Da li vam nekada dođe da se zahvalite što ste živi. Stojite i samo pomislite živ sam dišem, sve oko mene je mračno i sivo ali sam živ.
Nekako skupim snage da odem prvi put ginekologu sa svojih 25 godina. U životu sam imala samo jednog momka, sa njim sam već 8 godina i prvi mi je i jedini. Znam da je sramotno i neodgovorno što nisam ranije otišla, ali zaista nisam imala nikakvih problema i odgađala sam odlazak zbog tog što s mamom nemam otvorenu komunikaciju o tim stvarima pa mi je bilo neugodno da sazna da sam otišla. Pregled je trajao 5 minuta, ništa strašno. Međutim, doktorica me je jako šturo ispitala o menstrualnim ciklusima i koliko sam dugo seksualno aktivna. Zgrozila se na moj odgovor da sam aktivna 5 godina (a nije niti pitala koliko sam partnera promijenila), već me osudila i čak doviknula medicinskoj sestri da sam aktivna toliko dugo, a prvi put dolazim. Sve je uredu, ok je prošlo, planiram ubuduće ići redovno, ali se zaista cijeli dan osjećam užasno zbog njene osude. Trebala mi je podrška i fin pristup.
Imam 28 godina i ćerku od 4. Dečko mi ima 26 i živimo zajedno. Ćerka nije bila planirana, ali jednostavno se desila. Ja sam htela da je ostavim kad se rodila, ali on je obećao da će se starati o njoj i da će biti najbolji tata na svetu. Obećanje je i održao, pokazao je koliko je divan i nežan. Nikad je nisam prihvatila nešto previše blisko, ali nisam je ni gurala od sebe. Nekako sam bila u fazonu ako je tu, mora da je tu. Primetila sam da se za tatu mnogo vezala, dok mene ignoriše u svim situacijama. Sa njim ide u šetnju, spava, gleda crtaće, od njega traži da joj kupuje igračke, samo je on mogao da je uspava i da je nahrani dok je bila beba. Ja šta god da sam uradila, ignorisala bi me, kao da ne postojim. Jela bi samo šta joj on napravi i uvek kad se vrati iz vrtića trči njemu u zagrljaj, dok pored mene prolazi i ništa. Desi se da po 5 dana ne progovorimo ni reč, nekako imam utisak kao da je stalno ljuta na mene i ne reaguje. Njemu svaki dan kaže da ga voli, i šta je muči meni nikad.
Mislila sam da živim s kamenom, sve dok mu nisam saopštila da sam trudna. Nikad mi pored njega ništa nije falilo, čuvao me je, štitio, nikad pored njega za suzu razlog nisam imala, klasičan patrijarhalan muškarac, on je tu da zaštiti, stvori, brani. Što se tiče emocija sve je bilo tako dozirano, od nežnosti, odnosa, ma svega, prava je retkost njemu osmeh izmamiti. Sve dok nisam rekla da sam trudna (da se razumemo dete sam htela sebi roditi pre svega) ali od te vesti, on postaje drugi čovek, u par sati sam videla toliko iskrenosti, suza, smeha, više nego li u 2 godine veze. Pored sve pažnje sada je imam i više, skraćuje svoje radne smene, obasipa me poklonima i više no pre, sluša još više. Svako malo uhvatim mu osmeh. Malo je reći da sam presretna.
Iako imam jako čvrste, zdrave i fine zube, gornja 4 sjekutića su mi se nekako istrošila i skratila, te sam odlučio da to estetski riješim, budžet mi je bio 500eur. Odem jednoj zubarki, po preporuci, prije toga uradim snimak. Dogovor je bio, na prvom pregledu, da radim 4 navlake i popravim jedan zub, u sklopu budžeta. Uzmem godišnji, odem da brusimo zube, kad ona mi kaže da moram vaditi jedan zub i da radim 6 navlaka - sve to bi koštalo 1000 eura. Rekoh joj da sam pristao na 4 i da ne dam zdrave očnjake. Izgalami se na mene, kaže ako je neću slušati da idem i ne dolazim. To sam i uradio. Odem nakon toga drugom stomatologu - gospodinu sa 20 g. iskustva. Izliječio mi je zub koji je ova htjela da vadi, napravio 4 navlake koje izgledaju perfektno, sve za 450eur. Bit ove priče je da treba uvijek tražiti drugo, pa i treće, mišljenje. Nije svako profesionalac u svojoj struci.
Sa dečkom sam skoro 9 meseci. Spavala sam sinoć kod dečka... Budi se on pre mene i kako se on pomerio automatski sam se probudila i ja. Prvo što je rekao bilo je "Bože, nemaš pojma koliko ja tebe obožavam". Mene je ta rečenica toliko pogodila da ja vama ne mogu da objasnim, ceo današnji dan sam bila prelepo raspoložena.
Da nemam male klince spakovala bih se i otišla u Hrvatsku da pomognem ljudima koje je zadesio zemljotres, oko dece, čišćenja kontejnera za spavanje, kuvanja u narodnoj kuhinji... bilo šta.
Postao sam šef male grupe ljudi, smeta me njihovo ulizivanje i lažni osmjeh, pretjerano smijanje na moje gluposti tokom razgovora. Jednostavno nije potrebno, budimo svoji do kraja i zaslužimo stvari radom i znanjem.
Sviđala sam se jednom oženjenom muškarču a da nisam znala da je oženjen, i izašli smo na večeru. Kad je pao sumrak a mi izašli iz restorana, na ulici smo videli jednu veoma bledu baku buljavih plavih očiju, obučenu u crninu. Imala je veoma starinski šešir na glavi kao iz devetnaestog veka i kišobran kojim se poštapala. Išla je prema nama i hodala pomalo nepravilno, kao da joj stopala ne dotiču tlo, kao da hoće nešto da nam kaže. Mi smo istovremeno pomislili da nije ljudsko biće i počeli svako za sebe da izgovaramo molitve. Baka je tada nestala, kao da se rasplinula. Sigurna sam da je to bilo upozorenje da ne budemo zajedno jer je on oženjen.