđam njemu, ali kada se sretnemo obavezno se pravim da ga ne vidim i ne doživljavam ga jer se bojim da će se skužiti koliko me jako privlači. Ludo žensko...
Baba me osđuje jer volim da na raspustu spavam do podneva, ali kad je ispitni rok, jedva spavam 2,3 sata dnevno, jedino sada mogu da se naspavam kao čovek, ali moja baba priča da sam nenormalna zbog toga....
Moja devojka misli da ću je ostaviti, zbog posla koji mi se nudi u drugoj državi, ali greši, ja to neću učiniti, nikad je neću ostaviti, jer ta osoba ima posebno mesto u mom srcu, i bez nje bi mi život bio prazan.
Mislim da mi je mama ozbiljno bolesna. Kada god mi se požali da joj nije dobro, ja joj kažem da ode kod lekara, ali ona ne želi i uvek govori da nema para za lečenje. Ne znam kako da je nateram da razume da je ovo ozbiljno. Ne mogu da zamislim život bez nje😥
Moje brat je oduvek jedno bezobrazno derište koje kada ne dobije šta želi ili kada nije po njemu histeriše, psuje pa bude i fizički agresivan, zapanjim se svaki put kada se moja porodica nađe u čudu na takvo ponašanje kada se on sa 25 godina isto ponaša kao kada je imao 10, kao on nikada nije bio takav, kada im navedem primere da jeste oduvek bezobrazan, histeričan i agresivan oni kažu ''pa ti si oduvek ljubomorna na njega zato tako pričaš'' ne, nisam ljubomorna samo ga očigledno jedina gledam realnim očima i jednina nemam pamćenje zlatne ribice, sećam se svega i sada kada počne da ih psuje i nasrće na njih se samo nasmejem i ćutim, pa BOOOOOŽE zar da nešto ja kažem pa da budem ponovo ''ljubomorna''.
Već više od 10 tak godina ujutru uz pranje zuba obrijem brijačem brkove i nikada ih nisam imala.
Danas sam saznao da imam vitiligo imam tek 19 godina gde tek treba da krenem svoj život. Ne mogu da prihvatim da ću ceo život izgledati kao krava i deo ismijavanja što sam drugačiji o curama da ni ne govorim njima je najbitniji fizički izgled..