Јадни момци. Чим нешто лепо напишу у поруци одмах скриншот и шаљи свим другарицама.
Moji roditelji su skoro 20 godina u braku, i nedavno su se pridružili viberu. Često se dopisuju. Kada joj on pošalje poruku, njen osmijeh je od uha do uha. Živjela ljubav.
Ako se ikada oženim, pozvaću samo desetak gostiju, ukupno par rođaka. Ostaloj rodbini hvala, daleko im lepa kuća.
Kada bih prestao da pričam sa ljudima koji su me bar jednom u životu izdali, ne bih imao sa kim da razgovaram.
Moja najbolja prijateljica ujedno i cimerica je ljubavnica mom zaručniku. U njegovom autu sam pronašla njenu nausnicu, a isto veče napravila je scenu u stanu kako ju je izgubila. Pošto iduće sedmice putujem u Sarajevo postavila sam kameru u stan. Pravit ću se glupa, a snimak ču lagano da objavim na internet. Igra može da počne.
Deda mi ima 93 godine. Još uvek je svestan, ali slabo pokretan. Ceo život je proveo na selu, nije nigde išao. Takav je čovek, kuća - imanje i to je to. Nešto pričam sa njim i on spomene neke stare filmove, utakmice od pre ko zna koliko godina... Kako se kroz maglu seća. Ja reko, hajde da nađemo na internetu. On zbunjen pita, šta da nađemo, gde? Ja sam mu našao sajt sa tim starim filmovima sa prevodom, na YT snimke svih starih utakmica o kojima je pričao... Eno ga već 3 dana sedi i ja mu uključujem samo šta želi da gleda. Zahvaljuje se meni i ''Amerikancima što su napravili internet'' po ceo dan.
Kada želite da postavite pitanje "šta nije u redu sa: svetom, životom, devojkama, momcima, prijateljima, državom, društvom..." zapitajte se šta nije u redu sa vama. Tu ćete naći odgovor koji vam može pomoći.
Vozač sam autobusa. I samo hoću da kažem da ako vas vozač sačeka jedno hvala bi mnogo značilo ili samo osmeh, klimanje glavom, nešto.Mi znamo da vama nije lako po ovoj vrućini i sve to, ali šta mislite kako je nama? Nikako, svakakve budale se voze. U danu se najmanje 3 puta neko posvađa i slično. Tako da ako vas vozač već sačeka osmehnite se, klimnite glavom ili ,,HVALA". Mnogo bi značilo.
Zato šo su svi profesori likovnog davali petice, zato sve i misle da znaju da crtaju obrve.
Ne mogu prestati kupovati stvari. Robu, kozmetiku, obuću. Ne kupujem skupo i ne volim luksuz, ali ova ovisnost me ubija psihički. Tražim sniženja i gledam kako bolje proći. Osjećam kao da me jedino to ispunjava i tražim priliku gdje potrošiti. Trošim svoj novac, ali ne znam koliko ću još moći. Ne znam kako se zaustaviti!