Bivša cura me prije dvije godine ostavila jer sam ja htio da se skrasim a ona je željela da izlazi i da se opija. Već godinu dana izlazim sa svojom novom djevojkom i vjerili smo se. Moja bivša to nije znala jer nemamo društvene mreže. Danas mi se javlja sa pričom da joj nedostajem i pita me kako sam, kaže puno je zrelija i voljela bi da pokuša sa mnom ponovo. Rekao sam joj da imam nekoga i da me ne stvarno ona ne zanima više. Zar je mislila da ću da je čekam da je oženim dok se ona j*be sa drugim momcima.
Sa devojkom sam samo zato što znam da ne mogu da nadjem bolju. Previše sam ružan.
Ide starija žena kroz autobus, moli i prosi, pristojno je obučena, kaže da joj je sin ratovao u Hrvatskoj i da je invalid. Nema za život dovoljno i za njegovo lečenje.
Država je ne ferma. Sačekam da izađe, da vidim folira li, jer se dešavalo da ljudi koji prose dosta lažu i odu da kupe cigare.. Kad žena briznu u plač.. dala sam joj 200 din, nisam imala više.
Srbijo, propasti jedna.
Babo je bio jako ljut na mene jer sam jednom prilikom rekao kako volim više Tursku od Srbije. U toj ljutnji mi je pokazao stare zapise, dokumenta i rodoslov u kojima jasno stoji da smo prije XVI vijeka i islamizacije bili Srbi.
U jednu ruku mi je drago što sam konačno saznao istinu, a u drugu krivo jer sam mislio i govorio razne gadosti o sopstvenom narodu.
Pre par meseci mi je brat poginuo u saobraćajnoj nezgodi, nije napunio ni 20 godina. Kida me to, mnogo mi je teško ali ljudi su neverovatni. Svaki dan me neko na ulici ili u marketu pita "Jesi li ti sestra od onog dečka što je poginuo". Ljudi nemaju obzira, ne shvataju koliko su nekulturni i koliko diraju nečije rane. Pogotovo ako su to ljudi koji mi do sad nisu govorili ni dobar dan. Boli me, ali svoju bol delim sa porodicom i prijateljima, a ne sa nekim znatiželjnim ljudima čije ni ime ne znam. Volela bih da da me niko ne vidi kad prolazim kao da ne postojim, jer me i svaki čudan pogled podseti na brata, i odmah mi krenu suze.
Pomislila sam da ćemo se stvarno čuti nakon njegovog "čućemo se".
Ne razumem osobe koje mogu da ostave svoju decu dadiljama (nepoznati osobama) na čuvanje. Ja bih umrla od brige jel jeo, da li je piškio, kakio.. da li je presvučen. Svaka čast svakom ali treba to moći. Ja ne mogu.
Kada sam imao oko desetak godina najpopularniji igrač u fudbalu je bio Ronaldo, ali ne ovaj našminkani Kristijano već onaj ''brazilski zeka'' Ronaldo. Toliko sam mu se divio, da sam sakupljao skoro sve isečke iz novina koje bih pročitao o njemu, snimao video kasete sa njegovim utakmicama, moji me upisali u školu fudbala zbog njega i ne znam odakle ali mi je ćale nekako nabavio pidžamu sa njegovim printom. Godinama kasnije kada se Ronaldo penzionisao nekako nađem neku imejl adresu koja je kao njegova i pošaljem mu fotografiju desetogodišnjeg mene u toj pidžami sa naznakom da sam njegov fan i da mi je životna želja da mi da autogram. Nekoliko dana kasnije stiže mi odgovor sa njegovim potpisom i izvinjenjem što ne može lično da mi se potpiše, ali šalje ovako elektronski i da ga uvek dirne kada vidi sada već tridesetogodišnjake da ga se sećaju i da je nekome bio uzor. Do tada me je oduševljavao kao vrhunski igrač, a od tada i kao čovek.
Imala sam vezu pre 5 god. Toliko smo bili ludi jedan za drugim ali kad god smo se videli mnogo smo se svađali. Tako se naša veza i završila jedne večeri smo se posvađali i samo je usledila tišina. Ja nisam mogla to da izdržim, a nisam želela da mu se javim prva, rešila sam da krenem dalje. Upoznala sam dečka za koga sam se odma udala no nisam ga volela. On je to saznao i javio se. Prvih dve, tri godine smo se viđali(već sam bila udata), svaki put kada bi me video toliko bi me ljubio i grlio, poslednji put smo pričali kako bi voleli da imamo decu zajedno i smišljali imena za decu. Nakon te večeri opet je usledila tišina. Pre mesec dana javio se sa porukom "za par meseci ću postati tata" 11 maja se oženio verujete mi taj dan se nikada gore nisam osećala. Toliko me boli sve to i dalje ga volim i nikada ga neću zaboraviti i želim mu svu sreću. Mislim da sam sama promenila svoju sudbinu, a trebalo je samo da se borim ili jednostano da se javim...