Ćao svima, treba mi vaše mišljenje i savjet. Imam 25 godina, muško sam i nevin. Mnogo djevojaka mi se nabacuje, ali većina hoće samo kombinaciju, a ja želim vezu. Probao sam sa dvije djevojke, ali nije uspjelo, valjda što zračiš, to privlačiš. Nakon 5 mjeseci veze saznao sam da se bivša čuje sa svojim bivšim momkom i krijući izlazi, pa sam odmah raskinuo. Zvala me je da se pomirimo tako što ćemo imati seks, ali nije htjela da pričamo o problemu, pa sam samo otišao. E sad, imam potrebe i dosta sam perverzan, u posljednje vrijeme privlače me masaže, dodiri, trzaji, dominacija i pokornost sa granicama kroz roleplay, i sve više mi se sviđaju milf žene. Šta mislite, da li da se opustim i probam nešto, ili da i dalje čekam pravu?
Mislio sam da nešto može biti sa jednom devojkom s posla. Pitao da izađemo pre par meseci. Prihvatila. Oboje imali malo više obaveza u to vreme. Kad se kod mene oslobodilo, ponovo sam načeo temu. Počeli smo da pričamo, otvorila se. Ne deluje baš najsrećnije. Započinje neki kurs na poslu za dobijanje sertifikata koji sam ja već završio, pa smo razgovarali u vezi toga. Pokušao sam da joj odagnam brige. Pitao konačno opet da se vidimo na piću. Nije odgovarala 2 dana. OK, nije "kao" videla poruku. Podsetio. Rekla da je zaboravila, da nije baš sva svoja, ali je prihvatila. Izabrao sam par mesta i predložio. Opet ne odgovara 2 dana. Opet podsetio. Kaže da nije raspoložena pa izbegava "druženja".
Sasvim bi bilo ok da je odbila ili da je, opet, odložila. Ne, nije raspoložena pa rešila da se ne javlja.
Baš se osećam ništavno. I neki raniji moji pokušaji ostvarivanja neke veze su bili... ponižavajući. Ne znam šta je potrebno da uradim da me neko vidi i tretira me dobro, napravi bar jedan korak..
Imam 35 godina. Od jutra kada ustanem do trenutka kada legnem dan mi je popunjen. Završavam ogroman broj zadataka, kako na poslu tako i u privatnom životu. Nije mi teško samo što mi je sve postalo rutina, više ne uživam u životu. Radujem se kafi sa par prijatelja i trenutcima meditacije sa vremena na vrijeme kada ostanem sam. Jedino se Bogu požalim da mi je teško jer sam vidio da me od ljudi niko i ne poznaje niti može puno pomoći.
Davno bilo, iša kod dotora dati uzorak urina i bila čašica, bez poklopca. 1 put mi bilo i nisam zna di ću sa time i ja pravo u ordinaciju kod dr ostavija na stolu do vrha puna, umisto u wc na prozoru kada se sitim nasmijem se sam sebi u bradu.
Ali kada me pitaju šta ću ja na Tinderu🙄 a ja fazon ne zanimaš me Stojadine, otvorila sam nalog samo da uhodim bivšeg 😎😃
Devojka me ostavila po drugi put. Kada smo se upoznali vrlo brzo me zavolela i obasipala nežnošću, pažnjom i ljubavlju. Ništa manje joj nisam uzvraćao, jer sam po prirodi jako pažljiv, vjeran i dajem puno. Nakon nekog vremena počela je drugačije da se ponaša prema meni i da me zapostavlja u svakom smislu. Posle nekoliko svađa i jedne veoma žustrije svađe prekinuli smo, tačnije ostavila me i blokirala na svemu. Ubrzo nakon toga smo se pomirili i dogovorili da idemo sve ispočetka i da iste greške nećemo raditi, i da moramo više komunicirati ako imamo problem. I bilo je okej neko kratko vrijeme da bi opet počela da se isto ponaša, bez emocija, bez osjećaja, bez pružanja dovoljno ljubavi i svega što zaslužujem. Naravno da mi je to opet počelo smetati i povređivati me te je opet došlo do sukoba i ponovo me ostavila uz gomilu nelogičnih objašnjenja u svoju korist. Volim je a vjerovatno i ona još uvek mene, možda i gresim. Voleo bih da mi se vrati, a opet osećam se tako izmanipulisano.
I nakon 20god sjetim se zavoja na njegovom zglobu ruke i opet osjetim istu onu bol kao i tad. Volila bi da zaboravim, nismo bili jedno za drugo, on nije bio osoba koja bi mi bila vjerna, a ne mogu, ne ide. Volila bi da mogu ga zaboraviti i nikad ne pomisliti više na njega.
Kad sam bila devojcica od 6,7 godina maštala sam da imam lice kao plastelin pa da popravim nedostatke i kad nekog želim da izbegnem promenim lični opis. Nisam postala ni šminkerka ni frizerka ni plastični hirurg. Odrasla sam zgrožena kako danas pojedini ljudi postaju karikture zbog preteranih plastičnih operacija, kao zombiji!
Komšija umro od predoziranja a njegova majka rekla kako je od srca. Ne daj Bože da sam ja umrla od droge, komplet država bi znala šta je u pitanju jer bi moja majka to razglasila u roku od 5 minuta.
Gledam ponašanje prodavačica po ovim fensi prodavnicama ženske odeće i obuće, toliko su nadmene i važne, kao da je njihovo... Kad uđeš gledaju te sa visine i onako sve bitne i izveštačene pitaju "treba li vam pomoć?"...🙄