Za*ebite vi obrazovanje, bolje prođu devojke koje su zgodne i lepe. Eno rade običan posao, a proputovale svet. Sve im muškarci pružaju, uživaju u životu.
Razveli smo se prije 4 godine. Imamo dijete ali ja ne šaljem alimentaciju jer mislim da će te pare potrošiti na sebe a zadnji put sam vidio dijete prije 2 godine. Ne pere me grižnja savjesti jer znam da radi u svojoj struci, ima dobru platu ali me je zabolilo kada sam saznao da ima drugog lika. Čisto sumnjam da će to potrajati jer je ona ipak žena sa prikolicom. Lako je meni djetetu sutra objasniti kad dovoljno naraste da skonta neke stvari zašto smo se razveli. Možete me osuđivati, nisam jedini koji je ovakav, barem sam iskren.
Ovo je moja druga veza sa ženom mnogo starijom od mene i već vidim iste obrasce ponašanja kao u prethodnoj vezi. Misli samo na sebe i šta ona hoće, bilo šta s moje strane se ne uvažava, na prvi problem se napominje gdje su vrata, na kraju iz hira prekidaju i bivaju same pa sve opet ispočetka. Neke žene misle da samo zato što dobro kotiraju u drugim sferama života mogu raditi šta god hoće a da druga strana sve to treba odobravati. Takve žene nisu sposobne imati trajnu vezu i brak i ne čudi da su rastavljene ili ostavljene jer njihov stav i ponašanje dovode do toga da druga strana šuti i vezu gleda kroz svoj interes, bio to besplatan stan, državljanstvo, nešto treće. Iskreno, meni ovo sad odgovara još koju godinu, stan u Stockholmu je vrlo skup, ali valja trpiti hirove i prohtjeve stare rastavljene luđakinje.
Neću da mi se veštačka inteligencija meša u moju urođenu inteligenciju. Neću, ne dam.
Ne volim šarenu odeću. Kad kažem šarenu, ne volim ružne kombinacije (po mom ukusu). Sve što nosim uparim sa crnom/belom bojom ili jednobojnom, to mi ne smeta. Ne mogu npr da obučem braon pantalone i zelenu majicu. To mi je fuj i odvratno.
Radim u velikom kolektivu, ponekad pomislim da ne pripadam tamo kao da su svi ludi ili evo ja nisam normalna 😖 Tamo svi sve vide, svakog komentarišu. " Vidi ovu šta je obukla", "Šta je stavila tu maramu, šta izigrava", "Pogledaj što se utegla, a zadnjica kao ormar"...
Mislim u sebi, boli me uvo ko šta radi, ko je sa kim u šemi, došla sam da odradim smenu najbolje što mogu i idem kući. Na pauzama slabo komuniciram sa ljudima, jer me te teme uopšte ne zanimaju. Verovatno sam ja njima čudak...
Najsrećnija sam kad trošim pare. Ako vam išta znači, zarađujem ih pošteno i ne kupujem gluposti koje mi nisu potrebne, a često volim da obradujem bliske ljude.
Užasno me nerviraju ljudi koji ne znaju da izgovore slovo “R”. Naježim se sva kada izgovaraju neku reč koja sadrži to slovo.
Svekrva je isplanirala kako će dati otkaz i useliti se kod nas da čuva naše dete kada se bude rodilo...