Za svojih 32 godine života nisam postigao ništa spektakularno čime bih mogao da se ponosim osim činjenice da sam u prethodnih nekoliko godina pronašao preko deset izgubljenih mobilnih telefona i uredno ih vratio vlasnicima. Znam da to nije bog zna šta, ali eto kada sumiram dosadašnji život to me ispunjuje.
Pre nego što sam otišao na posao, napravio sam smajli od ćebeta i jastuka, preko celog kreveta. Da mi bude još draže kad dođem kući i vidim nešto nasmejano.
Od kad sam raskinula sa dečkom počela sam ponovo da jedem pljeskavicu s lukom. Živela sloboda i pljeskavica s lukom!
Moja komšinica je zvala Telekom da se žali da joj ne radi internet i pri tom svašta im se nagovorila. Prava istina je bila da je ona isključila wi-fi na svom mobitelu.
Žena hoće da se razvede od mene jer upisujem drugi doktorat. Kao glavni argument ističe da ne želi "tako školovanog muža". Evo sjedim već dva sata i mislim o toj izjavi, te se divim svojoj neinteligenciji kad se u 35. godini razvodim iz tog razloga.
Nervira me kad želim da pređem ulicu, vozač neodlučno koči kao i propustio bi me i ne bi.. pa ja taman zakoračim on doda gas, ja se vratim na trotoar, on zakoči.. i tako jedno 3-4 puta, dok ne dođe tačno do mene i onda stane i ja pređem ..
Znam da je zima počela kad krenem da perem ruke sa toplom vodom.
Sin mi je nogometaš. Ne igra u nekom velikom klubu, niti mu je plaća "boli glava". Ljudi misli da je uredu da pozajme pare i nikada ih ne vrate, jer, eto, mi imamo. Moj sin igra za sebe, ne za mene, a kamoli za vas ljudi dragi.