Gledam cure koje nisu javne ličnosti na ig kako angažuju fotografa da ih slika, jbt otkud im pare za skupu odjeću i fotografa?! Uglavnom im je ukus vulgaran što se tiče odjeće, polugole, to grozno izgleda. Šta li su umislile, da su neki supermodeli..🤔
Pa stvarno ljudi...kada neko iz vaše okoline nastrada i stavite njegovu fotografiju na story uz natpise tipa: "Putuj sa anđelima, počivaj u miru ...i pjesme poput "Nema više druga mog" pa nemojte taj isti dan a ni sledeći kačiti priče svojih glava, fešta, večera, kava ...uz sve vaše najbolje namjere i iskrenu žalost ...NIJE LIJEPO, NIJE POŠOVANJE !!!!
Dečko mi je mršav i to mi jako smeta. Inače je zaista divan i ja uvek stavljam izgled po strani, ali on stalno priča kako će se ugojiti. Prošlo je dve godine otkako smo zajedno i on se nije ugojio ni kile, ako se i ugoji, smrša vrlo brzo jer ima brz metabolizam i opet smo na istom. Mlad je, u ranim dvadesetim i to je verovatno sve normalno, možda će se s godinama i ugojiti, i ja generalno nisam imala problem sa tim, ali sada je toliko ljudi krenulo da mi ističe to, kako meni treba neki ozbiljniji muškarac, šta ja radim sa tim mršavim klincem (ja sam starija 2 godine od njega), da je počelo strašno da me frustrira.
Imam autoimunu bolest zbog koje mi težina s vremena na vrijeme dosta varira i u prethodna sam 2 mjeseca izgubila oko 15kg. Osjećam se loše, slabo, ispijeno, žao mi se gledati u ogledalo, ali znam da je trenutno takav period i da će biti bolje kada lijekovi odrade svoje. Svima koji se borite s lupusom, niste sami i bit će bolje.
Boli kao da sam glavu razbila o zid kad sam došla u situaciju da mi je jedina šansa da zatrudnim ako uzmem doniranu jajnu ćeliju. Ne kontam čemu to mučenje kad je bolje usvojiti dete a onda dođemo do onog dela gde je nemoguća misija u Srbiji lako i brzo usvojiti i verovatno se zato ljudi odlučuju na druge načine.
Nedavno se u našem kolektivu zaposlila jedna rođaka koja je zaista divna osoba u svakom smislu. Kolege su je lepo prihvatile i ja i ona se družimo više nego ikad. Ali ima jednu manu na koju ne znam kako da joj ukažem. U stanju je pola sata pričati u detalje kako joj izgleda stolica ili opisivati do tančina kako joj izgleda neka promena na čm*ru. Neki dan se skinula pred dve koleginice da pokaže kako joj je leva dojka veća od desne. Ne znam kako da joj objasnim da ima neke granice, da niko ne želi da sluša opis njene dijareje uz jutarnju kafu. Da li još neko poznaje nekog sa ovom osobinom i šta biste vi uradili na mom mestu?
Muž i ja pravimo kuću. Kada smo se venčali, od mojih smo dobili plac na poklon koji su oni pre mnogo godina kupili i nešto novca. Svekar i svekrva nisu srećni sto im sin odlazi u drugi “ženin” grad i nisu nam pomogli ni u finansijskom smislu, niti u bilo kom drugom smislu u izgradnji kuće (npr da su doneli flašu pića za majstore)
Niko nije dužan nama bilo šta da pomogne, ali oni su kupili vikendicu a mi smo podstanari dok nam se zida kuća. Besna sam na njih, jer ne mogu da shvatim da su takvi ljudi, muž kaže da preterujem, ali ja sam mu rekla da ću ja prema njima biti hladna, da neću ni da idem kod njih u posetu, on ode sam sa detetom, a svekar i svekrva dolaze povremeno kod nas u stan gde smo trenutno da se igraju sa unukom, tada muž sprema ručak i sve ostalo jer sam mu rekla da ja ne želim ništa za njih da uradim. Ne znam više šta da radim.
Koliko bih volela da nisam imala celog života zategnut, loš odnos sa majkom. Ličim na oca i njegove koje ona ne voli, pa razumete! Htela je da me lomi i slomi da ličim na nju, a ja to nisam htela. Stalno svađe i suze. Suze sam lila ja dok je ona bila mlađa i dominantna, sada lijemo obe, kada je stara, bolesna i zlobna. Retki su dani kad smo dobro i teme koje imamo. Otkako postoji internet, gleda neke gluposti, pa laže, zlika, ne druži se ni sa kim, pa mene nalazi kao plen da pokaže šta je ,,naučila". Sada manje plačem, samo pusim i pijem tablete. Koja će koju da nadživi, ne znam, ali pamtim svega 5 puta kada me je zagrlila, jer se otvoreno hvali kako mrzi grljenje dece i da svoju decu ni malu nije grlila. Ovako, jeste mi pružila hranu, odeću, opeglano, čisto, ali i mnogo puta želju da me nema!
Po prvi put sam upoznao finu, normalnu, dobru, staloženu devojku u svojih 30+ godina, totalno suprotnu od svake sa kojom sam bio, zapravo ono što sam i tražio. Ja sam inače zatvoreniji, ne pokazujem previše emocije, delujem ozbiljno (ljudima koji me ne znaju i nisu mi previše bliski) i navikao sam da bivše devojke uvek gotovo budu otvorenije, emotivnije, pričljivije, itd. Stvar je što su iste bile i opičene i toksične, shvatio sam da to više ne želim.. međutim ova sad je pasivnija čak i od mene, jako rezervisana, uvek moram biti inicijator svega, deluje previše stidljivo, mi se posle nekoliko meseci poznanstva i dalje poljubimo na blic kao da smo deca, o nečemu više da ne govorimo. Komunikacija se više zasniva na porukama jer nismo u mogućnosti da se viđamo svakodnevno, pričamo samo o svakodnevnim stvarima, nema otvorenosti, komunikacije o svemu i svačemu što mi je bitno i na šta sam navikao. Sviđa mi se njena dobrota, kao i izgled, ali sve ostalo ide jako traljavo. Dati šansu?
Voljela bih čuti od vas kako se nositi i pomiriti s alopecijom. Nakon doživljenog velikog stresa prilikom poroda i odvojenosti od beba blizanki dva mjeseca, stres je odradio svoje i za sada 60% glave je ostalo bez kose i širi se dalje bez obzira na lječenje. Kosa će narasti. No šteta je trenutno napravljenja. Pogledi znatiželjnih ljudi i svakodnevna pitanja.. Trenutno smo u fazi kada sam uz veliku podršku i utjehu svog muža odlučila da je vrijeme da obrijem glavu, zbog toga što kose nalazimo posvuda, po bebicama, zaveze im se oko prstića te stalno moramo provjeravati sve prstiće, u hrani, u svemu.. molim vas savjet kako da se ja nosim s time. Cijeli život njegujem dugu bujnu kosu i sada se trebam suočiti s ovim problemom. Voljela bih dobiti koju riječ utjehe ili možda iskustvo nekoga tko je prošao nešto takvo.. i možda kako izgleda svakodnevno nošenje perike.. 😔