Svekrva mi je poslala kolač s orasima, posut orasima. Ja sam alergična na jednu stvar. Na orahe.
Kako volim ovakve sunčane dane u proljeće oko 19-20h. Sve je tako lijepo i čarobno!
Ostavila sam muža koji je prema meni se odnosio kao prema kraljici. Bio je veoma uspešan u svojoj struci. Ne nekog fizičkog izgleda . Nizak, malo krupniji. Ostavila ga zbog lijepog šarmantnog i zgodnog momka. Taj momak po čitav dan leži, spava, kafeniše i živi s roditeljima. Ono malo para što ima, dade u kladionicu. Eto mi sada.
Cimer misli da me je uhvatio u masturbiranju i ne prestaje da me zeza, a ja sam zapravo krio čokoladu kad je on naišao...
Otišao sam ranije s posla jer sam bolestan. Uđem u stan, uhvatim ženu sa ljubavnikom dok naša beba spava u krevetiću do njih. Priznala je da to traje godinama i sad sumnjam da dijete nije moje. Nisam ovo očekivao, niti sam imao sumnje da me vara. Ne znam kako da se nosim s ovim.
Ukrala i prodala sam zlatne zube od pokojne majke mog dečka....
Od tad mi se priviđa i dolazi mi u snove. Mislim da ću završiti ovu vezu...
I otići u pakao...
Moja sestra me optužila da namerno treniram da bi ona pored mene izgledala loše jer ima 15 kila viška.. Ok
Kako lako u stvari shvatiš ko ti je prijatelj. Dovoljno je udati se/oženiti i dobiti dete. Zašto ljudi misle da ako smo se ostvarili u ulozi roditelja nemamo vremena ni za šta? I zašto misle da ako ćemo se i videti, tema razgovora mora biti beba? Zašto se prestanu i javljati, odgovarati na poruke? Pardon, jave se ako im nešto treba. Pa da se razjasne neke činjenice. Dobiti dete uopšte ne znači “zatvor”. Uvek se i nađe vremena za sve, kao i do tada, imali dete ili ne. Pa stižem sve, oko deteta, oko kuće, dvorišta, pa čak ispoštujem i svakog prijatelja. Naravno, ko želi da se vidi sa mnom, jer sam sada majka, nisam više devojka. To dete ima i ostale članove porodice, ne samo majku i oca. Tako da se za prijatelja uvek nađe vreme. Druga stvar je tema razgovora. Svaka majka je ponosna na svoje dete i srećna zbog svake nove stvari koju beba/dete uradi, voli da se pohvali, ali to ne znači da će 2h pričati o bebi? Pa šta je vama ljudi? Zar se ne izlazi sa prijateljima da se odmori glava od deteta i galame?
Kad počnem da se viđam s nekim dečkom i kad treba da ''odemo kod njega'', ukoliko mi se ne dopadne miris njegovog stana, posteljine, onaj specifičan miris koji se uvuče u svaku poru nečijeg doma, jednostavno ne mogu dalje. Sutradan izmislim nešto i raskinem.