Davno bilo, iša kod dotora dati uzorak urina i bila čašica, bez poklopca. 1 put mi bilo i nisam zna di ću sa time i ja pravo u ordinaciju kod dr ostavija na stolu do vrha puna, umisto u wc na prozoru kada se sitim nasmijem se sam sebi u bradu.
Devojka me ostavila po drugi put. Kada smo se upoznali vrlo brzo me zavolela i obasipala nežnošću, pažnjom i ljubavlju. Ništa manje joj nisam uzvraćao, jer sam po prirodi jako pažljiv, vjeran i dajem puno. Nakon nekog vremena počela je drugačije da se ponaša prema meni i da me zapostavlja u svakom smislu. Posle nekoliko svađa i jedne veoma žustrije svađe prekinuli smo, tačnije ostavila me i blokirala na svemu. Ubrzo nakon toga smo se pomirili i dogovorili da idemo sve ispočetka i da iste greške nećemo raditi, i da moramo više komunicirati ako imamo problem. I bilo je okej neko kratko vrijeme da bi opet počela da se isto ponaša, bez emocija, bez osjećaja, bez pružanja dovoljno ljubavi i svega što zaslužujem. Naravno da mi je to opet počelo smetati i povređivati me te je opet došlo do sukoba i ponovo me ostavila uz gomilu nelogičnih objašnjenja u svoju korist. Volim je a vjerovatno i ona još uvek mene, možda i gresim. Voleo bih da mi se vrati, a opet osećam se tako izmanipulisano.
I nakon 20god sjetim se zavoja na njegovom zglobu ruke i opet osjetim istu onu bol kao i tad. Volila bi da zaboravim, nismo bili jedno za drugo, on nije bio osoba koja bi mi bila vjerna, a ne mogu, ne ide. Volila bi da mogu ga zaboraviti i nikad ne pomisliti više na njega.
Kad sam bila devojcica od 6,7 godina maštala sam da imam lice kao plastelin pa da popravim nedostatke i kad nekog želim da izbegnem promenim lični opis. Nisam postala ni šminkerka ni frizerka ni plastični hirurg. Odrasla sam zgrožena kako danas pojedini ljudi postaju karikture zbog preteranih plastičnih operacija, kao zombiji!
Toliko sam “jaka riba” da bivšeg špjuniram sa lažnog profila godinu dana. 🤣🤣🤣
Sad da mi neko da papir da pomnožim ili podelim dva dvocifrena broja, bilo bi veselo.
Jbt, u mojoj okolini ima mnogo veza/brakova gde je većinom žensko komandant. Kad to kažem, mislim bukvalno. Sve što kažu mora da se uradi, muškarac nema pravo na svoje mišljenje, one vode glavnu reč itd. Znam za dva slučaja gde se ljudi u godinama, tačnije 50+ slikaju gde su, kako im žene ne bi ljubomorisale i mislile da švrljaju. Dođe čovek da popravi auto i mora da priloži sliku da to zaista radi. Ja sam žensko, ali vala, ovo mi je još gore nego kad muško vodi glavnu reč. Sve u svemu, ja to ne bi trpela, nema šanse. 50/50 treba da bude. Kakav autoritet, kakvi bakrači, valjda treba da postoje dogovori i kompromisi. Sve veze i brakovi koji funkcionišu ovako su propast.
Moja devojka je na rođendan svog brata pozvala bivšeg dečka da peva, koji se inače bavi muzikom i peva privatne proslave… Ne znam šta da mislim o svemu tome...
Blago vama koji niste društveni i niko vas nigde ne zove. Ja sam jako druželjubiva i non stop imam neke svadbe, krštenja, rođendane, kakve god proslave. Bukvalno nikad dočekati vikend kad nemam ništa od toga. Mnogo mi novca odlazi na to, toliko da ove godine najverovatnije neću ići na letovanje niti bilo kakvo putovanje jer već imam najavljeno 30-ak slavlja. Da naglasim da su mi svi ti ljudi bliski i bitni, te nije u redu da kod jednih odem, a kod drugih ne.