Imam tešku bolest i umirem..A tek mi je 17, žalim što neću doživeti neke stvari... :'(
Niko ne zna da cu otići iz civilizacije, čim naučim neke stvari koje će mi pomoći da živim daleko (kako da napravim brvnaru, da obrađujem drvo, da obrađujem zemlju, da od prirodnih materijala napravim lepak i sapun npr, da napravim dobar luk i strelu i da dobro gađam itd). Čudno je jedino što se pored fakulteta zanimam za dosta zanata. Srećan sam i jedva čekam dan kada ću postati spreman. :)
Kad god trebam da spremam ispit, ja dobijem inspiraciju da pišem roman, i krenem tako da pišem sve dok ne padnem ispit, i onda pročitam to napisano i shvatim da i nisam toliko talentovan koliko sam mislio...
Zauvek smešno kad je drugarica smarala momka jer uvek piše NE spojeno s glagolom mučenik joj pošalje "ne dostaješ mi".
Moj najveći strah je da ne iskoristim život u potpunosti.
Kao mala sam pričala sam da je množina od 'jagnje' - jagnjetina..
Jedan od prvih izazaka sa dečkom, ulazimo u bus i bukvalno se sudarimo jer smo oboje istovremeno krenuli na ista vrata. On se toliko izvinjavao što nije bio džentlmen da je na kraju zaradio traumu da mi je tokom cele veze bez izuzetka otvarao vrata, puštao me prvu da prođem itd.
Kada sam momka upoznala sa ukućanima, moj brat je rekao, krajnje ozbiljno: ''primi moje saučešće''.