Kada sam bila mala, uvek sam se igrala da mi je sin dečak na omotu za palentu. Večito sam ga ljuljala i pričala sa njim.
Kad god se osećam loše, uzmem svoju diplomu i gledam u nju i sećam se sa koliko muke sam postala ovo što sam danas i kako mi to niko ne može oduzeti - upali svaki put. :)
Moj dečko kad se napije bude presladak i nevođeno romantičan! =D Ljubi me, grli, priča o našem zajedničkom životu u budućnosti, izjavljuje ljubav urlajući pred masom ljudi! Zato ja, za razliku od mnogih devojaka, obožavam kad moj dragi malo popije. Al to se retko dešava, jednom godišnje, ako i toliko...
Priznajem, plašim se vremena, plašim se da će život proleteti pored mene, da ću se jednog dana okrenuti i žaliti za mnogim stvarima što ih nisam uradila. Zato mi neretko kažu, da sam neumorna, jer ne želim da me spreči loše vreme ili lenjost ...
Žao mi je što sa svojom rođenom sestrom nemam nikakav odnos. Uopšte se ne slažemo, a volim je više od svega.
Zbog nje sam počeo da vežbam, da čitam knjige i sviram gitaru... ali jednostavno je ne privlačim više, pa čak ni ovako "poboljšan"... i dalje mi je teško da to prihvatim ali hvala joj...ako ništa drugo, bar sam postao bolji čovek.
Dečko me je pitao da mu budem devojka rečima 'Most je dugačak, livada je široka, ja te volim budi mi devojka'.
Kao mali sam znao kvasiti kosu vodom, misleći da i ostali to rade. Poslije sam saznao za gel!
Kad sam kao mali gledao Prijatelje i Mućke stalno sam se smejao čim čujem ono smejanje iz pozadine iako nisam znao ni engleski, a Boga mi nisam znao ni da čitam, nista mi jasno nije bilo, a keva je mislila da sam genijalac.
Kad me je dečko opisivao najboljem drugu,rekao je: ''Brate,ja mislim da ona i ja možemo da popijemo gajbu piva zajedno''.
Kad mi je rekao,nisam znala da li da se smejem ili da plačem.