Ja radije volim da na slikama ne ispanem dobro, ali da uživo lijepo izgledam i ljudi se pozitivno iznenade kad me vide nego da fotoshopiram slike i onda uživo jad. Prepane se narod kad me vidi.
Od svoje 19 pa do 24 godine sam proveo na kruzeru radeći za 4000 evra. Prve godine sam obišao mnoga mesta koja sebi ne bi mogao da priuštim radeći za minimalac u Srbiji. Posle toga me je toliko posao na kruzeru smorio, toliko sam se otuđio od našeg naroda, običaja. Zima, jesen, pročeće praktično da nisi ni video, samo leto. Odlučio sam da tih 5 godina radim što više kako bi sebio obezbedio bolji život kada se vratim u Srbiju, kupio manji plac, sagradio kuću od 50m2 sa bazenom što se kaže kuća po PS građena, u dvorište sam ubacio mnogo zelenila i terasa na kojoj sam mnogo vremena provodio čitajući, sušajući muziku sa društvom. Toliko sam se osećao bolje što sam među svojima a ne tamo među nekim strancima koji te cene kroz prizmu novca. Morao sam učožiti novac u neki svoj omanji biznis počeo sam popravljati bicikla, potom sam kroz 2 godine otvorio i radnju za prodaju delova i opreme za biciklizam, super mi ide već 3 godine. Nikada mi više nije pala ideja da odem na kruzer da radim.
Dečko mi je rekao da nisam lepa kao njegove bivše devojke, ali sam ja izabrana. Lepota je prolazna i da svakako neću biti lepša za jedno 10 godina sa stomakom od porođaja od neke njegove koleginice doktorke ili medicinske sestre od 25 godina. Raskinula sam.
Jako mi je ružno kada osoba dođe na blagajnu u sunčanim tamnim naočalama ili priča na mobitel. Koliko ponižavajuće za osobu sa druge strane.???
Devojku smara kolega već neko vreme. Mi smo malo više maštali u krevetu i u zanosu smo mu poslali sliku njenih golih grudi. Sad on konstantno flertuje sa njom i smara je na poslu, i tek sad shvatam da je realnost ipak malo drukčije i da sam ipak ljubomoran...
Nije mi problem da sve završim sama i to radim već godinama. Nekad me baš spuca to što znam da bi sa nekim i odlazak do prodavnice bio zanimljiv, a ovako kao izgubljeno prase idem kroz život.
Ne umem da se obučem i doteram. Šta god da stavim na sebe izgledam jeftino i bez stila.
Danas sam shvatila da moj otac (moji su razvedeni) nikada i nije finansijski učestvovao u mom odgoju. Išla sam na more svake godine sa njim ali npr. pare koje bih dobila od nekog, on bi uzeo sebi, 50-100€, par komada odjeće mi je kupio za čitav život. Jednom mi je dao para u srednjoj školi, oko 5€, i to je to, vidjela sam ga par puta tokom srednje škole. Čak me nije ni zvao na telefon često, ja sam namjerno pustila da vidim koliko će čekati, prosli su dani, sedmice, mjeseci, dočekala sam poziv o njegovoj smrti. Ali kako je mogao živjeti a da se ne čuje sa djetetom bar sedmično?
Prošlo je više od godinu dana od kad je raskinula. Za mene nekako neočekivano iako su stvari bile u poslednje vreme bezveze. Bili smo 10 godina zajedno. I dalje mislim o njoj često i dalje me zaboli. Iako nikad nisam bio "papuča" slomilo me. Naravno ljudi u okruženju su bili podrška ali posle ovoliko vremena ne možeš nikom da kažeš da je i dalje teško, a teško je.