Imam 32 godine, moj muž 30.
U braku smo 3 godine i ne mogu da zatrudnim, počnem da obilazim doktore, nalaze, uspostavi se da imam Pcos i štitnu koja radi presporo, moj muž umanjen broj spermatozoida, radi tog problema nikad nećemo moći začeti prirodno nego umjetno.
Naravno oboje očajni počeli smo da skupljamo novce, porodica koja jedina i zna problem voljna je pomoći, ali kako sam saznala za taj problem nekako se taj dio za biološkim djetetom počeo gasiti i imam veliku želju da usvojim bebu i da joj pružim ljubav i pažnju.
Muž ni da čuje za to i njegova porodica ga savjetuje bolje sami nego tuđe odgajati i bojim se da će nas različite želje rastaviti.
Kad sam imala tu jaku želju gledala sam druge parove prije nas dobiju bebu probudi se tuga u meni i bude mi krivo(nisam ljubomorna) sad mi više nije tako.
Završila sam školu za zaštitara i mislim da ću se vratiti u svoj rodni grad kod roditelja, vratiti se poslu koji mi je branio i pružiti nekom topli dom i ljubav!
Prekinuli smo vezu dugu pet godina. Iako smatram da nisam kriva za prekid, jer je dečko bio lijen, za sve mu je bilo svejedno i u vezi nije bilo se*a ili je bilo dva puta godišnje, osjećam se jadno, a istovremeno ponosno jer ga svo vrijeme nisam prevarila. Mogu mirno okrenuti novu stranicu života.
Nisam ovo očekivao, pomogao sam kome god sam mogao. Odjednom sam se našao u situaciji da mi treba pomoć i od svih tih ljudi dobio sam sleganje ramenima i neka je sa srećom a uopšte nisu pare u pitanju. Malo je reći da sam razočaran. Mislim da više nikom neću verovati.
Moj brat je oženio ženu sa detetom iz prvog braka, i dobili su još jedno dete. Ja njeno dete iz prvog braka volim, ali više volim moju bratanicu. Bratanica je umiljata puno i liči na moju majku. E sad, ispao je problem, jer smo ja i žena uzeli bratanicu da ide sa nama i mojom porodicom na letovanje, a snahino dete nismo. Rekao sam bratu, da ja za moje pare mogu da vodim koga hoću i gde hoću, a da ako hoće da mali ide sa nama, plati dodatno, pa ćemo ga voditi. Taj dečak ima svog strica, ali se na njega nisu naljutili, jer ga nije odveo, a na mene jesu.
Samohrani sam otac i moja djeca ne žele ni čuti o tome da imaju novu majku. Volim ih i posvetio sam im cijeli svoj život ali ponekad se pitam zar ne zaslužujem i ja imati nekoga?
Svekrva me podbada korišćenjem pasivne agresije. Napominjem ničim izazvanim fazonom.
Govori u fazonu da ćemo se nas dve potući, sa takvim mentalitetom sigurno ne bih.
Pored svega što se trudim da budem dobra i prećutim, dolazi vreme kada ću eksplodirati.
Na takav način više ne može, pa kako god da rezultuje.
Kad te žena zaista voli, popraviće svoj stav, ton, navike…
sve što bi moglo da je košta da te izgubi. E to je prava žena, kad nađeš takvu, čuvaj to.
Nisu mi jasni naši muškarci kad su u vezi sa našim devojkama, ponašaju se neodgovorno, ne rade kućne poslove, a kad su u vezi sa nekom strankinjom tretiraju ih kao kraljice, rade sve kućne poslove.