Bivša gazdarica se uvek žalila kako joj ljuljamo luster i da ne može od nas da spava.
Nikom nisam rekla da sa svojih 28 godina ne znam da vozim biciklu :(
Kad sam bio peti razred, uzeo sam traktor da se provozam po selu i slupao kod babe i dede u kapiju. Ni dan danas baba i deda nisu rekli da sam to ja radio a prošlo je više od 10 godina. Hvala im.
Prvi dečko mi je poginuo pre čest godina. Bio mi je najbolji drug i prva ljubav. Mnogo sam ga volela, a i kada više nismo bili zajedno, nastavili smo svojim putevima sasvim normalno. Kad je poginuo ostavila sam tadašnjeg dečka jer nisam mogla normalno da funkcionišem, a i veza je bila na samom početku. Danima nisam izlazila iz kuće, mesecima sam plakala. Bila sam ogorčena na život, sudbinu, Boga, ljude. Išla sam kod psihologa nekoliko meseci. I odjednom, bam, kao da ništa nije bilo, dosta toga sam zaboravila, dve godine nisam suzu ni zbog čega pustila, postala sam hladna prema ljudima, nedostupna i distancirana. Ni jedna veza mi nije dugo potrajala. I dalje se plašim da ću nekoga toliko zavoleti i da ću ostati bez te osobe. Kad osetim da se vezujem za nekoga, raskinem. To sam tek nedavno shvatila, a mislila sam da sam prešla preko svega toga. Priznajem da je koren svih mojih problema u glavi ustvari u tome, a ne znam kako da se rešim tog straha da će me napustiti kad mi bude najlepše. Nikome o tome ne pričam, svi misle da sam prešla preko toga. A nisam. Verovatno nikada ni neću.
Sanjao sam da vodim ljubav sa Pamelom Anderson i kada je bilo najbolje probudi me ćale i reče ae na faks kasniš...:(
Od malih nogu imam fobiju od toga da će autobus promašiti moju stanicu.
Bio sam 4 godine u vezi sa devojkom koja ne želi seks pre braka. Najlepše godine mog života. Kada sam je zaprosio, ona je to odbila i više nije želela da bude sa mnom.
Prošle su 2 godine, a još je nisam preboleo. Sreo sam je pre neki dan, trudnu i neudatu. Zaplakala je kad me je videla...
Ovaj moj se juče napio i dobio ideju da menja ventile po kući....evo danas ispravlja jučerašnje 'delo'.
Ako ikada budem imala svoju porodicu, nikada deci neću priređivati stresove koje smo ja i moj brat doživeli. Konstantne svađe, selidbe, odvajanja od oca, i na kraju zajednički život u kojem svi živimo za sebe, bez komunikacije i ljubavi.
Kad dobijem keca u školi ja sačekam ponedeljak da kažem kevi da bi možda do petka zaboravila, pa da bi za vikend mogao da radim šta hoću.