Radim u beloj tehnici kao prodavac, i danas mi je došao jedan deka, čuo je da je dan penzionera, želeo je da kupi kuhinjski bojler preko pio fonda(na žalost ne radimo preko istog). Rekla sam da može uzeti čekovima, na šta je on meni odgovorio da nema pravo na njih. U jednom trenutku je podigao glavu (ne sećam se kada sam videla tako tužan, a ujedno i postiđen pogled). Počeo je da se izvinjava što mi je oduzeo vreme, kao da je nešto loše uradio zato što nema novca. Gledala sam kako odlazi, a onda sam počela da plačem. Žao mi je što nisam mogla da mu pomognem. Državo moja, stidi se!
Nikada se ne vodi voditi onim "Ne odustaj, ako ti je stalo do te osobe." Shvati, ako pokušaš više puta, taj neko neće, nema svrhe da nastavljaš. To "neodustajanje" je klasično uznemiravanje. Ako ti za nekim patiš, ne znači da i on hoće tebe. Sve ovo je grubo, ali bolje je da shvatiš, nego da živiš u fb citatima i nadama kojima sam sebe tešiš. Dakle, ako te neko odbije na bilo koji način, idi. Koliko god ga želeo. Naravno, ne nadaj se karmi, tj da će te kad tad tražiti, jer neće. Ponavljam, sve ovo grubo zvuči, nažalost je istina.
Prokleti bili svi vi koji djeci dajete imena po bivšim ljubavima.
Jaffa od višnje, pileći ćevapi i kobasice, dijetalni snikers, zar vam ništa sveto nije?!
Moja ćerka nikada nije upoznala svog biološkog oca, jer on ne želi da je vidi. Imala je pet meseci kada smo se nas dvoje razišli. Sada ima osam godina i mog sadašnjeg muža zove tata. Nedavno je u školi kao najdražu osobu opisala svog tatu i na kraju je napisala: "iako on nije moj pravi tata, meni je jedini na svetu". Nikad ga nisam videla da plače, osim tada kada je čitao njen zadatak.
Danas, sa svojih 20 godina i socijalnom anksioznošću koju sam zaradila zbog maltletiranja u dječijem uzrastu, osjećam veliki prezir prema nevaspitanoj djeci, a budućim lošim ljudima, koji vrijeđaju i ponižavaju druge ljude. Najgora stvar koju sam mogla da im uradim je bila moja debljina. Svi ti komentari i ponižavanja, bilo me je stid proći ulicom jer sam se plašila šta će mi reći. Od 20 djece iz ulice, 19 njih me je vrijeđalo. Kasnije u školi, još gora priča. Bože, tako bih zagrlila sebe iz tog uzrasta.
Neki dan, budim se i vidim nema ga. Progledam, bacim pogled kad mi dečko sjedi sa dobrim šljivama na čelu i ispod oka. Pitam ga šta mu je, kaže da ga je nešto dobro tresnulo u glavu tokom noći. Onda se meni upali da sam ja sanjala da sam se borila sa nekim likovima u snu i da sam ih nokautirala k'o konje. Tek tad skontam da nisam njih već njega. Omaklo se, neće se ponoviti. Nadam se.....
Živim u zgradi u kojoj ima 8 stanova, pre 2 godine sam uzeo internet sa ruterom i svim komšijama sam dao šifru,u zadnje vreme mi jako uspori internet, zovem ove u centralu kažu da je zbog previše povezanih uređaja. Šta ću uzmem i promenim šifru. U roku od 3 sata su mi sve komšije zvonile da me pitaju koja je nova ja im se fino izvinim i kažem da ne mogu da im dam, jer ako 1 dam moram svima.Već 2 nedelje kako niko ne priča sa mnom. Ne mogu da verujem, umesto da se zahvale što 2 godine za džabe koriste, oni se ljute. Bolje da ih nikad i nisam pustio da koriste.