Imam tetku koja živi u Austriji, ima ogromnu kuću, stalno putuje, nosi sve markirano i živi odlično. Ali kad dođje kod nas, pravi od sebe siromaha. I pre nego što me napadnete, ne, ne očekujem ja da ona nas obasipa poklonima i daje nam pare, ali neki mali znak pažnje nikome ne bi škodio. Za rođendan mi je donela čokoladu od 50 dinara, verovali ili ne. Onu najodvratniju moguću, ali bitno da je najjeftinija. Da ne napominjem to da mi, svaki put kad odemo kod nje u posetu, ponesemo poklone i njoj i njenoj deci, jer je to osnovni red. Neće nam ruka otpasti ako kupimo kesu slatkiša i flašu vina. Ali njoj je puno i 50 dinara za čokoladu. Kažite šta zelite, ali poklon i te kako pokazuje koliko je nekome stalo do tebe. Sad se čudi što smo se udaljili od nje.
Većina mojih prijatelja se oženila ili ima duze veze. Dosta smo se udaljili jer imaju druge prioritete, što je i razumljivo. Ja nemam djevojku, a imam 30 godina. Izašao sam davno iz jedne veze razočaran i fokusirao se nakon toga na posao, dosta sam uspješan u tome što radim ali djevojaka nema ni u najavi. Prijatelji više ne izlaze ili vrlo rijetko, kada se okupimo to je kod nekoga u stanu, i najčešće su sve poznati ljudi. Razmišljam da sam izađem u kafić i probam da upoznam neku djevojku ali se bojim da ću izgledati nenormalno.
Vrhunac ljubomore moje devojke: ,,Sve si bolji u krevetu, sigurno me varaš."
Uvek sam nastojao da grozne trenutke pobedim humorom, naime kada sam operisao kancer testisa, prijatelji su došli i pitali šta mi se jede, vidno sjebani, rekao sam im bele bubgrege.
Svaki put kada se posvađam sa mužem, uveče sanjam bivšeg.
Kad me je dečko prevario i onda ostavio nakon toga, razbiljala sam mu sve po stanu kad sam se selila.
Učila sam najbolju drugaricu da puši ku*ac iako to nikad nisam radila...