Danas sam saznala da ne mogu rešiti zdrastveni problem koji imam- strabizam. Oči mi nisu u potpunosti pomerene u stranu, ali mi zenice 'igraju'. Kad god sam pod nekim stresom, oči počnu brzo da mi se pomeraju i tad mi se sve trese pred očima. Doktor je rekao da to ne može da se reši operacijom. Ovaj problem imam od rođenja. Za par dana punim 22, i toliko sam se slomila, jer sam verovala da to mogu nekako da rešim. Čitavog života ljudi bulje u mene i ispituju me šta to radim sa očima i što to radim, a ne mogu da utičem na to.
Kao mali sam odrastao u manje-više "demokratskoj porodici" gde su me vaspitavali uglavnom lepim rečima i dobrim primerom kako da se ponašam. Međutim, svi drugi oko mene su imali jako stroge i staromodne roditelje i dobijali su tona batina kojima sam i ja povremeno bio prisutan. Sada kada imam 22 godine, primetio sam da sam najverovatnije zbog tih scena koje su mi tada bile šokantne, stvorio neku seksualnu privlačnost, fetiš ili šta god ka fizičkom kažnjavanju. S jedne strane mi to ne smeta u "normalnom" životu, s druge imam tu neku stranu zbog koje se pitam da li sam normalan. U suštini vodim produktivan život i nikada ne bih rekao da imam tako nešto sadistički u sebi. Teško mi je da prihvatim da "uživam" u nečemu što nikako nije za uživanje već za svaku osudu, a pogotovo jer smatram da nisam nasilan.
Ponekad se osećam kao kreten jer krijem neke stvari od muža. Pre nego što me osudite da napišem zašto to radim. Postoje dve vrste "tajni" koje krijem. Prva je vezana za decu, npr dete se udari ili padne ili napravi neku glupost, u 90% slučajeva mu ne kažem jer on odmah počne svađu kako sam ja neodgovorna, kako ja ne znam sa njima itd... Druga vrsta "tajni" je moja osobna, postoje neke situacije vezane za moju biološku porodicu (brat, sestra, majka...) koje mu ne govorim jer on to odma ispriča svekrvi, pa ona dalje ostatku familije. To nisu neke velike tajne ali ponekad ne želim da svi znaju, u 90% slučajeva ću im i reci, ali u tom trenutku kada njemu to pričam želim da ostane samo između nas dok ja ne odlučim ispričati i drugima....
Imam najbolju suprugu na svijetu. Ženu koja je istinski dobra, draga, strpljiva, puna empatija i ljubavi. Ni to što sam nabrajao nije ni 1% onoga što ju čini najboljom. Već nekoliko godina se trudimo da zatrudni, ali i dalje ništa. Uz svu pomoć, molitvu i suplimente. Boli me sama pomisao što joj se ne ostvaruje najveća želja koju želi. Stvorena je da bude mama. Biti će najbolja mama na svijetu. Već sada je najbolja mama jer je napravila toliko žrtve i podnijela toliko stvari za dijete koje još nema. I nadam se da će doći dan kada će moj drugi anđeo doći.
Trpela sam vršnjačko nasilje celu osnovnu školu. Svaki dan sam mrzela odlazak u školu, jer sam znala da me čeka još jedan dan mučenja. Dečaci su me udarali, šutirali i smejali se, jer nisam pokazivala nikakve reakcije iako me je naravno bolelo. Zezali su me svi da sam debela, da smrdim, da treba da se brijem, svašta nešto. Nikome nisam smela da kažem, jer je mene bilo sramota, bilo me je sramota čak i roditeljima da kažem. Samo sam uveče nekad tiho plakala u sobi. Bilo je i devojčica koje su imućne i koje su sve ostale napadale kako nemaju to što one imaju, uživale su sve da ponižavaju. Sad sa 30 god kad pogledam ostavilo je posledice na mene, da kažem da mi je svejedno i dan danas što sam sve to prošla nije uopšte. Hoću da kažem deci koja prolaze isto samo kažite nekome, bilo kome. Ako je potrebno i direktoru škole, neka se vaš glas čuje jasno i glasno, roditeljima obavezno recite. NEMOJTE DA TRPITE I ĆUTITE! Niste dužni da budete ničiji džak za istresanje!
Moram ovde da napišem, jer ne znam šta da radim, pa ako ima neko savet. Moj rođeni brat im devojku već 3 godine, verio je pre mesec dana, planiraju venčanje. Ona je otišla 2 dana kod mame da joj pomogne nešto, jer je u drugom gradu. On je otišao na neki rođendan kod njihovih zajednički prijatelja. Tu je bila i njena najbolja drugarica, koja treba da joj bude kuma na venčanju, druže se njih 2 ceo život. Kad su trebali da idu kući on je nju povezao i pogodite šta se desilo, imali su seks u autu. On mi je to priznao pre mesec dana i rekao mi da je morao da mi kaže, jer sam sestra, neću reći nikome. Ali kao teško mu je i ne može da veruje da se tako desilo, baš sa njom, kao popili su malo, dža bu. Mene sad grize savest kad god je vidim, kao da je lažem u lice time što ćutim. Alo njen Verenik i Najbolja drugarica, ja bih se raspala da saznam tako nešto. Rekla bih joj, ali ne mogu, ipak mi je ovo rođeni brat, ako joj kažem izgubiću ga. Šta raditi u ovakvoj situaciji, kad samo ja znam za to?
Žena očekuje da joj se poveravam i pričam šta me muči, a onda ona to iskoristi za neku svađu, ili da mi kaže da kukam, uglavnom šta god joj kažem to se po mene loše završi. Ne pada mi na pamet da joj više išta kažem poverljivo.
Nikada neću zaboraviti taj trenutak i taj osećaj. Jednom je legla kod mene u naručje i to što sam tada osetio je bilo nešto što nikada pre nisam doživeo. Osetio sam spokoj, mir, vreme je stalo..
Tokom odrastanja u disfunkcionalnoj porodici sa narcisoidnim ocem naučila sam da potiskujem osećanja, želje i potrebe jer kao dete nisam imala prava na to. Kada sam počela da se zauzimam za sebe tokom studiranja onda sam bila bezobrazna i nezahvalna. Tek kada sam postala samostalna pustili su me na miru. To je dovelo do toga da danas sa 30 god. osećam da nemam neke preterane emocije kao što su sreća ili ljubav, sem besa i ljutnje kojih imam i previše. Za mnoge bitne stvari nisam imala nikakav osećaj, kao da se ne dešavaju meni. Mnogih stvari se i ne sećam. Konstantno imam onaj "numb" osećaj. I to me plaši, pogotovo jer imam strah da ne volim dovoljno svoje dete i da će on to tokom odrastanja osetiti iako radim sve suprotno od onoga što su meni radili moji. Dugo nakon porođaja nisam osećala povezanost sa njim. Nekad se kajem što sam uopšte rađala jer nisam sigurna da li sam dobra majka, ne želim da ima traume zbog mene.
Baš mi je odvratno kad neko liže prste dok jede, plus kad sprema nešto. Često viđam kako i žene i muškarci ližu prste pred nekim, fuj. Dođem u goste, seče mi se torta, oni trpaju prste u usta i ližu. Grozno.