Sramim se otić u teretanu jer sam visok oko 190cm i imam jedva 70kg. Uz to ne znam izvodit pravilno vježbe i ne želim da mi se netko smije pogotovo ne neka djevojka.
Mama i tata, došao sam samo reći da vas volim. Ne znam vam to reći uživo, ali me boli svaki dan što ste stariji, što ćete jednom otići, a ja više neću biti nečije dijete. Kad vi odete, tko će me bezuvjetno i iskreno voljeti?
Sa jednim dečkom sam nekoliko mjeseci u vezi. I sad saznam da je on bio u braku to jest razvodi se, ali meni to nikad nije rekao. Znači sakrio mi je da je oženjen svejedno što je u procesu razvoda braka. Osjećam se užasno, u jednu ruku mi je toliko žao, jer taj momak nije imao manu. Bio je toliko perfektan i savršen prema meni. Razumijem sigurno njegov strah da se bojao činjenice da ne bih pristala biti s njim da znam da je već bio u braku, ali trebao je biti iskren od samog početka. A ja mislim da nemam snagu da oprostim ovakvo nešto, i žao mi je zbog toga! Ne znam hoću li se jednog dana pokajati zbog te odluke, jer ponavljam dečko je bio jedan od najboljih muških osoba prema meni u životu!
Otkako znam za sebe, svi su me zezali za hod. Skakućem dok hodam, svi su me zezali zbog toga i mislila sam da mi je postalo svejedno šta će ko da kaže po tom pitanju do danas. Da li da ga popravim ili ga prihvatim?! Muški, da li bi ikada bili sa djevojkom koja "skakuće"?
Devojka i ja nismo seksualno kompatibilni. Volim je ali ne znam da li ću moći ovako ceo život.
Cijelog života sam imala tatu, nikad mamu. Imala sam ja majku, živeli smo zajedno i sve normalno, ali je nikad nisam nazvala mama jer iako me rodila nikad nije pokazivala da me voli. Ostala sam bez oca prošle godine, preminuo je i od tada je moj život prosto pakao. Rođena majka me vrijeđa i omalovažava bez razloga. Voljela bih da je tata tu..❤️🩹
Muž i ja nedavno samo dobili dijete. Veselili smo mu se. Sad imam osjećaj kao da mu smeta, da ga živcira. Jako me to rastužuje.
Začudi me kada neko pogrešno izgovara neke jednostavne reči. Naravno, nisam i ja rečita, ali me iznenadi koliko ljudi pogrešno izgovaraju reči koje retko ko pogrešno izgovara. Npr. kada kaže neko kofetin umesto kofein, plakar umesto plakat i sl. Kako ljudi greše, a bukvalno na TV ili uživo svi pričaju o tome, pa se može čuti kako se pravilno izgovara. Te osobe su završile školu, rade itd., znači nemaju poteškoće, ali ne znam kako mogu ovako jednostavne stvari da ne znaju. Takođe se muče da izgovore neke reči, a samo melju.
Kažu fali radnika. Ne fali radnika, fali nižekvalificiranih radnika. Kada smo tražili referenta u administraciji prijavilo se 50 ljudi. A za proizodnju ni oni sa biroa neće da dođu na razgovor iako je plata veća nego u administraciji. Malo smo postali snobovi.
U vezi sam sa 13. godina starijim. Super nam je, volimo se i on me podržava u svemu. Daje mi najbolje savjete i u svemu se slažemo. Apsolutno nemam ni jednu zamjerku niti nešto loše da kažem. Ali... roditelji ne znaju. Jako se bojim šta ce reći, mislim da me pogotovo tata neće podržati jer je uvijek osuđivao takve veze. Bojim se reakcije i sestri. Moji prijatelji i njegovi znaju za nas i svi nas podržavaju. Njegovi roditelji i sestra znaju i sve je okej samo moji ne i jako se plašim. Mnogo mi je bitna podrška roditelja jer u životu imam sve zahvaljujući njima i za mene su oni najbolji ljudi na svijetu. Ne bih voljela da se razočaraju. Imam 20, a on 33.