Moj bivši muž je imao ljubavnicu kojoj je napravio dijete. Sad ga obje ganjamo po sudu za alimentaciju. Nije mi ga žao.
Moja žena i ja smo toliko bili umorni da smo jedne subote spavali do 14h, komirali se, ja otišo uzeo neki keks i to ručali onako u krevetu i rasčupani i nastavili dremku. Posle ja na košarku ona sa drugaricama negde. Počeli smo da prektikujemo da nam vikend bude totalna relaksacija bez alarma i žurbe.
Ja i moja skorošnja verenica trebali smo da idemo na putovanje u Grčku, medjutim... Kada je došao čas za polazak rekla je da moramo da nešto ozbiljno razgovaramo. Ja sam bio siguran da je opet u nekom "sprdnja" fazonu jer ona ume da bude takva često. Sela me je za stol i priznala kako me već dvije godine vara s jednim mojim drugom iz komšilluka. Sav mi se svet smračio, nisam mogao da verujem s kakvom sam osobom proveo 5 godina. Ja sam nju samo dva puta prevario ali joj nikad ne bih to rekao jer znam da bi ju to povredilo. Putovanje smo otkazali a ona je bez imalo srama odmah prešla komšiji. Nakom ovoga više nemam povjerenja u žene.
Selim se i kaže mi psiholog kojeg posećujem da nije dobro da se selim već da moram da procesuiram bol. Možete pogoditi, nesrećna ljubav je u pitanju. Prevario me, izdao, povredio kao niko.
Neću ništa da procesuiram, hoću samo da se probudim na drugom kraju planete, okružena drugim ljudima. Neka je i bežanje ali znam da će mi biti lakše. Ovu bol više ne mogu da podnesem.
Nikad mi nije jasno kako su neki ljudi doslovno prelijepi ostali slobodni, neoženjeni i neudati.
Kad sam prvi dan došla na posao pomoćnog kuhara šef me pitao šta znam sve raditi u kuhinji, a ja sam odgovorila nered i požar. Čovjek me extra prihvatio, toliko me naučio da sam sada njegova glavna pomoćnica.
Učiteljica mog najmlađeg sina me je danas telefonom zvala da hitno dođem u školu i odvedem svoje dete kući sa nastave jer je bio "sav usran". Nekako sam uspeo da namolim šefa da me pusti s posla (žena nije mogla da izađe s njenog posla jer je bila dežurna), pa sam otišao u školu i zaista mali se vidno bio usrao i zaudarao je, učiteljica je rekla (besno) da ga brže vodim kući i okupam. Kad sam ga pitao kako mu se to dogodilo, rekao je da su se dečaci takmičili u tome koće "jače i duže da prdne" i da se napregao "iz sve snage da pobedi"... Nadam se da je bar pobedio, tatin pobednik!
Ako hoćeš da zadržiš curu koju želiš - napravi joj dijete. Sve kontra od tog - ostaviće te za sitnicu.
Juče mi je svekar rekao:,, Treba zaslužiti naše prezime." Šta kao, ostala prezimena su manje vredna od ovog kojeg sam dobila po udaji? Prezime mojih roditelja nije dovoljno dobro? Ničija druga porodica nije bolja? Takav stav je odraz plitkog i ograničenog razmišljanja, nepoštovanja i ..... gluposti.
Kao mala sam puno čitala, nedavno sam opet počela i život mi je postao puno ljepši i smireniji.