Svaki put kad skontam policiju, iako vozim po ograničenju, obavezno usporim :) i vučem se pokraj njih kao puž :D
Moj tata se odjednom razbolio. Teško mi je da ga gledam takvog, i onda često djeluje kao da me nije briga za njega, a ja se ustvari bojim da ću se rasplakati pred njim pa će mu biti još teže.
Uvek kad me u toku dana čeka neka velika obaveza, redovno pre izlaska iz kuće se obratim mojoj mački rečima "Pa da bole tebe uvo..." I teatralno odem.
Kad sam bila mala, najdraže mi je bilo sakriti neku stvar. Svi se slomiše tražeći, i na kraju ja to "fol" nađem i budem glavna.
Po prirodi sam veoma otvorena i komunikativna osoba, ali kad god putujem bilo vozom, kolima, autobusom, volim da ćutim, razmišljam i gledam kroz prozor.
Jednom sam izgubivši mobilni negde u kući uzeo fiksni da se pozovem da bih ga našao, mobilni je negde zazvonio ja sam ga ugledao i pomislio da me zovu od kuće i javio sam se ...
Momak i ja smo kum i kumaa na svadbi moje prve ljubavi.
U srednjoj školi sam bio miran i povučen. Nikad izbacan, niti primećen. Drugačiji od drugih. Non stop slušao ziku, izgubljen u svom svetu, dok su ortaci uvek glumili budale ne bi li bili glavne face u školi. Kad sam upisao fax, hteo sam da se promenim. I tako sam počeo izlaziti češće, napijao se do besvesti, radio svakakve gluposti. Na taj način sam bio primećen i zabavan, ali sam i popustio s učenjem i upropastio sebi studiranje. Ponašao se baš kao ortaci iz srednje, a obećao sam sebi da nikad neću biti takav. Sad shvatam kolko sam bio srećniji dok sam bio svoj, a ne ovakav. Tad su mi devojke govorile da sam zreliji od ostalih, vredan i dobar, a sad me vide kao neku pijanu budalu nesposobnu za život ...
Omiljena pesma moje mame, naglašavam - MAME, je "Smoke weed every day". Ali remix. Original joj nije nešto.