Krenula sam da pušim da bih mogla da idem na puš pauze - da znate da prija, onako ti bude glupo da ideš na pauzu, ovako imam izgovor uvek da se sklonim tih 5 minuta.
Ugasila sam društvene mreže zbog veštačke inteligencije. Dosadni ste sa svim tim lažiranim slikama i videima. Odvratno!
Bivši me je toliko sjebo da sam se prešaltala na devojke.
Roditelji ne pričaju sa mnom jer sam mužu oprostila prevaru.
U današnje vreme su muškarci od 40+ godina bolji frajeri od ovih 20+.
Volim devera kao da je moje dete! Mlađi je od mene 16. godina, i imao je 4. godine kada sam se udala za muža. Odrastao je sa mojom decom, jer smo dugo živeli u zajednici, a posle smo napravili kuću u blizini stare kuće, i bio je često kod nas. Mnogo je umiljat, dobar i vredan. Obožavam ga, uskoro se ženi i presrećna sam!
Što sam starija, to više uviđam da svaka žena u nekom trenutku svog života, čim je malo prođe zaljubljenost, shvati da joj je muž samo teret, i da je zapravo godinama u mašini znog dece i obaveza, pa dok se opasulji, skonta koliko je toga zapravo ona uradila, a on samo išao na posao, i da bi joj život bio puuno lakši kad bi on nekako samo nestao… žene se bude napokon, uviđaju koliko su važne, i samo napred… Balkanjerosi ako ne promene svoje loše naučeno ponašanje svaki će sam da završi na kraju, a tako i treba, dosta su jahali po tuđoj grbači, nesposobni za sve, i vremenom sve nesposobniji… Pamet u glavu, žene više ne žele da budu ničije sluškinje!!! Ili ćete biti partneri u svakom smislu te reči ili ništa od braka/veze…
Sa mojim mužem mi je sve bilo na brzaka i "na veliko". Prvi seks nakon desetak minuta poznanstva. Vjeridba nakon par sedmica. U godinu ipo dvoje djece. Uz sve to, ja Srpkinja, on Hrvat, ja pravnica, on automehaničar i petnaest godina razlike u njegovu korist. Zajedno smo jedanaest godina, treće dijete na putu i još uvijek zaljubljeni kao srednjoškolci.
Po Facebook-u su mi počele izlaziti reklame za firmu u kojoj trenutno radim…
Toliko je toga obećano u oglasu, toliko nahvaljeno, toliko plastično.
Nigde u oglasu ne piše da se, obećani bonus iz oglasa, isplaćuje samo ukoliko radiš najmanje 3 godine, obećana plata od 1.500€ - seniori u firmi je nemaju, obećani “poklon dobrodošlice” je jumbo pizza koja se deli na 40 uposlenika;
“neograničen broj slobodnih dana” - slobodan dan moraš najaviti barem 3 meseca unapred kao zahtev koji može a i ne mora biti odobren itd.
Ne mogu da shvatim ljude koji se boje da budu sami u životu. Jučer sjednem sa drugom na pivu nismo se dugo vidili, čovjek nakon 3 pive se otvorio ko knjiga sa temom kako ga je strah da ostane sam, ja ga gledam i ne vjerujem, a ima 32 godine, nema 60 pa da se boji. Meni je 38, sam, ništa mi ne fali, živim život sasvim normalno, sebi i napravim jelo, operem stvari usisam stan. U današnjem vremenu kad niko nikoga ne trpi i ne želi krenuti od nule nego daje svima sve i odma, bolje je biti sam i sasvim razumijem i podrzavam ljepši spol kad kažu da ne žele djecu, muža, brak. Udovoljite sebi nipošto drugima. Samoća nije ništa strašno čak naprotiv super stvar.