Bila sam spremna zbog njega da pješačim na posao sat vremena tako da ga mogu pratiti, a to znači da automatski ja dolazim ranije 2 sata na posao i čekam (radimo na istom objektu, za različite firme). Bila sam spremna studirati, paralelno raditi, učiti nešto 3.nevezano uz faks (pokretanje našeg posla). Bila sam spremna odreći se dijela svog slobodnog vremena da kompenziram naše neviđanje. Mislila sam i da sam loša ako ne prihvaćam neke njegove stavove, zato sam se trudila gledati iz njegove perspektive i složiti se s njim i kada nije bio u pravu.On nije. On ne studira, ima duplo više slobodnog vremena od mene, ali je jadan uvijek umoran. On je dao obećanja i mislio da je to dovoljno. On je mogao učiti samo kada je imao inspiracije. Nije htio odbaciti dio svog slobodnog vremena. Bio je jak na riječima, ali nikada na djelima. Bila sam spremna na svašta, danas sam spremna da ga ostavim.
Nema ničeg goreg nego kad saznaš da ti se devojka prostituiše! Sve to samo da bi zarađivala prokleti novac na taj beskrupulozan način! A ti je voliš, ne veruješ drugima, spreman si sve da uradiš za nju i onda dođu slike i snimci koji ti dokazuju suprotno! Na kraju, poenta jeste da je svrha naše veza i moje ljubavi prema njoj bila ta što je uvidela da sam se zaljubio, da je poštujem i volim, pa je želela da to iskoristi kako bi povratila poverenje oca koji je se sramio! Eto kako čovek može da ispadne budala kad je dobar, kad voli i kad veruje!
Smatram da djevojkama i muškarcima koji se nisu oženili do 30. godine nešto stvarno fali.
Ono što sam vremenom naučila jeste da, ukoliko se nalazimo u dilemi, koju god odluku da izaberemo, kajaćemo se. Jer eto, uvek postoji to šta bi bilo kad bi bilo, možda bi bilo sve drugačije. Jednostavno ne znamo da cenimo to što imamo i uvek želimo ono drugo.
Završila sam fakultet. Ukupno 17 godina obrazovanja i nerviranja u mom životu. Odgovorno tvrdim: Ništa gluplja ne bih bila i da sam se obrazovala 8 godina.
Moja majka misli da sam Don Juan sve od trenutka kada mi je pronašla kutiju kondoma u ladici ( dobio sam ih za 18-i rođendan). Btw sad imam 25.
Ko šta radi, ja sakupljam svoje dlake po stanu! Ovo nije normalno više! Svuda ih ima, u kupatilu ih non stop skupljam jer se vide na pločicama, po tepisima katastrofa, po krevetu i posteljini gde spavam, peškirima... a najgore mi je kad operem kosu pa osušim, tad lete na sve strane kad god se pomerim! Užas jedan. Živim sama ali će doći taj dan da ću živeti sa dečkom i tačno ću umreti od sramote. Mnogo se grozim same sebe, znam da mnoge devojke imaju problema sa opadanjem kose, ali ovo je neviđeno.