Prije braka obavezno živite zajedno!!!! 10 godina veze otišlo u vjetar ne poznajete osobu dovoljno dok ne živite sa njom!!!vjerujte mi. Nakon godinu dana smo se rastali.
Imam drugaricu koja ima sve. Divnog muža koji je voli, lepu i zdravu decu. Prebogati su i čovek bi pomislio to je to, presrećni su. Međutim ona je tako iz nekog nepoznatog razloga nesrećna. Možda je depresija, često plače i zatvara se. Ja je tešim i govorim da pogleda moj život, nemam nikoga već godinama, nemam sa kim kafu da popijem, nemam sex godinama, nemam decu, apsolutno sam sama. Živim sa roditeljima, vozim krš od auta, primam malu platu i tako životarim ali sam u suštini veoma pozitivna, nasmejana, radujem se malim stvarima.. jbg šta da radim, ne mogu da se ubijem što me ništa i niko neće.
Situacija je sledeća: na jednoj mreži za upoznavanje mi momak ostavi svoj broj sa željom da mu se javim. U internet upoznavanju nemam preterano iskustvo, a broj ne dajem. Momak odmah odgovori na moju poruku, sve ide ok. Razmenili smo nekoliko glasovnih poruka. Zatim, pošalje mi on nekoliko svojih selfija i pita da li bi bilo glupo da vidi neku moju sliku. To ne praktikujem, posebno ne u početnim fazama razgovora, jer ima svakakvih, ali u ovom slučaju sam mislila da će biti ok. Imala sam lepe slike od sinoć. Super odevna kombinacija, ja izgledam odlično. Isekla sam deo gde mi se videlo lice, jer prerano je da mi iko sa interneta vidi lice. Odgovor njegov na sliku koja nije ni na koji način izmenjena, editovana je bio: ,,Ok. Ja pričam sa telom".
Kad vam devojka, koja je s pravom izuzetno nepoverljiva prema novim poznanstvima, posebno preko interneta, pošalje ikakvu sliku, kaže se: ,,Hvala" i nastavi se dalje sa razgovorom. Ovako neće razgovarati ni sa telom, a još manje sa glavom.
Kad sam bila druga godina na fakultetu, uz previše sjedenja za računarom nabacila sam koji kg i tako za dva mjeseca došlo mi da izmjenim kompletan lični opis. Ofarbam se u plavo, smršam 10 kg, treniram i tolika je promjena bila da svi koji me sretnu su šokirani, a sa dokumentima sam imala problema.. Vrijeme mi je za opet tako nešto..
Srećna sam u braku, imamo jedno dete i trudna sam. Lepo se slažemo i sve je super. Vrlo često mi nedostaju moji roditelji i sestra. Žive daleko, 200km udaljenosti. Ne dostaje mi roditeljska kuća iako posećujemo često koliko možemo. Čujem se sa njima redovno, a opet mi nekako nedostaju. Zavidim malo mužu što su mu roditelji relativno blizu 30km od nas i što može češće da ih posećuje. Osećam se nekad tako usamljeno, dete bude u vrtiću, ja sam kući na trudničkom i sama budem baš dosta vremena. Ovde nemam nijednu drugaricu ili nekoga sa kim bi barem popričala.
Svako neka misli šta želi, ali ja ne smatram normalnim ove osobe koje ne mogu da se pomire sa činjenicom da ih neko neće, pa navaljuju iznova i iznova da smaraju osobu sa kojom ni nisu imali nešto. Ako vas neko odbije u bilo kom smislu i pokaže nezainteresovanost, koji k smarate?
Morala sam da se pretvaram da volim njegovu kćerku iz prvog braka samo da bih ostala u inostranstvu. Uslov da bih dobila radnu vizu bio je taj da imam stalni posao koji mi je on omogućio u njegovoj firmi. Njegovu kćerku nikada nisam voljela, iskreno zaboli me za nju a on mi se gadio, njegovi poljupci, dodiri itd. Seks sam izbjegla jer sam rekla da se čuvam za brak. Nakon što sam dobila dozvolu za boravak na 3 godine, vratila sam mu prsten i raskrstila sve sa njim. On sad zove, plače, moli a mene baš briga, to vam je život, od svog oca i majke ništa nisam dobila, morala sam se naučiti da sama preživim otkad sam bila dijete. Imam sad novog momka sa kojim mi se seks ne gadi, novi posao, ali ako i ovaj ne bude bio dobar, otpada ubrzo, njega bar ne moram da trpim zbog egzistencije. 😂
Stvarno je sramota šta se gostima podvaljuje po restoranima. I ja sam kuvar i redovno sam išao da probam jela kod konkurencije. Plećka se servira umesto ramsteka, vrat umesto bifteka. Samo što otpatke ne serviraju. Sosevi iz kesice, falš sirevi, soja i brašno u ćevapima... I sve to po bezobrazno jakim cenama. Recepte kasapi ko kako stigne. Jednom sam popizdeo i iskritikovao jelo konobaru. Kuvar je izašao da se bije, ali je bilo policije u restoranu pa je odustao. Stvarno sramota. Ja radim u običnoj kafani. Ne spremam nikakve specijalitete, ali se bar radi pošteno. Što naručiš, to dobiješ. Ovo je stvarno sramota. Nema boljeg opisa.
Sjedim u stanu, na drugom kontinentu, dok osjećam udarce bebe u stomaku, sa čovjekom kojeg volim najviše na svijetu, i razmišljam kako prije 4 godine nisam mogla da ostanem sama zbog intezivnih paničnih napada. Kako sam živjela sa čovjekom, ili bolje rečeno nečovjekom, koji je iz mene iscrpio sve dobro, varao me, psihički maltrtirao i usađivao mi u mozak da ne vrijedim. Bože hvala ti, i neka ovo bude podsjetnik svim ženama da izlaz postoji, postoji i bolje sjutra, samo je potrebno da napravite taj najveći prvi korak, a ostalo će sve doći na svoje. Nikad ne odustajte!
Ne želim da budem u vezi radi reda (da ne budem sam). Ne želim da mi partnerka govori kako njoj nije bitno da joj je muškarac lep, kako joj joj je bitno da je situiran. Hoću ljubav, ogromnu i ljubav (bezuslovnu je svakako nemoguće dobiti), hoću poštovanje, podršku, da rastem uz tu osobu, da me ne koči u životu, da izvuče najbolje iz mene. Hoću da se žrtvujemo jedno za drugo, ali svojom voljom ne prisilno, pre svega hoću mir u duši.