Mrzim brak, decu, žrtvovanje za muža/porodicu, kuvanje, čišćenje itd. Nemam ništa protiv ljudi koji to sve žele i vole, ali ja to ne mogu.
Kažem komšiji najmirnijim i prijateljskim tonom da obrati pažnju na dete, 8 godina, postaje jako nasilan. Za svaku sitnicu gleda drugu decu u parku kako će da udari, i to kreće odmah pesnicom.
On mi kaže "ne tiče te se". OK, zaista me se ne tiče.
Vidim ga na koševima danas nešto krenuo prema starijima, nekih 12-13 godina, svađa se, kreće da udara, ovi ga ubiše od batina. Mali kad je došao kući izgleda pomenuo mene da sam bio tu, da potvrdim ko ga tukao, zove otac, reko 'Ne tiče me se, kao što si rekao' i prekinem.
Ne razumem kolege koji dolaze na posao bolesni. Vidno kijaju, kašlju, promukli, neki imaju i temperaturu i dođu takvi na posao. Ne razumem čemu to, da bi se uvlačili u dupe šefovima i ispali vredni? Ako već ne razmišljate o sebi i svom zdravlju, kako ne mislite na druge, da ćete zaraziti nekoga, verovatno više njih? Otvori bolovanje i ostani kući, ne vidim u čemu je problem. Neće firma propasti bez tebe sigurno.
U sretnom sam braku, punom ljubavi, pažnje, razumijevanja, strasti-sve obostrano. Međutim, jedna sitnica me navela na razmišljanje, a to je da s kolegom s kojim radim u kancelariji (kojeg apsolutno gledam i doživljavam samo kao kolegu-da se odmah ogradim), imam beskonačno zanimljivih tema za razgovor, o životu, principima, svrsi...i toliko se udubim u te razgovore i kroz njih, čini mi se, još više spoznajem sebe i svoju dušu, i toliko mi bude lijepo kad se na taj način prisjetim nekih davno zaboravljenih detalja iz djetinjstva, ili osvijestim nešto što sam u trenutku dešavanja potpuno drugačije doživljavala. Pokušala sam sa svojim mužem voditi ovakvu vrstu razgovora, međutim, ne možemo ni blizu otići "u dubinu" kao s kolegom. Žao mi je, možda bih čak više voljela da ovo nisam ni spoznala jer bih živjela u uvjerenju da imam savršen brak, a sada vidim da ipak mora biti barem ta neka sitnica koja nedostaje.
Djevojka osrednje ljepote, tačnije žena od 37-40god, vidim je na fejsu da je non stop negdje. Putovanja, izleti i sl. Ne znam je iz "stvarnog života", ali sam je vidio neki dan u gradu. Ajde na stranu što nije dotjerana kao na fotkama, nema potrebe da se bude full našminkan stalno. Ali stara i isprana odjeća na njoj. Patike sigurno preko 10 godina stare (a ni čarape nisu puno mlađe). Drugarice, razumijem da voliš putovanja, ali preskoči jedno i za taj novac malo obnovi garderobu. Inače smo par puta komunicirali na fejsu, i manje-više kaže da je niko neće. Sad vidim i zašto. A takvih što ne propuštaju da potroše pare isključivo na putovanja je sve više. Mogu misliti na šta im kuće liče. I da, redovno im je telefon sa razbijenim ekranom i spada u onu klasu telefona do 150-200eur. Nedaj bože da bi neko od takvih imao uređaj, koji svakodnevno koristi inače, a da je nešto malo kvalitetniji.
Sinoć u izlasku na par metara od kluba stojim i čekam taksi, a sa druge strane stoje momak i devojka. Vidno su besni, raspravljaju se i ja krajičkom oka pratim da li će situacija da eskalira. U jednom momentu vidim momka kako kreće da se unosi devojci u lice i u tom momentu ja kažem: "hej, ostavi je na miru", a ona mi otresito odgovara umesto njega da se svađaju i da se ne mešam. Onda su promenili lokaciju, ali su nastavili da se svađaju još bučnije i agresivnije, ali ja sam sela u taksi i otišla kući.
Nikada ne mogu da prebolim što sam morao napustio svoju zonu komfora, i da se oženim sa njom i sada čekam blizance. Godinama sam bio sam, nisam ni posao imao, pa zasto sam morao da pristanem da budem sa njom i da narušim svoju zonu komfora, jedino sam se nervirao što nemam posao a nisam trebao. Izađem vikendom u grad, spavam do 9 ujutru posle gledam po netu šta ima i tako prolazilo vreme. Od kad sam sa njom umro mi otac, ona u to vreme provodila vreme kod mene, sad ostala trudna i adio zono komfora.
Nama je 38. Moja drugarica razvedena, probala sve i svašta s kim je stigla. Ne osuđujem, njen život. Ja, još uvijek sa srednjoškolskim momkom.
20 godina smo zajedno. Prije par dana odlučim da se našalim sa njom, kao ja hoću nekog klinca da "probam", jer zna da mi je muž jedini muškarac. Ja sve dočarala. Kad je ona usula paljbu. Nema se tu šta probati. Ona je za vjernost, ni u vezi varala ne bi, a ne u braku. Sve osude koje je imala izgovorila. Ne znam da li je ona moja iskrena prijateljica. Očekivala sam da me na neki način podrži, i da kao kaže "ako baš želiš, pokrivat ću te". Iako je situacija izmišljena osjećala sam se baš čudno u vezi sa svim. Kao da sa nekom sveticom pričam a ne sa ženom za koju ja znam da je prejahalo pola grada.
Odrastao u siromaštvu, nikad imao svoju sobu, studirao u studentskom domu. Zato mi nakon faksa nije bio problem raditi zimske i ljetne sezone (5+5 mjeseci). Radio noćne smjene na recepciji, pa dobivao i veću plaću dok sam igrao igrice, gledao filmove, učio jezike. Jeftino naučio skijati i roniti jer sam njihov kolega, socijalizirao se, kupio motor za po moru, tako da na te godine nikad nisam gledao kao bačene. Nakon 4 godine tako, u kešu platio manji stan doma. Zbog vlasništva stana i ubiranja najma sam napokon i službeno kreditno sposoban, pa sam digao kredit za još veći stan koji moja austrijska sezonska plaća bez problema otplaćuje, a još mi ostaje za uživanje i etf-ove. Neki dan sam napunio 29 godina i ne mogu vjerovat koliko sam sretan i kako sam uspio iskoristiti sustav u svoju korist :)
Osudite me do mile volje, nazovite me pećinskim čovekom, ali mislim da ako su veza i brak zaista ozbiljni, nema šta da partneri posebno i svako za sebe ide u noćne provode (klubovi, kafane, festivali, pa čak i neki koncerti u sitne sate). Najpre nepoštovanje prema partneru. To su mesta gde je frekvencija seksualnih spopadača najveća, o drogi i bezbednosnom rizicima da ne govorim. Moja supruga i ja imamo identično mišljenje po ovom pitanju. Ne radi se tu o nedostatku poverenja ili šta takvo. Ide ona na kafu sa prijateljicama, odem i ja sa prijateljima do nekog pub-a u dogledno vreme, ali da idemo po klubovima samostalno (a zovu nas) ne pada nam na pamet. Idemo redovno na koncerte, predstave i živu svirku zajedno i svi pokazuju u nas koliko smo zaljubljeni. Ne pada mi na pamet da koketiram sa kojekakvim klinkama, niti njoj da joj uleću kojekakvi buzdovani. Inače, viđam stalno kafanske tipove i klaberke koji su u "ozbiljnim" vezama i ne trpe "ljubomoru" kako varaju osobe sa kojima su.