Razveli smo se prije 4 godine. Imamo dijete ali ja ne šaljem alimentaciju jer mislim da će te pare potrošiti na sebe a zadnji put sam vidio dijete prije 2 godine. Ne pere me grižnja savjesti jer znam da radi u svojoj struci, ima dobru platu ali me je zabolilo kada sam saznao da ima drugog lika. Čisto sumnjam da će to potrajati jer je ona ipak žena sa prikolicom. Lako je meni djetetu sutra objasniti kad dovoljno naraste da skonta neke stvari zašto smo se razveli. Možete me osuđivati, nisam jedini koji je ovakav, barem sam iskren.
Ovo je moja druga veza sa ženom mnogo starijom od mene i već vidim iste obrasce ponašanja kao u prethodnoj vezi. Misli samo na sebe i šta ona hoće, bilo šta s moje strane se ne uvažava, na prvi problem se napominje gdje su vrata, na kraju iz hira prekidaju i bivaju same pa sve opet ispočetka. Neke žene misle da samo zato što dobro kotiraju u drugim sferama života mogu raditi šta god hoće a da druga strana sve to treba odobravati. Takve žene nisu sposobne imati trajnu vezu i brak i ne čudi da su rastavljene ili ostavljene jer njihov stav i ponašanje dovode do toga da druga strana šuti i vezu gleda kroz svoj interes, bio to besplatan stan, državljanstvo, nešto treće. Iskreno, meni ovo sad odgovara još koju godinu, stan u Stockholmu je vrlo skup, ali valja trpiti hirove i prohtjeve stare rastavljene luđakinje.
Muž ume da bude jako prgav kada se naljuti. Imam osećaj ako bi došlo do razvoda da bi me satrao sa zemljom i fizički i psihički i novčano. Kod njega su sve naše pare-skoro sva uštedjevina koju imamo, stan je na njegovom imenu... Ja sam nasledila roditeljsku kuću i rekla mu jednom u priči da tu kuću vidim kao neku vrstu zaštitne mreže jer je to jedino mesto gde bih ako bi se ikada razveli imala da odem jer imam bojazan da ako bi došlo do razvoda on kako ume da se naljuti da bi bilo poprilično gadno za mene i da se ne osećam sigurno. On priča kako to nije tačno i da je sve što imamo zajedničko, ali znam da može itekako da napravi da nemam ništa i da mi oduzme sve nakon 20+ godina zajedničkog života i braka. Sad skroz odbija da uložimo u tu kuću, sa omalovazavanjem priča o njoj, neće da nam to bude vikend kuća i došlo je do toga moram da je prodajem kako bih mu dokazala da mu verujem...
Sa dečkom sam bila skoro godinu dana, sve je bilo ok, lepa veza. Jedino na početku sam imala problem jer je pratio neke devojke na instagramu koje se polugole slikaju, rekla sam mu da mi to smeta i on je bez pogovora njih obrisao. Mislila sam da drugih problema nismo imali. Onda sam saznala da koristi tinder, da se dopisuje sa dosta njih. Nisam videla da se video sa nekom jer dovoljno mi je bilo to što sam videla da ima tu aplikaciju i da se dopisuje, bilo bi mi jako loše da sam videla da su se viđali. On kaže da me nije prevario da se samo dopisivao u šta ja nekako ne verujem i ostavila sam ga. Meni je i dopisivanje prevara i dovoljan razlog da ostavim nekog. Ne znam šta mu nije valjalo sa mnom. Ne znam što se ljudi danas poigravaju sa drugim ljudima. Volela sam ga i bila iskrena prema njemu i mislim da takva treba da bude svaka veza. Ako je hteo druge devojke mogao je jednostavno da raskine i bude sa kim i koliko god hoće. Za mene je veza nešto ozbiljno, nešto što potencijalno vodi ka braku, porodici.
Kaže moj bivši vjerenik, nakon ostavinske rasprave u kome smo sestra, brat i ja dobili jednak dio, kao i naša majka (majka je također dobila polovinu zajednički stečene imovine, kako od tih novaca možemo pomoći njegovom bratu, sestri i majci da otplate kredit, sestri kupiti matursku haljinu, a bratu motor. More neradniče, ti bi preko grbače mog oca da izdržavaš svoju porodicu. Vratila sam mu prsten i sad sam sa momkom koji je u mojoj materijalnoj klasi.
Otišla sam na prvi ginekološki pregled sa 26 godina, sva u strahu, zgrčena, danima prije toga od straha nisam spavala.
Doktorica je bila predivna, dok smo došle do pregleda već sam se skroz bila opustila, izašla sam sa osmjehom.
Hvala svim divnim ginekolozima koji ne osuđuju, nego hrabre pacijente.
Djevojke, nađite sebi pouzdane ljekare koji će vas svojim pristupom motivisati da dolazite redovno.
Pao sam razred u srednjoj sve zbog jedne profesorke i to mi je uvek pravilo problem, odrastao sam i zaboravio na nju i sve to, da mi se zadesi da sedim i pijem kafu sa ženom i prilazi mi starija persona sa zbunjenim izgledom i zvala me je po imenu i ja se setim ko je, krene tu priča o životu gore dole i pita me kako ide posao jesam li zaposlen i ja joj uperim prstom na auto ispred bently sive boje, nije mi verovala dok ga nisam otključao iz kafića da bi me na kraju optužila da je rent ili šta već, izgled na licu nikad neću zaboraviti, samo sam joj rekao hvala što ste mi rekli da fakultet nije za mene, da sam išao vozio bih citroena kao i vi, tu se uvredila i vratila za svoj sto, nikad slađa kafa.
12 godina reč nisam progovorila sa svojom sestrom jer sam je uhvatila na gomili sa bivšim mužem. Drugarica mi nedavno pokazala njen post sa njenog instagrama u kom priznaje kako se duže vreme bori sa kancerom i ide na hemijoterapije, kada sam videla kako izgleda nešto je u meni puklo i odlučila sam da je pozovem da je čujem, rekla da želim da se vidimo, bila je presrećna. Kad smo se srele, to je osećaj koji se ne može opisati rečima. Onog dana kad bude otišla na onaj svet nikad sebi neću oprostiti što sam bila takva kučka da je toliko godina ne nazovem i što sam sebi dozvolila zbog jednog gada koji nas je zaveo da u kantu za đubre odu moje i njene uspomene, najlepši trenuci kroz koje smo ona i ja prošle, pa i oni loši koji su bili. Mrzim sebe iz dna duše.
Moj suprug ima sina iz prvog braka. Prva žena mu je preminula, i on je ostao sam sa detetom. Kada smo se upoznali, bio je udovac tri godine, patio je puno, a ni detetu nije bilo lako. Nakon nekoliko meseci zabavljanja, venčali smo se. Naravno, prihvatila sam dete i volim ga kao svoje, odgajala sam ga dok nije odrastao i nikada ga nisam odvajala od svoje dece, i on je mene prihvatio kao majku, ali nikada nisam dozvoljavala da me zove majkom, iako bih i ja to volela, iz poštovanja prema njegovoj pokojnoj majci. Ta žena ga je rodila, i sigurno bi mu bila dobra majka, i nije zaslužila da on majkom zove drugu ženu, iako ga volim najviše na svetu, isto kao što moju decu volim.
Sinoć sam šetao uz jezero Palić sa svojom devojkom. Pričali smo o nekom lopovluku, a u tom trenutku sam joj rekao: „Poslednje što sam ukrao je tvoje srce.“
Toliko se nasmejala da joj je glas drhtao.
Ljudi, čuvaću ovu devojku kao kap vode na dlanu. Nikada u životu nisam video toliku sreću kao sinoć. Sanja obožavam te!