Javi mi se cura neka na instagramu, pokušava da se muva sa mnom i fino joj kažem da nisam zainteresovan i da imam djevojku. Ona mi na to kaže "Ne šalji mi više poruke, uznemiravaš me". Zbunjen sam.
Brat je doveo svoju ženu da živi sa nama. Kako je došla, tako je nastao haos. Za ova 2 meseca koliko je tu, napravila je 101 dramu, a sve zbog toga što joj mi ne ispunjavamo hirove onako kako to njena porodica radi. Sada joj je udarilo u glavu da me izbaci iz moje sobe jer ona planira bebu, a ja sam dovoljno odrastao da se osamostalim (imam 20 godina i student sam). To mi kaže jedna kuferuša koja nema ni posao ni svoj krov nad glavom nego je tuđu kuću okupirala i sada se buni što nije sve po njenom. Što je najgore, brata okreće protiv svih nas, konstantno pravi žrtvu od sebe a niko je ne dira. Ja ovo više ne mogu da trpim, psihički ću odlepiti...
Prekosutra imam kolokvijum, ali ne mogu ništa naučiti, ne mogu prestati razmišljati o njemu.
Imam zaručnički prsten od bivšeg dečka i ne znam šta da radim sa njim. Rekao je da je to njegov poklon meni, da je moj i da radim sa njime što god hoću. On ga ne želi nazad, a ja ga sigurno neću nositi. Glupo mi je da ga prodajem. Razmišljam da ga samo bacim u neku vodu, da mi to bude kao novi početak...
Ništa me ne izbacuje iz takta kao kada mi neke osobe kontriraju...
Uvek kad odemo sa firmom na neku večeru, na kraju kad dođem kući uvek završim sa hlebom i paštetom!
Briga me za osude zbog ovoga, ali pale me devojke u policijskoj uniformi, onako su moćne i dominantne uh....
Doživjela sam da se nova djevojka od prijatelja mog dečka nabacuje mom dečku. Prvo sam mislila da umišljam, da je samo druželjubiva ili željna pažnje, no onda mu se ona u svatovima naših zajedničkih prijatelja više puta bacala u zagrljaj, primala ga za ruku bez nekog razloga i davala mu malo predirektne komplimente, iako se jedva poznaju. To bi se događalo isključivo kada njen dečko ne bi bio taj tren u blizini. Dečko me uvjerava da pretjerujem i da čak kad bi to bila i istina, on me nikada ne bi prevario, a najmanje s njom. Trebam li razgovarati s njezinim dečkom ili da se jednostavno ne miješam, iako ne znam kako će biti kada sljedeći put budemo u njezinom društvu?
Danas posle dugo vremena preživljavanja ponovo krećem sve od početka... Nekada me umori sve to, a mlad sam imam 22 godine, od 15 radim i sam plaćam svaki svoj račun i troškove svog života imam i mamu i tatu i brata, a opet pomognem i njima, pokušavao sam i preko da odem i bio sam tri godine imao i verenicu i zajebao sam i to zato što nisam želeo da uništim naredne tri godine njenog života zbog svojih papira, i odlučio sam da se vratim u Srbiju, ovde sam imao dobar posao, živeo sam da mogu dnevno da potrošim 4000, a da ne osetim to, ali i to se završilo, preuzeo sam bratov kredit na sebe kupio u kući sve novo i ponovo razmišljam da odem preko da radim pošto me ova država guši i ubija polako, danas sam odlučio da krenem od početka ponovo, možda ovaj put i uspem...
Muško sam i baš mi se sviđaju male nesavršenosti na ženama!!