Nikada neću shvatiti ženski um. Dok sam ludio za njom, bio tu za nju u svakom momentu i pristajo na sve nisam joj bio interesantan. I dalje je želim, ali sam promijenio taktiku. Od kako sam počeo da se dopisujem i izlazim sa drugim djevojkama, počeo sam biti interesantan. Te poruka za dobro jutro i laku noć, pozivi za izlazak. Izgleda da me je druga morala imati da bi me ona poželjela. Nisam pametan.
Dolazim teti i malim nećakinjama u posjet. Popile smo kavu, poigrala sam se vani s curicama, izgrlila ih i izljubila i krenula kući. Već sam izašla iz dvorišta kad čujem jednu od njih (6 god) kako se dere za mnom: I NAĐI SI DEČKAA!
Prošle godine sam mu rođendan čestitala mejlom, a ove godine ću na viberu. Izgleda da smo za godinu dana barem malo napredovali u našem odnosu.
"Napokon da i ovi vaši tegovi, sprave i sve ostalo što ste kupile za vežbanje bude u upotrebi!" reče moj 65ogodišnji tata iz karantina. Ni jedna od nas nikada nije vežabala sa tim, više ne živimo sa roditeljima, skupljalo sve prašinu godinama.
Samo hoću život iz serija. Da se zabavljam, ne mislim ni o čemu, da spavam sa neznancem i da se iz toga izrodi neverovatna letnja avantura, da se napijem,...da proživim mladost punim plućima. Ali nemam hrabrosti ni za šta od ovog,...
Imam dve gitare ali ne sviram ih već dugo jer me sve nešto mrzi i nisam uporan pa ne znam da sviram baš najbolje. Ipak, razmišljao sam, ko zna koliko je talentovanih osoba koje bi svirale i koje nemaju mogućnost da kupe sebi gitaru a meni stoje i skupljaju prašinu. Setio sam se kako sam se i ja radovao kad sam ih kupio kao i toga koliko sam ih žarko želeo dok ih nisam imao. To mi je otvorilo oči da ne cenim ono što ja imam a drugi nemaju a možda bi više cenili, tako da počinjem da naporno vežbam i sviram od sad! Naučiću da dobro sviram gitaru!
Mislim da ova korona na neki način zbližava porodicu, takođe vidimo koliko nam je zdravlje bitno, a ne putovanja, kafane, slikanje...
Žensko sam imam 19 godina i nemam niti na jednoj društvenoj mreži svoju sliku. Društvo me često osuđuje zbog toga, ali ja jednostavno nemam tu potrebu.
U svađi sam sa suprugom jer smatra da to što ona nosi bebu njoj daje pravo da o svemu odlučuje. Već je u sedmom mesecu i bira imena detetu, iskreno potpuno sam verovao u njene odabire i nisam imao nameru da se mešam sve dok nije rekla da joj je favorit ime Miroslav (po mom dedi) ili Stanimir (po njenom) a sviđa joj se ime Danimir, možemo ga zvati Dane. Baš smo se pokačili jer želim normalno ime za klinca, ovakva imena mu u najmanju ruku mogu otežati život. Mislim šta fali imenu Luka, Stefan, Jovan, Dragan, Miloš... Pritom ja sam Dušan, a ona se zove Sara... Poludeću al mi se dete neće zvati Svetozar ili Stanimir. Već sam joj reko da ću je tužiti, a ni ne znam da li mogu zbog toga...
Ne pričam sa djevojkom već 10 dana. Oboje smo pušili. Ja sam prestao prije 2 godine, a ona evo prije 5 mjeseci, otkad je trudna. Neki dan došao sam ranije kući s posla i vidim gospodična sjedi na balkonu i puši. Od bijesa sam joj iščupao cigaru iz usta i bacio čitavu kutiju. Truj se koliko hoćeš, ali moje dijete neće trpiti posljedice tvoje sebičnosti i zaje*ancije. Na to sve njena izlika bila je da je jako nervozna što mora biti u kući dok ja radim i ne može nikako napolje zbog corone. Sada sam 100% siguran da nikad nije prestala nego da puši cijelu trudnoću i to od mene skriva. Ne mogu opisati koliko sam razočaran...