Prijava komentara

     Zašto želite da prijavite ovaj komentar? (Primer: vulgaran, uvredljiv, irelevantnan,...)
Prijavi Nazad
Vaša ispovest je uspešno poslata i uskoro će se naći u sekciji Budi Admin.
Ne možete ostaviti više od 1 ispovesti dnevno.


Ne želim da napravim dete dok ne budem siguran da ću moći  da mu pružim sve što mu je potrebno.
1316
70
20
share
odobravam
osuđujem

Iako imam 25 godina, završen fakultet i stalan posao, najveća noćna mora mi je kada sanjam pismeni iz matematike.
1481
40
9
share
odobravam
osuđujem

Kad je dečko prvi put bio kod mene kući, toliko sam se izgubila da sam kad je dostavljač pokucao na vrata, umjesto da ih otvorim, hladno pokucala na ta ista vrata.
1863
47
16
share
odobravam
osuđujem

Dobro sam upamtio jednu rečenicu dragog profesora kada je rekao da u životu ne postoji poklon. Svaka pomoć me preskupo koštala.
1934
26
14
share
odobravam
osuđujem

Ležim u bolnici, noć k'o godina - operacija je sutra. Nije me strah nimalo, ali ipak plačem. Razlog je ona, koja je rekla da će uvijek biti tu pored mene... Je*eš ovo. Volim je neizmjerno, a ona bježi od mene. Ako čitaš ovo znaj da koliko god bola da si mi nanijela, više me boli kad nisi tu i živim za dan kad ćemo opet biti zajedno.. Nije gotovo, ne prihvatam to i neću nikad.
1332
212
36
share
odobravam
osuđujem

Koliko mi je jadno kad vidim na svadbama mladenci pred crkvu dolaze u nekim ful kolima samo da bi se pokazali svetu, a onda iza njih idu sve sami krševi, očaj...
1158
656
32
share
odobravam
osuđujem

Ne znam da li je to samo moj subjektivni osećaj zbog nekih dešavanja i velikih promena u mom životu ili smo mi stvarno onako generalno kao nacija, narod u kolektivnoj depresiji? Ne znam ali kao da su svuda zahladneli međuljudski odnosi, porodični, ljubavni, prijateljski, i to u zadnje dve, tri godine pogotovo...ili možda grešim? Voleo bih da grešim jer imam jak osećaj da je velika većina ljudi postala jezivo bezdušna i hladna bića koju jede dokolica i monotona svakodnevnica.
1666
52
27
share
odobravam
osuđujem

Svakim danom sam sve sigurniji da nisam normalan.
1797
35
22
share
odobravam
osuđujem

Moja sestra i ja smo bile sa istim dečkom, ali je opet volim najviše na svetu!
542
1787
38
share
odobravam
osuđujem

Oduvijek sam bila protiv veza i romantike. S muškarcima na distanci. Ali s vremenom ona zatajena čežnja za ljubavlju isplivala je na površinu, poželjela sam osjetiti i ja nešto. Sama sebi rekoh želim voljeti, makar bolilo. Pustim strahove, traume od oca i djetinjstva, otvorim srce. I onda njemu dam šansu. San snova. Od početka je htio nešto ozbiljno, da budem njegova. Tepanje, meki poljupci, topli zagrljaji i riječi. A sve je to trajalo samo sekundu. Nismo se posvađali, nisu odnosi zahladili, nit je u pitanju neko treći. Morao je otići. Što će u Hrvatskoj zabiti kad ga je Švicarska čekala. Raskid je bio neizbježan. On se više ne vraća, a ja ne mogu s njim. Od zadnjeg sastanka lijem suze i ne dolazim k sebi. Najviše me pati što sam ga upoznala još davno. Tad ga nisam ni primjećivala. Otvorila sam oči u najgorem trenutku. Izjeda me prilika koju nisam vidjela, mrzim sebe jer njega ne mogu. Bio je moja naopako ostvarena želja. Tren ljubavi, a more bola.
1418
176
26
share
odobravam
osuđujem


Budi Admin!
Arhiva