Kao mala mislila sam da rakija služi kao lek. Baba ju je uvek pila i govorila da to radi, jer je boli zub.
Kad sam bila mala, auto za barbiku mi je bila kucna papuca
Svaki put kad krenem da sviram gitaru uzmem trzalicu koju mi je bivsa poklonila, i sviram jednu posebnu pesmu, jer nekako imam osecaj kao da cuje svaki ton. Bude mi lakse, jer jos uvek mi fali.
Takmičim se sa mačkom tako što se gledamo u oči, na kraju kad ne mogu da izdržim više, uperim prstom u plafon, ona pogleda gore što znači da sam pobedila.
Maloprije sam nalakirala nokte crvenim lakom. I otišla do dede da vidim šta radi. Kada sam ušla u dnevni boravak, počela sam mahati rukama dolje - gore ne bi li mi se lak osušio. Kada me je deda pitao zašto to radim, ja sam odgovorila da bi mi se lak brže osušio. A on će meni na to:'' Eno imaš u kuhinji krpu, osuši njom.'' :D
Namerno ljubim i budim dečka u sred noći, iako je umoran ko konj i spava, toliko sam ga željna!!! On me samo jako zagrli i komira se.
Imam neke ideje koje nemam s kim da realizujem. Ide mi se na VN Mađarske. Išla bih peške do Novog Sada. Živela bih mesec dana na Tisi. Nije to do para. Ne treba meni dečko da me finansira. Meni treba saputnik da se pratimo. 24 su mi godine i njega ni na vidiku.
Dečko mi je priznao prevaru. Raskinuli smo, a ja sam svojim drugaricama rekla neki deseti razlog samo da me ne bi osuđivale i ismevale ako se pomirim sa njim. Stalo mi je do njega. Ovih dana više nego ikad.
Imam utisak da sam potpuno drugačija osoba sa podignutom i spuštenom kosom. Jednostavno je tako.
Izgleda da bolujem od paralize sna. Za one koji ne znaju, to je stanje potpune svesti tokom sna, dok telo ostaje paralizovano. U početku, prilično sam se plašio tih "stvorenja" koje sam "video" u sobi, ali i onih koje nisam uspeo da opet "vidim". Kako vreme odmiče, sve ređe mi se ovo događa, na moju veliku radost. Mada možda i na radost tih "stvorenja". Možda, ali samo možda se i ona mene plaše. :)
Neko ko ovo nikada nije doživeo će reći da sam lud, verovatno bih to i ja rekao...