Ja sam valjda jedina osoba na planetu koja nikad nije pogledala ni jednu epizodu Prijatelja.
Meni je moj dečko rekao da sam dvolična jer na jednu kavu odem u tenama, a na drugu u štiklama...
Roditelji me nisu podržali kada sam htela da se udam za mog supruga. Pljuvali su ga na sve strane i ako ga nisu poznavali privatno. On i dan danas ne priča sa njima i ako imamo sina. Kada smo proslavljali sinu rođenje, nisu dozvolili da moj brat dođe na proslavu. Sada ja zbog toga ne idem kod njih, niti više pričam sa njima.
Dva puta sam izlazio na polaganje za auto i prvi put sam pao posle 20 sekudni, a drugi put posle 2 minuta... Čekam treći izlazak.
Ne razumem što ljudi osuđuju one koji imaju visoke standarde...
Smatram da su ljudi kojima je baterija uvek prazna ili na izmaku neorganizovani i neuredni.
Zašto ne postoje dobri ljudi koji će ti pomoći u nekim situacijama, olakšati i učiniti da budeš zadovoljan. Previše sam razočarana u ljude oko sebe.
Malo sam ljubomorna na devojke koje postavljalju slike sa svojim prijateljicama na moru u izlazcima i shvatam da ja takve trenutke nikad neću doživeti sa prijateljicama.
Gledajte da uvek birate one ljude pored kojih vam 2 sata prođu kao 20 minuta. Tada znam da su to pravi ljudi jer vreme tako brzo prolazi a opet je malo. To je najkvalitetnije provedeno vreme koje se pamti.
Imam dobro telo, vežbam, brinem o sebi, ali jedna stvar mi toliko ruši samopouzdanje da to nije realno. Naime moj ogroman nos mi ne da iz kuće da izađem. Nemam za operaciju, ali kad se zaposlim odma počinjem da štedim. Nadam se da ću da ga se rešim što pre.