Ja ne znam gde žive i odakle momcima sve one devojke sponzoruše, gledaju samo pare itd. Moja devojka bukvalno poludi od sreće kad joj poklonim bilo šta, od kroasana iz pekare, šolje za kafu do nekih skupljih stvari iako ni te skupe stvari nisu realno skupe, samo meni malo jesu jer sam student, ali mi za nju nikad nije teško da dam.
Ne podnosim kad stariji ljudi, ponekad i mlađi krenu sa pričom, kako je ranije deci trebalo malo da budu srećna, kako smo se igrali u blatu po ceo dan i ništa nam nije falilo. Ovo danas svi čisti, pa vlažne maramice, pa antibakterijski gel itd... Kako ti ljudi ne shvataju, da su današnji roditelji, upravo ta generacija koja se igrala u blatu i "bila tako srećna". Očigledno tu nešto nije bilo kako treba, čim većini nas ne pada na pamet da svoju decu čuvamo na taj način.
Ne sviđa mi se ko sam. Hoću da promenim sve. Moj život, moj izgleda, moje ponašanje, moje razmišljanje, moje predstavljanje drugim osobama, moje emocije, sve.
Prije par godina dok sam još studirao, prva ili druga godina, probudio me poziv sa nepoznatog broja i tamo čujem grupu ljudi kako mi pjeva onu rođendansku pjesmu. Znam da je bio vikend, hladno februarsko jutro, ja u polu-snu slušam i ne mogu da odgovorim. Potpuno izgubljen i zbunjen, sjedio sam i slušao, promrljao "hvala" a potom je grupa prekinula poziv sa najboljim željama. Ni dan danas nisam saznao ko je ustvari to uradio. Odrastao sam na selu i nikad tako nešto nisam doživio, niti sam slavio rođendane (dobrim dijelom zbog finansija). Nisam ni imao bliskih prijatelja jer se gotovo nikad nisam družio van škole/faxa, niti sam bio popularan. Hvala vam ko god da ste bili, uljepšali ste jedan rođendan i stvorili nezaboravnu uspomenu :)
Kad vidim na ulicama ili javnim mestima devojke koje se glasno smeju, kikoću, krevelje, glupiraju, 'cugaju', ističu tetovaže - zgrozim se. Za mene su to kamenjarke i pre bih ostao sam nego sa takvom mešao gene.
Neplodna sam žena i mrzim kada vidim kako drugim neplodnim ljudima smeta kada (budući) roditelji objavljuju o svojoj deci, trudnoćama i sličnom na društvenim mrežama. Osećam i ja neku ljubomoru, ali treba se radovati tuđoj sreći.
Šetao sam sa devojkom koja mi se sviđa kroz Knez Mihajlovu i pozvao me je drug na telefon koji je bio u torbi. Čulo mi se zvono telefona, do maksimuma pojačano: "Želim da budem najveći, kao niko do sad..."
Poslodavac mi stalno priča o mom dečku, rekao je i da će se raspitati u mom rodnom kraju o meni, gleda mi profil na fb i mog dečka prati na istom što mi je sam rekao. A od kada je upoznao mog dečka koji je jednom prilikom došao po mene kada sam završila s poslom ne prestaje o njemu da priča loše. Pitam se da li njegova porodica prati na kamerama šta radi. Da ne zaboravim na komentare slatka si, imaš male grudi, zgodna, jel mogu da te poljubim u obraz? A zašto nee... onda ću za tvoj rođendan da iskoristim priliku, imaš mnogo lep ten i kožu. Preko leta imamo malo posla, moja žena radi ceo dan, tebi dečko daleko pa možemo da se družimo više. Namerno me dodiruje za ruku dok radim. Takođe, kada završim smenu stane ispred kapije ( prodavnica brze hrane mu je u sklopu porodične kuće) kao da me isprati i gleda kako odlazim. Da ne zaboravim da čovek ima 65 god, ženu, ćerku i sina starije od mene, ja imam 25 god. Ne znam više šta da radim, stvarno mi ide na živce sve više.
Sa dečkom sam više od godinu dana u vezi, i što više vreme odmiče on se se sve više deblja. Kad smo počeli bio je lepo razvijen, išao u teretanu, pazio na ishranu. Sad jede više nego ranije i pri tom ne trenira, samo se goji i meni to smeta, a ne znam kako da mu kažem.
Jednom sam gostu odnio kafu u wc, gurnuo ispod vrata muškog wca zajedno sa vodom i rekao izvolite i hladno nastavio s poslom.