Shvatila sam da se fino napatiš ako ti roditelji ne usade samopouzdanje dok si još mali. Primećujem to i kod sebe i kod ostalih. Ja se ustručavam i preispitujem iako sam objektivno dobra u nečemu, dok oni sa više samopouzdanja isprobavaju kao da sve znaju i ne opterećuju se. Pokušavam da se promenim, ali sve teže ide kad odrasteš.
Smatram da je bolje imati top frajera (razvijenog, prelepog, uspešnog, sa kojim svi hoće da se druže) pa makar i varao, nego da budem sa nekim običnim.
Ostavio je mene koja sam prezgodna, još kao klinka pobedjivala na takmičenjima za modele. Ambiciozna, idem na master i biću naučnica. Ostavio me je zbog jedne debele koja nema upola koliko ja!
Drage devojke, kada upoznate muškarca, pustite ga da vodi a vi budite lagane. U suprotnom će pobeći. Kasnije preuzimate volan. Nema na čemu.
Na pordiljskom sam i puno vremena provodim kod kuće i pratim rts
ljudi moji, toliko gramatičkih grešaka sam primetila, da sam svaki dan u čudu.
Udata sam. Imam i troje djece. Svi misle da imam skladan brak. Godinama raste moje nezadovojstvo. Slučajno upoznam mlađeg slobodnog muškarca ne nadajući se ničem. Samo imamo zajedničke teme.. Desile se dvije noći predivnog maženja i pružanja pažnje s njegove strane. Nikad ovo sve nisam doživjela. Em je dobro em sam zbunjena. Ne želim da prestane.
Uđem u prodavnicu, a ono muzej. Cijene hrane su toliko visoke da mogu samo razgledati i ne dirati ništa.
Razumijem da neki od 40 (i ja sam jedna od tih) izgledaju možda nezadovoljno, zabrinuto itd., ne svi ali naiđu momenti takvi svima. Ali žao mi je kad vidim mladu osobu od 20-30 da nema nimalo sreće na licu. Kao da je život isisan iz njih.
Muž i ja smo odlučili da eliminiramo iz života sve ljude koji se javljaju samo kad im nešto treba. I znate šta? Ostao nam je samo jedan prijatelj. Neka, sad barem znamo na čemu smo s ostalima.