Mama mi je poreklom iz Krajine, baba mi je proterana i bila u koloni, danas moja mama radi na sezoni u Hrvatskoj već 3. godinu u Istri, savršena iskustva ja sam išla 2 leta kod nje isto na sezonu ali po 2 meseca jer studiram ovde, mnogo me to nešto vuče Hrvatskoj, obožavam Hrvatsku, predivna jedna zemlja to je ono nešto unutrašnje što me vuče, i tako bih volela da imam momka Hrvata, kome naravno nije važno ko je koje nacionalnosti, da zajedno gradimo most između Srbije i Hrvatske, da prevaziđemo sve i živimo u Lijepoj, imam momka ovde, ali sam neispunjena, volela bih da je sve drugačije... Sve u svemu pozdrav za sve dobre ljude, i Bože zdravlja, eto mene opet u lstri 2026. na sezoni!
Gledam objavu cure s kojom sam studirao na prvoj godini, objavila slike iz Amerike, dobila green card na lutriji. Šalje poruke nepostojećim momcima koji će je sada navodno juriti jer ima diplomu i papire i piše da će za 10 godina kriteriji za momka biti visoki. Cura je blago rečeno daleko od zavodnice, ima preko 200 kila, stomak kao lopta, rastu joj brkovi i brada da istupi žilet, natečeno lice i podbradak, vrlo visoka, bukvalno ne liči na žensko. Drugarice koje je bolje znaju i nekad pišu sa njom kažu da muku muči sa policističnim jajnicima. To znači da ne može imati decu. Ako je dosad nisu progonili momci onda neće ni za 10 kad joj bude 35, osim onih mladih u potrazi za starim biciklom i njima sličnih.
Nisam imao seks sa jednom devojkom jer nije mogao da mi se digne. Godinama unazad gledam pornografiju i masturbiram normalno 2 do 3 puta dnevno. Mislim da mi je ovo poslednja prilika da prestanem sa ovim sranjima jer je počelo ozbiljan problem da mi stvara u glavi a imam 27 i više od pola života gledam sve to. Nadam se da ću imati drugu priliku sa njom, ali čisto
sumnjam...
Samo želim da nešto shvatiš i ako odlučiš da mi se javiš, znaj sledeće:
Ja ti neću služiti kao igračka ni kao zabava kad nemaš šta drugo da radiš ili s kim drugim da se baviš.
Previše poštujem sebe da bih dozvolio da budem nečije popunjavanje praznog vremena, rupa, dosade ili nedostatka pažnje.
Neću da služim za podizanje ega, da služim tebi, a da pri tom zapostavljam sebe. Kad ti dosadim da me se otarasiš?
Ne, hvala. Nisam za takve odnose.
Kod mene je uvek bilo i biće ili sve, ili ništa.
Mogu da poštujem, da ne vređam, da ne manipulišem, da ne glumim ali isto to očekujem zauzvrat.
Koliko daš, toliko i dobiješ, sa mnom je uvek tako.
Tako i moj dolazak tamo, možeš da sanjaš, ako ne načiniš neki ozbiljniji korak.
U mašti može svako da živi, da se zavarava i zaljubljuje u iluzije.
Meni treba stvarnost da mi srce zadrhti kad te vidim, da u pogledu osetim da si tu.
Da znam da si moja, a opet svoja.
Da sam tvoj, a i dalje svoj.
Takva ljubav ima dušu, mir i težinu.
Kad saznam da neko ima dosta "prijatelja", imam neku obazrivost prema toj osobi. Ne verujem ljudima koji se uklapaju sa puno različitih mišljenja i ličnosti i obično su takvi ljudi površni. Mislim da i među prijateljima postoje srodne duše, što znači da ne možeš da ih imaš mnogo.
Želim da dam ćerkkici ime Laura, samo se bojim da ne bude gojazna.
Poznajem pet dama koje nose to ima i svaka je jako gojazna.
Ne bih voleo da mi dete bude 🐽🐖.
Savjet curama koje izlaze na sastanak sa farmaceutom: Bježite kud vas noge nose … Ako njega niti jedna od 200 cura sa fakulteta nisu htjele što bi vi, da je on sav svoj sa nekom bi se koleginicom i oženio.
Polako se nameću teme "Gde ćeš za novu godinu" kolektiv polako prikuplja ponude, predlažu se mesta kako bi zajedno dočekali novu godinu. Na listi za doček mene nema što mi je teško palo. Nemam pravog prijatelja, prijateljicu, roditelje, devojku sa kime bi mogo dočekati novu godinu. Već 10-tu godinu kako dočekam sam. Ponekad mi niko ni poruku za doček ne pošalje. Malo uz večeru, muziku posle NBA - košarku provedem veče sam kod kuće. Neke euforije kod mene nema a baš bi mi prijala. Osećam se kao vuk samotnjak.
Ja se divim ovim ženama što rade u apoteci. Moraju da glume i lekara i psihoterapeuta i još da slušaju kukanje matoraca. Pre neki dan žurim da kupim bebi lek i ulazim a neki deda priča kako se osećao od nekog leka i kako on misli da mu doktorka nije dobar lek prepisala jer ga boli koleno od ne znam koje godine i nastavlja on. Vidim da žena pokušava da ga prekine i samo kaže da, da i meni izvolite. Al ne vredi deda nastavlja i ja kupujem on stoji pored i još uvek priča neke gluposti. Kaže žena gospodine je l možete samo malo sačekati da se skoncentrišem, dajem lekove za bebu. Kaže on da, da samo ti polako i nastavlja opet. Meni je pao mrak na oči i rekla sam ajde ućuti da uzmem lekove za dete čoveče više. On počinje kako ste vi mladi bezobrazni, oterala sam ga u tri lepe. To je samo jedan od primera u apoteci. Uzmi lek i plati i ćao, šta koga briga tvoja životna priča.