Momak na levoj podlaktici ima istetovirano moje ime, krupnim slovima.Čekamo mi jedan dan na semaforu u kolima i on izbacio levu ruku kroz prozor. Primetim ja u kolima levo od nas,porodica sa malom decom i majka od te dece im pokazuje i kaže nešto na foru 'vidite šta piše'. Ja sad gledam u čemu je fora,a momak priča na telefon i ne obraća pažnju.
Kad jedna mala devojčica od 6-7 godina ''iskače'' na prozor i sa onako dečije ljutitom facom kaže mom momku ''Hejjj čiko, JA se zovem Jovana,otkud to na tvojoj ruci''?!
Toliko smo prasnuli u smeh i mi i njeni roditelji,da nismo čuli koliko nam sviraju da krenemo jer se upalilo zeleno! Odavno se nismo toliko ismejali... jednostavno - deca!
Zapisujte u jedan dokument kada djevojci slučajno izleti da bi nešto željela imati. Češće se desi nego što mislite. Vidjela sam super ogrlicu. Joj, moram kupiti novi novčanik (i onda zaboravi na to). Dosadilo mi je vaditi mobitel da gledam koliko je sati... I onda, par mjeseci kasnije, kupite joj poklon za rođendan. 2 mjeseca nakon toga, kupite joj baš ono što je htjela za godišnjicu. U praksi, otkako se znamo, obraćam pažnju na te "željice". Otkako sam počeo zapisivati, pamtim još bolje! Često se može iskombinovati par stvari sa spiska i onda se iznenadi kada dobije nešto što čak i nije znala da želi.
Jeste li primeteli koliko ljudi zapravo pričaju samo o sebi?
Oženiću prvu koju ne budem mogao da promenim i koja ne bude menjala sebe da bi udovoljila meni.
Kad sam bio mali išao sam sa tatom na slavu i ljudi su uglavnom pili alkohol. Svaki čovjek uglavnom ne popije sve do kraja, ostavi bar nešto i kad taj ode sa slave ja ispod stola dođem i popijem to što je ostalo, i tako cijelo veče. Toliko sam se napio da sam i povraćao. Tako pamtim svoje prvo pijanstvo, iako mi je bilo samo 6 godina.
Završila sam ruski jezik. Trenutno sam na masteru i ne radim u svojoj profesiji, što znači da nisam dugo pričala na ruskom, iako čitam na ruskom, slušam muziku, ali nije to to. Za par dana idem u Crnu goru na more i imam tremu od onolikih Rusa tamo da se ne izblamiram sa jezikom. Stalno ponavljam kako se šta kaže, zamara me to. Kao da idem na ispit, a ne na odmor!
Ne znam kako da saopštim momku da mi više nije privlačan kao pre, jer se ugojio. Jeste da u ljubavi nije sve u fizičkom izgledu, ali došlo je do toga da više ne možemo imati s*ks u nekim pozama. Pokušala sam zajedničkim vežbanjem, zdravijom prehranom... ne znam kako da mu saopštim, a da se ne uvredi.
Cura me ostavila prije 2 tjedna nakod veze od godinu dana. Sada stavlja instastorye s novim momkom.
Kad sam prelistao profil od momka vidio sam na sta je spala. Žao mi je nje.
Sadašnji dečko mi je, dok smo još bili samo drugari, rekao kako ne vidi poentu tih predugih veza, dakle, kad bi našao devojku koja mu po svemu odgovara, vrlo brzo bi je zaprosio. Veza nam je za sada predivna, prvu godišnjicu ćemo proslaviti sledeće nedelje na moru, i nadam se da neće to pokvariti prosidbom, jer nisam spremna na takav korak.
Neko koga jako volim je bolestan. Ta bolest je neizlečiva, ali ta osoba neopisivo pati i muči se. Novca nemamo da damo da mu ubrzamo smrt i smanjimo bolove. Ne mogu opisati tugu koju osećam svaki put kada pogledam u njegove oči koje očajno traže pomoć, a niko više ne može pomoći. Lepi moj, i ti ćeš nas napustiti.