Volim ljude koje ne zanima ničije mišljenje. Jednostavno imaju svoj fazon. Nažalost nisam jedna od njih...
Bojim se da mi saobraćajna policija ne zameri što se smejem na slici na vozačkoj dozvoli.
Pre treninga često dođem kolima pred njenu zgradu, pustim našu pesmu i gledam u njen ulaz. I kad završi pesma, kvačilo, gas i odem smoren. Jednom je prošla pored kola tako, al me nije primetila. Prošlo je 2 godine kako nismo zajedno inače.
Ne pamtim kada sam zadnji put upoznao devojku koja bi mi probudila želju da je osvajam.
Pre nekoliko godina sam za izlazak sa jednim dečkom obukla mini suknju, računajući da ćemo u neku šetnju, ili na piće. Odveo me je na bilijar. Od tad na sastanke idem u farmerkama, za svaki slučaj.
Kao psiholog, ne mogu da Vam opišem šta sve prolazi kroz moju glavu dok čitam ove ispovesti...
Veoma interesantna stranica :)
Kad sam bila mala, kad god je bio rođendan mojoj starijoj sestri mislila sam da je moj. Kad mi je tada mama rekla da je moj rođendan tek za par meseci počela sam da plačem, kako bi me smirili dopustili su mi da ja duvam svećice.
Jedino mi je krivo u životu što ne mogu proputovati kroz svako mesto na zemlji.
Posljednji put kad sam bila kod ginekologa i radila papa test, doktorica mi je dole prvo stavila neku malu spravicu za to, pa je rekla asistentici: "Mala joj je ova, dodaj onu za broj veću". Koji blam. Utripovala sam imam bunar dole, a i dečko me od tada stalno za**ava.
Filmove koje sam gledala kao mala, tek sad posle koliko godina kapiram.