Pre par godina sam saznala da sam jako bolesna! Mislila sam da ću umreti, a to mi je bilo nešto najstrašnije u životu zato što mi je dete tada imalo tek 4 godine. Od tada je prošlo 8 godina, pijem redovno lekove i živim normalno. Sem mog muža niko za ovo ne zna i ja se plašim šta će se desiti ako jednog dana neko sazna!
Svog sadašnjeg dečka sam mrzila iz dna duše, sve dok jednom nije na utakmici kad je zabio gol skinuo majcu, a na njemu je pisalo "ANA, OŠ BIT MOJA!?"
Kada sam bio mlađi, pa možda i dan-danas, kada god se SLUČAJNO udarim, padnem, povredim, itd, moji, umesto da me uteše, uvek se deru..
Kada sam imala 5 godina, mesec dana sam bila u bolnici zato što me je drugaroca naterala da skačem u šahtu i tražim nindža kornjače dok je ona bila Ejpril O Nil. Sada imam 22 godine i kad god vidim šahtu, zaobilazim je na 100 metara.
Kada me dečko počne ljubiti po vratu, jedino što želim je da ga zaskočim onako u pola parka, jednostavno poludim, sva se oduzmem.
Momak i ja smo kum i kumaa na svadbi moje prve ljubavi.
Kad sam bio mali voleo sam da stiskam pavlaku u čaši tako da se napravi rased, kao da je pretrpela zemljotres. Ili pavlakotres.
Kad sam bio mali kidao sam grane da ih koristim kao mač sa kojim sam mlatio travu ko blesav.
Kad krećem na trening ili u školu, a na tv-u je pušten neki muzički kanal, nikada ne isključim tv nego namestim timer na 30 min, volim da me ispraća muzika, gde god da krenem.
Kad me neko gleda direktno u oči, obavezno par puta bacim pogled ka njemu da vidim dal me i dalje gleda, i onda razmišljam o čemu li je mislio.