Danas mi je istekao Ugovor na poslu, pripremili su mi nov, ali malo pre potpisivanja je sišla šefica i saopštila nam kako od sutra svi imamo obavezu da joj popunjavamo izveštaj šta smo radili 7,5 sati na poslu i to za svaki minut rada...
Rekla sam da meni ovo ne treba, pokupila se i otišla, otkazni rok nemam jer mi je danas istekao Ugovor, a novi neću da potpišem...
Kakav osećaj neopisiv...
P.S. A pre neki dan su nam saopštili da svaki izlazak iz kancelarije, moramo da čekiramo, odlazak na doručak, cigaru u toalet... I danas ovo...
Iživljavanje na max jedne ozbiljne kompanije iz Beograda...
Moja drugarica je ostala trudna oko mesec dana posle porođaja.. ja ovo ne mogu da shvatim. Manite me sad onoga 'nije tvoja stvar, šta te briga ko šta radi', da, to nije direktno moja stvar i nije moj život, ali imam pravo da dam svoj komentar makar ovde, s obzirom da sam se zgrozila. To iz više razloga nije dobro i kako mogu to da podržim? Kad me je pitala šta mislim o tome, samo sam rekla da mi je drago, nisam htela da je plašim, a ni da joj pravim neku tenziju i da je sekiram. Ja stvarno ne znam kako neki ljudi ne mogu da se suzdrže i paze u ovakvim situacijama. Tačno smo postali kao životinje, nit reda, nit oporavka, samo udri. Užas. Koliko mi je drago zbog nje, toliko me i plaši činjenica da je ovo stvarno prerano.
I eto, došla sam i ja u situaciju da imam samo jednu želju. Da mama ozdravi. Koliko puta sam ovde pročitala isto to i zahvalhivala se Bogu što ja nemam taj problem. Sad svaki dan molim Boga da mama bude dobro...
Ljubila sam se sa bivšim. A imam muža i troje djece. Nemam grižnju savjesti jer jedan je život!
Moja majka je uvek nalazila mane mojim momcima i ponižavala me. Omiljena joj je bila "kakav je ružan, ni ja ga ne bih htjela".
Ili glup, nepismen, iskorištava te, neće on tebe, ima drugu itd. Nikad nisam mogla da imam normalnu vezu, zbog takvih roditelja. Otac je tek bio poseban, nazivao me ku*vom i nijedan momak nije smio da dođe kući. Mog muža sa kojim imam 2 djece, sam upoznala kada sam se preselila u inostranstvo zbog posla i moji roditelji ga nikada nisu upoznali. Tako će i ostati.
Hvala mojoj majci što me je kao mladu savjetovala da nikada ne biram razvedenog a pogotovo ne muškarca sa djecom pa bila ta djeca iz vanbračne zajednice ili braka. Tad mi je rekla, ja tebe dobro poznajem i znam da nikada ne bi htjela da nikome budeš na drugom mjestu, već samo prioritet, to bi te slomilo i kajala bi se a bilo bi kasno. Shvatila sam da je u pravu i klonila se takvih i evo me, 10 godina u braku sa muškarcem koji nije imao djece, dok moja drugarica, najljepša u društvu , u rangu M.Belluci i rasnih latina, danas sa 35 izgleda kao da ima 45, čir na želucu, lupus, kredit, istrgane živce a sve zbog tuđe djece, da je bar za svoju podnijela toliku žrtvu. Tuđe djece i nakaradnog muža sa koferom. Djevojčice, djevojke, vrijedite mnogo više nego da budete nečiji rehabilitacioni centar, banka, kuhinja i 13.rupa na sviralu.
Ok mami za rođendan poklon, Novu Godinu, Božić, 8 mart…ali veliko ali !!!!!!! Sinoć smo se posvađali jer je moj momak dao mami 300 evra poklon za Dan Zaljubljenih a meni ukrao poluuvelu ružu i balon u obliku srca iz dekoracije obližnjeg kafića, trošak za mene NULA. Da li samo meni nije normalno da sin poklanja nešto majci za Valentinovo ??? Ma za bilo koji praznik ok, za Vrbicu, Uskrs, Vaskrs…. Šta god !!!
Zima 2025, trudna sedmi mesec, napolju zaleđeno sve. Morala da odem do marketa, do kog moram da se penjem uz dugu strmu ulicu. Jedva sam se popela nekako, em pazila da ne padnem, em mi teško zbog stomaka. Imala još malo puta pred sobom, umorna gegam se kao pingvin. Iza mene dolazi džip interventne i ide polako za mnom. Ja mislim ne mogu da prođu od mene, pa se nespretno sklonim u stranu da ih propustim. Gospoda došla paralelno sa mnom, zaustavili džip, spustili prozor i počeli da mi se smeju u lice da su im suze pošle od smeha. Stajala onako šokirana i povređena kao pokislo kuče dok nisu otišli, onda sam se na mestu rasplakala. Dan danas se setim toga i pobesnim. Kako nekome trudnica koja teško hoda može da bude smešna, a pogotovo nekome u uniformi koja BI TREBALO da uliva sigurnost?
Imam 30 godina i od završetka srednje škole je prošlo 11 godina, proživjela sam vršnjačko nasilje, napravili su o meni lažni fejs, sprdali me da tražim dečka, da sam siromašna, smislili pjesmicu o meni i pjevali, toliko su me ubili u pojam da sam se 2 godine nakon završetka srednje bojala izaći iz sobe jer sam misla da će me sprdati, i dan danas se nisam oporavila i mislim da se nikad neću udat jer sam ružna, tako su mi govorili.
Mislim da sam jedina žena koja ne krivi ljubavnice. Kriv je isključivo muškarac koji vas vara. To što ste vi bednice i glupače pa branite svog muškarca, a napadate te žene s kojima vas vara, znači da ste za lečenje. Idioti.