Varao sam ženu sa ljubavnicom, razveo se i oženio ljubavnicu. Sad varam ženu sa bivšom ženom.
Par dana pred venčanje svoje najbolje prijateljice (na kojem sam trebala biti kuma), doživela sam tešku saobraćajnu nesreću. Nakon 20 dana budim se i saznajem da se ona udala, kaže nije mogla otkazati jer je već sve bilo pripremljeno. PS.više mi nije najbolja prijateljica!
Kako je počela ova izolacija cura je prešla samoinicijativno da živi sa mnom u kući, jer njih je puno u porodici, svađaju se i poludeće, a ja živim sam u velikoj i sređenoj kući (njene reči). Na početku mi je to smetalo, posebno spika uvalim ti se na gajbi jer je sređena i sam si. Međutim, sada posle 15 dana shvatam da mi je ona sve što mi treba u životu, do kraja ovog virusa bi mogo i da je zaprosim. Tek sada iako smo dugo u vezi uviđam koliko je ona divna, koliko je tiha i nenametljiva, predivna je domaćica, svako malo organizuje neka dešavanja, te movie time, te veče za igrice, stalno čita i uči, tek sam ovih dana saznao da tečno govori 3 strana jezika, oduševljen sam. Posle ovih 15tak dana mnogo sam je bolje upoznao nego za 2 godine veze.
Ostavila sam dečka kada mi je rekao da nikada prije mene nije poljubio djevojku. On ima 33 godine, ja 32. Imao je vremena kad da proba te stvari, neću mu ja sad u pola života biti učiteljica ni za što. Ako nije do sada, ne treba ni od sada. Jadnik.
Kada sam bio klinja, stalno sam prisustvovao raspravama između tate i prvog komšije. Glodali su se oko nekog stuba iako je geometar utvrdio da ceo komšiluk svako svakome bar malo ''upada'' u teritoriju. Jednog dana tata je nešto radio u dvorištu i zbog prirode posla imao je čekić i ispravljao neki lim, komšija je prošao i ne znam da li ga je opsovao ili rekao nešto drugo, ali ćale ga je gađao čekićem i pogodio ga. Komšija se izvrnuo kao kada se izvrnu u crtanim filmovima. Ja sam počeo da plačem jer sam mislio da je komšija mrtav, pritrčao sam i počeo da ga grlim jer sam se nekako nadao da ću tako da ga oživim. Neko je pozvao i hitnu pa kada su došli niko nije mogao da me odvoji od komšije, ni tata, ni hitna ni ostale komšije tako da su i komšu, i mene, i tatu strpali u kola i pravac bolnica. Kada je komša došao svesti i video me kako plačem, zagrlio me još jače nego ja njega i počeo i on da plače. Od tada do dan danas on i ćale su najbolji prijatelji, a ja sam kum njegovom sinu.
Produkt sam braka iz koristi, kada je nestao sav novac majka je počela da vara mog oca zbog čega je on počeo da pije. Uvek je bila mrzovoljna jer nikada nije bila zadovoljna svojim životom, čak je i jedan period bila u depresiji zato što je ljubavnik ostavio. Zbog toga sam uvek bila zapostavljena, na roditeljske sastanke mi niko nije išao, išla bih u prljavoj odeći, o skuvanom ručku nakon škole sam mogla samo da sanjam. Niko nikada nije stajao iza mene, što su svi u školi primećivali i stoga me ponižavali, kako deca tako i neki prosvetni radnici kroz celo moje školovanje. Često bih kao mala posle škole išla kod jedinog školskog drugara kojeg sam imala kako bih jela i kako bih bar na trenutak osetila ljubav i toplinu doma. Sada imam 27 godina, majka me je još u 14-oj ostavila kod oca alkoholičara sa kojim živim i dan danas jer od minimalca ne mogu da se osamostalim, i često se pitam da li bi mi život bio bolji da su mi i roditelji bili.
Zbog zabrane kretanja penzionera, jednom deki iz mog kraja odlazim u kupovinu i obavljam sve što je potrebno umesto njega. Živi sam, ima decu i unučad koji su u drugim gradovima, dolaze vrlo retko da ga obiđu i to samo kad znaju da mu je stigla penzija pa da se ogrebu. Priča mi kroz tužan pogled, jecav glas i suze kako ga nijednom za vreme ove vandredne situacije nisu pozvali makar da ga pitaju kako je, da li mu nešto treba, ima li kako do namirnica... Ja sam se svojevoljno ponudila da ga služim, insistirala sam i nije mi teško sto puta na dan da me zove da mu nešto treba, a nije mi niko i ništa, komšija. Ne razumem ljude poput njegove dece i unuka, da ih toliko baš briga za njega, da se nisu udostojili barem da ga okrenu i prozbore sa njim koju reč. Nudio mi je novac za usluge koje mu ispunjavam, ali naravno tako nešto ne dolazi u obzir. Ovo je samo moja dobra volja i potreba da mu pomognem, što ću nastaviti i kada prođe ova situacija.
Sa svojom ženom nemam problema jer sam je upoznao na najgori mogući način i tačno znam šta me čeka kada je besna, nervozna ili ljuta. U zgradi u kojoj živim ona se doselila kao podstanar. Nije se prošlo mnogo, a ona je počela da pravi žurke do zore. Pošto samo prvu smenu radim milion puta su me probudili u sred noći i tako do alarma buljim u plafon i slušam njihovo nekvalitetno pevanje. Jednom mi je prekipelo, obukao sam se, zgrabio bejzbol palicu (da budem uverljiviji) i njome počeo da lupam po njenim vratima. Izašla je i nije ni malo ustukla iako sam pretio da ću razbiti i nju, i stan i sve što imaju u stanu. Muška ekipa koja je tamo bila je samo ćutala, a ona me je izvređala na mrtvo ime i prezime. Tri meseca smo bili na ratnoj nozi dok me jedne večeri nije pozvala na pivo pomirenja. Tada sam video da nije baš tolika ludača kakvom sam je smatrao i zaljubili smo se jedno u drugo. Ostalo je istorija.
U šoku sam! Moja ćerka mi je priznala kako se prošli mesec porodila, da je krila trudnoću i da je dete u domu za nezbrinute. Moja porodica je odličnog finansijskog stanja i nemamo nikakvih problema sa novcem. Isto tako, muž i ja nemamo ništa protiv da dobijemo unuče. Čim mi je rekla za da se odrekla deteta izudarala sam devojku od 23 godina. Kada su sinovi čuli buku, odmah upadoše u sobu.. Svi su se čudili kada sam je istukla, jer ih nikada nisam tukla kada su bili mali. Pokrenuli smo postupak da se dete vrati kući, ovoj mojoj ću sve da tražim da mi ispriča zašto je to uradila. Ja ne razumem od koga je nasledila da ostavi rođeno dete. U šoku sam!!!
Ova pandemija mi je omogućila da radim od kuće (inače moj posao zahteva terenski rad), da budem sa detetom, suprugom, završim sve što sam odlagao zbog nedostatka vremena. Da mi ne nedostaje koleginica (ljubavnica) mogao bih ovako večno...