Ja sam jedan od onih dinamičnih likova na bajsu koji izleće pred kola i nastavlja dalje lagano kao da se ništa nije desilo.
Odlučila sam da dečko i ja potpišemo predbračni jer sam imala puno novaca na računu i jer smo živjeli u stanu koji sam ja kupila. Plus u budućnosti bih trebala sa sestrama podjeliti firmu od oca pa da ne bude tu problema.. On je na to sve pristao bez pogovora i još me je ohrabrivao da trebam zaštiti ono što je moje. Da bi jučer igrom slučaja nakon dvije godine braka doznala da on ima toliko novaca da sam mislila da je to neka greška. Pa on živi skroz skromno i nema ni auto kako treba, a toliki novci na računu samo sjede. Pitala sam ga zašto taji taj novac i zašto nije pomogao mom ocu s firmom kad smo svi pomagali jer su zapali u probleme zbog covid-a. Pao mi je u očima kad je rekao da je potpisao ugovor da nema s našom firmom ništa i da ne misli ulagati u nešto od čega se odrekao. Uvijek je bio dobar muž i pomagao je oko svega, nakon ovoga pao mi je u očima i sad se pitam za koga sam se ja uopće udala!
Moja baka. Mila, draga, sve bi dala za svoju decu, svoju čeljad, kako ona to kaže. Niko ne ume da ispeče lepšu pogaču za Božić od nje. Ne postoji tiganj u kom je krompir lepo ispečen, kao u njenoj tavi, mekan i sočan, pun ljubavi. Nije imala Bog zna šta u životu, dve sobe i poljski wc, ali je bila srećna. Uvek sam dolazila nasmejana kod nje, a isto tako sam i odlazila. Pogotovo punog stomaka, da ne bude njeno čeljade gladno. Eto, napustila nas je danas, ali sećanje ostaje. Bako, uvek ću te se sećati sa osmehom i uvek ću pamtiti koliko si volela više da pružiš nama, nego sebi. Celu svoju dušu bi nam dala. Nisi dočekala mnoge stvari koje sam mislila da hoćeš, ali znam da si spokojna. Volim te.
Kada smo počinjali zajednički život, ja zaista nisam umela da kuvam, ali sam jako volela da kuvam. Jaje na oko, da ispržim meso i napravim pire, ok... ali neka ozbiljnije jela, često nisu bila baš ukusna ili mi ne bi uspevala. Imala sam želju i volju i vežbala sam i eksperimentisala, ali ljudi moji, moj dečko/sada muž je svaki put, šta god da sam spremala i kakav god ukus da je imalo - jeo sve. Često bi imao običaj da mi kaže: "Pa pazi, možda treba malo slanije, ali ovo je sve zdravo i ja ovo ne bih imao gde da kupim, ovo si spremila sa puno ljubavi, hvala ti." I poljubio bi me. Danas jako dobro kuvam i mnogi ljudi su me hvalili i tražili recepte od mene, spremam slavu i večere za naše prijatelje, ali se često setim tih početaka i mog muža koji je pio na slamčicu prvu TORTU koju sam napravila, koja mi nije uspela i govorio mi:"E možda nema oblik, ali probaj, da znaš da je dobro." dok sam ja brisala suze i smejala se u isto vreme. Podrška je sve u životu.
Nakon 6 godina braka i mnogih problema sa "mojom" neplodnošću, na nagovor svoje mame i sestre on traži razvod braka jer sam jalova, riječi njegove mame.... i sad smo oboje u drugom braku, ja sa dvoje predivne dječice a on još uvjek pokušava......
Vozim se autom i zaustavlja me policija (alkotest) ja stanjem sa strane i auto mi se ugasi, pomislim "ajd super što se ugasio, baš je na vrijeme i kad treba" prilazi mi policajac i radi alkotest a ja ništa nisam pio i test negativan.. Policajac mi govori sa srećom i ajde dalje, ja pokušavam da upalim auto ali naravno auto neće da se upali, verglam nekoliko puta za redom ali ništa... Prilazi mi isti policajac ponovo i nudi se da nekako pomogne i u jednom momentu zove kolegu i govore mi da oslobodim auto da me poguraju, i bez i malo razmišljanja počnu da guraju.. Ja ponovo verglam i upalilo auto, nastavljam dalje, gledam u retrovizor, policajci mašu, a ja nastavljam da vozim, hvala ovim momcima jer su pokazali da uniforma nije samo uniforma i da u tim ljudima postoji velika ljudskost!
Godinu dana, borbe, uspona, padova, smeha i suza, bola i trpiš samo da izdržiš da bi do kraja samo čula reči koje doktorka izgovara "POBEDILI STE RAK". JEEEEEEEEEJ!
U nekom mom odugovlačenju oko prošnje djevojke, ne jer je ne volim ili to ne želim, nego “ima još vremena” djevojka me napustila. Bez ljutnje i suza, samo je otišla iz našeg stana. Toliko mi fali, a toliko sam se navikao da je tu, brižna ženica koja o svemu brine, koja me ludo voli. Fali mi i da po sto puta provjeri je li zaključala, namjestila otirač, da mi poravna kragnu, napiše poruku da pojuuurim jer se pita hladi.. kao da mi je duša otišla..
Volim sebe i imam ogromno samopoštovanje. Neko bi rekao da imam veliki ego. Zbog toga ne trpim tuđa s*anja u vezi. Ako nekom dečku treba nekoliko sati da odg na poruku, ma ćao za njega. Ako "nema vremena" da se vidimo, ćao. Ako je nekoj polugoloj lajkao sliku, ma ćao i tom paćeniku. Nije mene majka rodila da ja nekoga odgajam i učim pameti. Ne daj bože da ima neki porok pa kao ja treba da mu glumim mamu. Ne znam zašto sebi ovo djevojke dopuste. Moju drugaricu neki dečko već treći put ispaljuje za izlazak i ona se opet dogovara sa njim da izađu. Bolje biti sam nego trošiti vrijeme na budale.
Iako smo bili u vezi dve godine, odlučili smo da zajedno saopštimo mojoj majci da ćemo se venčati. Iskreno, ona je inače bila konzervativnih shvatanja i nisam znao da li će lepo prihvatiti moj brak sa ženom koja ima dvoje dece. Kada smo rekli, zamolila ju je da izađe da popriča sa mnom i rekla: ,,Ti znaš da ima decu i od dana venčanja pristaješ da ih voliš kao svoju?" Kad sam potvrdio, rekla je: ,,Čujem li jednom samo da kažeš da to nisu tvoja deca, odreći ću te se". Onda ju je pozvala da uđe i rekla da jedva čeka da upozna svoje unučiće. Njena reakcija ne bi promenila moju odluku, ali sam presrećan što je to lepo prihvatila.