Dobro je kada se neke stvari, ljudi - ne dese, jer, ko zna, možda bi umrli od sreće.
Veliki stres i nelagodu mi stvara viđanje sa njegovom porodicom. Ja sa njima nisam u dobrim odnosima, on čas jeste čas nije. Ne znam kako da se postavim ispravno a da njega ne povredim a opet da ne ponizim sebe. Bilo je tu nekih dešavanja preko kojih ne može da se pređe i ja sam odlučila da se povučem, ne čujemo se, ne viđamo se, ali se uskoro moramo videti na proslavi i ja ne znam kako da budem sa ljudima u istoj prostoriji a tako mi idu na živce...
Dokle god vas te emocije koje imate, ili ste imali prema nekom, čine boljom osobom, znajte da ništa nije bilo uzalud. Eto, samo toliko.
Meseci kontakta, davanja dovoljno prostora, slušanja, staviš do znanja da samo treba da kaže reč "Dođi" pa da prevalim 300+ km samo da popijemo piće i na kraju "ja našla, drugog".... Eeee živote pokvareni džojstika....
Svi mi grešimo, ja priznajem svoje greške.
Mrzim kad mi se nameću dodatne obaveze na poslu. Previše sam anksiozna kada mi se nameću nove stvari.
Žao mi je što ne mogu toliko da uživam s najboljim drugaricama. Jedna se udala i ima dete, a druga je u dugoj vezi i ne voli izlaske. Krivo mi je što nikad nismo išle na more ili neki festival zajedno, a ni u drugi grad, nismo se uz muziku zajedno spremale za izlazak. Imamo tek 24 godine i već se sve svodi na kafu jednom mesečno.
Najviše volim da pričam o temama o kojima pojma nemam, pa gledam reakcije ljudi 😂
Udata sam, a opet kad me netko pogleda slatko zaljubim kao mlada!
Pre pola godine me je ostavila devojka, sa objašnjenjem da me ne voli više. Zapravo me je prevarila što sam sam morao da saznam, kunula mi se da nije ali kad sam sve dokaze stavio na sto priznala je. Dve ipo godine smo bili zajedno. Oprostio sam joj i posle mesec dana ponovo raskinuli jer je mene jelo iznutra. Pokajao sam se hteo da nastavimo jer mi je bila sve na svetu (hteo sam i da je oženim sledeće gidine) po njenim rečima mnogo sam je gušio, pritiskao oko pomirenja i zgadio joj se. Ne želi da me vidi, niti čuje bilo šta o meni na samo spomen mog imena se gadi, krivi mene i za prevaru i za sve što se izdešavalo, jer 8 meseci nisam bio kući dolazio samo vikendom. Zanimaju me iskustva da li se takve devojke pokaju i kažu sebi ,,Eh šta sam izgubila" ili nikad više ne pomisle o toj osobi.
Ja ne znam kud je ovo otišlo s proslavama 18. rođendana. Iznajmljuje se ogroman prostor, zove cca 100 ljudi, catering, bend, dekoracije, cure idu na šminkanje i frizure, svečana odjeća, torte za 300-400 EUR... meni to sve nije normalno, u redu je proslaviti, ali ovakav cirkus... u šoku sam!