Nisu mi jasne osobe koje dele sve na društvenim mrežama i onda im je krivo kada ljudi izmišljaju i lažu o njima. Pa nemojte jednostavno deliti svoju privatnost, pa ljudi neće izvrćati reči i neće moći da vas povrede. Zadržite nešto za sebe, pobogu...
Ne znam šta da radim. Pre godinu dana sam saznala da me je dečko prevario, molio me je da mu oprostim,rekao da će se popraviti i hteo da pokušamo ponovo. Ja sam ga zamolila samo za pauzu od mesec dana da vidim šta ću i kako ću, ali se on stvarno trudio i da me vidi i da pričamo i sve. Videla sam da se stvarno pokajao, primetila sam bila i da je počeo da ide u crkvu i da posti iako mi to nije rekao. Videla sam da hoće stvarno da sve bude bolje. I odlučila sam da mu oprostim. To je bilo pre godinu dana, i stvarno je sve bilo super, ponašao se bolje nego ikad, promenio se i to se videlo, a i intuicija mi je govorila da mu oprostim kao što mi je to nešto u meni reklo da me je prevario pa sam bila u pravu. Pre par dana me je zaprosio i ne znam da li treba da pristanem, dao mi je da razmislim. Oprostila sam mu prevaru, ali ja tog čoveka od tad ne gledam istim očima, ne volim ga kao pre iako ga mnogo volim i uvek mi se vraćaju te misli o prevari i neću to moći nikad da zaboravim. Samo bih volela da budemo srećni.
Danima već plačem, ne mogu više plakat, oči me bole. Otac mi je bolestan, gubi razum, mislim da će oboljet od gubitka pamćenja.
Smešno mi je kada ljudi kažu da neko pogrešno koristi AI, da to treba koristiti za korisne stvari itd. Pa i olovku koristite da crtate i pišete gluposti, a ne da pišete doktorat. Pa eto.
Najjača mi je komšinica koja hoće da me ponizi, pa kaže neku nepoznatu reč iako nema pojma da se tako kaže na engleskom jeziku (znam engleski, ona ne). Užas!
U firmi sam tek par godina i već sam dobila poprilično promaknuće. Ponosna sam na sebe i svoj trud. Ali kolege koji su dugo u firmi su ljubomorni jer misle da su oni zaslužili tu poziciju samo zato jer su dugo u firmi.
Gledam Srećne ljude, i ona scena kad Lune dođe kod Đine kući, da joj čestita slavu. U trenutku mi ga je bilo žao. Toliko se trudio oko nje, trčao za njom, a ona ga ne j…ni 2%. E tako i ja prolazim, kao on.
Ne mogu lepo da objasnim ali volim da koristim javna kupatila. Naravno iskljucivo kada su čista. Na primer, volim da u teretani imam kupatilu gde mogu da se istuširam, ili na poslu wc u koji idem. Kao na javnom mestu sam i (polu) go a niko me ne vidi? Jako lep osećaj.