I sada kada na tv vidim da sadržaj nije primjeren mlađima od 12, trznem se iako imam 21 godinu.
Kada sam imala 8-9 godina tata mi je, iz meni nepoznatog razloga, objasnio kako se prave deca. Meni je bilo ekstremno, ali ekstremno neugodno, razočarala sam se u ljude i zgadili su mi se roditelji. A onda sam to saznanje podelila sa celim svojim društvom. I sad mogu osetiti to olakšanje kad se setim onih njihovih zgađenih faca, bukvalno kao da sam teret zbacila sa svojih leđa.
Toliko sam jadan da nemam osobu koja bi mi čestitala rođendan. Osim familije i radnih kolega.
Na poslu imam dva psa koji su mi bolji prijatelji od većine koji se nazivaju “prijateljima”.
Studiram i živim u studentskom domu već 3. godinu. Nažalost, dolazim iz siromašnije obitelji pa nemam priliku imati niti mali sobičak samo za sebe. Ovako stalno muku mučim sa cimericama. Promijenilo ih se već nekoliko na moju inicijativu, ali više nitko ne želi da čuje moje pritužbe, jer su zaključili da samo ja imam problema i da se samo ja žalim, "unajmi sobu u hotelu", bio je zadnji njihov odgovor. Sad ja stvarno sumnjam u to da sa mnom nešto ne štima, ali baš me zanima tko od njih može trpiti osobu koja nikada ne mijenja posteljinu, koja svoje prljavo donje rublje baca svuda po sobi, pred tobom prdi, telefonira u 1h ujutro, baca omote od hrane širom, uzme bez pitanja tvoje stvari. Vrhunac je bio kada je jedna pustila u sobu svoju prijateljicu i dečka koji su imali odnose na mom krevetu jer im je ona rekla da njen škripi. I onda ja ispadnem ta koja nije normalna. Ne mogu više, uz svo to učenje trpiti i ovakve gluposti svakodnevno.
Kad sam bila mala tipa 5 godina mislila sam da naši ljudi nemaju seks (naravno nisam baš razumela šta je to stvarno) zato što sam takve scene samo viđala u španskim serijama, a ne i u Boljem životu.
Često dijete pošaljem baki i djedu da se odmorim, a onda sjedim u kući sama i gledam njegove slike.
Živim sam i sinoć sam prao beli veš sa šarenim zbućko sve na 60 stepeni i ukratko... više nemam beli veš!😁
Sinoć sam u punom klubu zapalio maramicu koju sam posle jedva ugasio, zaštitar me za vrat iznio vani, pojedoh se od blama.
Kao mala sam obožavala da gledam ogromna jata ptica kako prave divne formacije preko neba. Toga više nema, valjda su skoro istrebljne ptice na našim područjima. Žao mi je što naša deca nemaju prilike da uživaju u takvim senzacijama.