Letos je mama vodila brata zubaru. Ulazeći u ordinaciju prokomentarisala je kako je vrućina napolju, u tom momentu zubar je pitao : Koje je mali godište, na šta je ona odgovorila : Ko bazdi, niko ne bazdi, mi se jesmo oznojili, ali ne bazdimo! :D Čovek se izgubio! Mamaa kraaalju! :D
Oduvek sam želela da zovnem Olju Bećković u emisiju i da joj kažem da je zovem samo da joj spustim slušalicu.
Sa 17 godina ostala sam trudna. Moj dečko imao je 19 godina. Neki bi mislili da je to kraj sveta, pomišljali kako da od ovog "problema" pobegnu. Mi? Mi smo uradili suprotno-venčali smo se. Verovali smo u našu ljubav. Verovali smo da će sve biti u redu. Mnogi su mislili da ne znamo šta radimo, da će to pući, da će me on ostaviti. Danas, 12 godina kasnije mi imamo predivnu porodicu, veliku decu i jači smo nego ikada. Uvek smo slušali svoje srce a ne druge ljude i to je ono što nas je sačuvalo. Mogu da kažem da sam srećna žena.
Skoro sam u autobusu video devojku koja neverovatno liči na moju najbolju drugaricu i hteo sam da je uslikam ali me je provalila pa sam obustavio akciju : )
Mrzim da ostavim auto kod mehaničara, jer mislim da ga on rastura od gasa, lude vožnje i da se ludo provodi sa mojim autom.
Mama mi je uvijek govorila u ovo vrijeme godine "sine, sad kad krene škola moraš se potrudit, nema više izlazaka, nema interneta, nema treninga... Najvažnije su ti one ocjene na početku ". Uvijek mi je bilo krivo što mi to govori jer me je jednim dijelom smarala pričom, ali da nje nije bilo ubijeđen sam da ne bi postigao ovo što sam sada.
Kada sam na koncertu i kad osetim da se neko gura i da hoće da prođe pored mene samo da bi bio što bliže bini, obavezno namestim lakat ili neprimetno postavim klečku.
Kad sam bila mala, mislila sam da su serije stvarne i da mene i moju obitelj netko gleda daleko u Australiji. Isto kao što smo pratili i mi njih.