Stric se skoro oženio, i on i strina se mnogo vole. U srednjim tridesetim su. Petnaest godina je stric stariji od mene. Ali, drugačiji su od nas mlađih. Ja i devojka uvek moramo da sedimo jedno pored drugog, oni sednu nekada odvojeno, on priča sa jednom ekipom, ona sa drugom. Retko se ljube u javnosti. Stric ju ne zadirkuje. Više podsećaju na moje roditelje koji su dvadeset godina zajedno, nego na par koji je u vezi bio tri godine, i od skoro su u braku. Kada sam to rekao ocu, rekao je da su zreli, da je njihova ljubav mnogo jača, nego kod dvadesetogodišnjaka, da se vole i poštuju puno, i da je ljubav drugačija u kasnijim godinama.
Počeli su mi govoriti da nije zdravo koliko se družim s majkom, a koliko je dovoljno da bude “zdravo” to što volim provoditi vrijeme s njom dok mogu??
Kao mali sam gledao Tesnu kožu i video kako Dimitrije Pantić ustaje za posao u 06:10 i mislio se koliko je to jezivo. Eto mene 20 godina kasnije, ustajem u 05:30. A vi kako ste?
Odljubila sam se kad je obrijao bradu. Nisam znala da je toliko ružan.
J*balo vas vrednovanje prijateljstva po čestitanju rođendana.
Kad se sjetim kad mi je otac dao pare da platim struju i ja uzmem pare i kupim za sve pare listiće za bingo. Dođem kući ponosan reko ocu uložio sam novac od struje u bingo. Ima da dobijemo golfa 5 crvenog. Otac izvadi kajš i sve po leđima.
Prođe 7 dana kad dođe na bašču golf 5 crveni, svi izletismo vani sretni i mubera i otac i ja. Kad tamo došo čovjek iz elektrodstribucije da isključi struju. Kad opet otac kajš i sve po leđima.
Blago ljudima koji kažu da ne bi mogli da odu da žive u inostranstvo zato što ovde imaju puno društva, pa bi im bilo žao da odu. Ja nemam društva skoro uopšte i kada bih otišla, apsolutno ništa se u mom socijalnom životu ne bi promenilo. Ne bih se družila tamo, kao što se ne družim ni ovde.
Imam 3 bliske drugarice. Jedna iz osnovne škole, druga iz srednje i treća iz perioda nakon faksa.
I dan danas se družimo, redovno se čujemo i viđamo. Jedna od njih mi je kuma i ja njoj.
To su prijateljstva koja traju 25, 20, i 8 godina. Sve se međusobno znamo i družimo.
I kad pogledam te brojke imam utisak da smo matore na max, a tek nam je 36. Ponosna na nas.
Blago ljudima koji imaju pare, ne moraju da rade, mogu da imaju hobi, imaju slobodno vreme, mogu da gledaju filmove, serije, voleo bih da imam stanove za izdavanje da ne moram da radim.
Da u svakoj pošti radi po 100 zaposlenih, mislim da bi i dalje radio jedan na šalteru, a ostalih 99 bi šetalo naokolo.