Fakultet sam završila na jednom predivnom, sunčanom ostrvu. Ispite sam spremala na mirnoj, pješčanoj plaži. Sada, živim na ostrvu sa mužem, a obezbedila sam ovde i lep život svojim roditeljima. Želim svima ovako divnu sudbinu kao što je moja. Srećno.
Muškarci koji 10 godina jure neke lake djevojke, a sada sa 30 bi ženili normalne cure, zaboravite.
Nismo ni mi više tako glupe da padamo na vas, bez osjećanja, emocija i ljubavi, jer ste sve ostavili u nekoj tamo 2009.
Ženite one koje ste jurili.
Prijavio sam firmu u kojoj radim sanitarnoj inspekciji (proizvodnja hrane i pića). Mala, privatna proizvodnja, gde radimo nas dvojica samo. Naime, muka mi je da posle svake proizvodnje nečega ostajem 3+ sati da čistim i perem (3 puta nedeljno), jer je em polovna oprema, em je jedva održavamo čistom. Kada su se najavili, vlasnik je čistio zajedno sa nama, ne bi li prošli. Naravno, nismo prošli jer sam tačno znao šta će gledati, i tu ostavio ostatke. Zatvoriše nas na mesec dana, nas dvojica dobismo plaćeni odmor (duuugo očekivani) i naravno, srediće nam normalnu opremu. Hajde da firma nema novca za investiciju, trudio bih se, održavao bih je, čistio, i radio sa tom istom opremom, nego je čovek jednostavno škrt. I ne, nisam zloban, nego jednostavno ne želim da zbog mog propusta u sanitaciji neko bude otrovan sutra. Bar mi je savest mirna.
Radim u vojsci i nerijetko mi se dešava da prilikom povratka kući mnoga djeca uzbuđeno vuku roditelje za rukav i govore: "mama/tata eno vojnik". U početku mi je to bilo čudno, a zadnje dvije godine redovno im salutiram i za svaki slučaj nosim nekoliko bombona u džepu, da dam takvoj djeci. Šta znam, neka steknu pozitivno mišljenje o uniformisanim osobama.
Kad biste samo znali kakav je pakao kad imaš lak san. Probudim se i kad neko pritisne prekidač za svetlo u susednoj sobi.
Imam divan odnos sa svekrvom koja je žena starog kova, uglavnom zato što sam tiha i pomirljiva osoba i navikla sam da prihvatam sve njene savete od kuvanja pa do čišćenja. Sve dok nisam rodila svoje prvo dete. Posle par dana dojenja dobila sam tešku, upornu upalu dojki. Kad sam rekla svekrvi da ne dojim ona je samo frknula, i u više prilika sam načula kako priča ukućanima da ove mlade majke ne žele da doje i samo traže izgovore. Jednom kad sam ostala sa njom sama, ona me je krenula ubeđivati kako je dojenje prirodno, lako i kako je sebično od žene da to uskraćuje svom detetu. Naljutila sam se, otkopčala bluzu i pred nju izvadila svoju crvenu, natečenu, monstruoznu dojku. Žena je zinula, zatreptala, i više mi nikada nije spomenula ništa na tu temu.
Sanjala sam pokojnog druga kojeg nisam videla dve godine. Isti miris, isti dodir, topao zagrljaj i njegov glas. U snu sam znala sam da sanjam i znala sam da je mrtav u stvarnosti, ali bila sam sigurna da je došao da me poseti i da se zauvek oprostimo. Grlila sam ga kao da je tu...
Bio sam u vezi šest godina. Prošli kroz mnogo lijepog, ali i kroz mnogo ružnog. Prevarila me nekoliko puta, ja joj opet vjerovao, nadao se da ću jednom napokon osjetiti podršku i pravu čistu ljubav s njene strane. Nije se desilo. Prije mjesec dana odem u drugu državu na razgovor za posao, izađem na kafu, i upoznam djevojku koja je DOSLOVNO sve ono što sam oduvijek želio. Obrazovana, pametna, lijepa kao san, ambiciozna, sa njom sam se samo smijao i bio sretniji nego ikad u životu. Nije se ništa desilo između nas, ali sam radi nje prekinuo tu dugu vezu. Da li ćemo nas dvoje ikada biti skupa, ne znam, ali sam joj toliko zahvalan što mi je pokazala kakvu osobu ustvari trebam pored sebe. Ona ništa ne zna, niti da sam imao vezu, niti da je ona razlog prekida... ali planiram dušu da dam, samo da je osvojim. Kad bi samo znala kako mi je promijenila život...
Garđevinski inženjer sam i zove me pre nekoliko dana otac od moje devojke (vojno lice, baš strog čovek) i pita me mogu li da mu organizujem majstore da mu zazidaju terasu od stana tj da od otvorene terase naprave prostoriju. Ozidaju, ustakle i to.
Kažem ok, nema problema, poslaću mu moju ekipu majstora i usput ga pitam zašto zaziđuje terasu, jer je baš dobra, a on mi mrtav ozbiljan kaže: "Pa to zaziđujem zbog tebe, kad nam se useliš u stan, da imaš gde da spavaš. Ne misliš valjda kod Jovane u sobi da boraviš"?!
Ja ćutim, zbunio se, šta sad jbt, imam svoju kuću, situiran sam, 5 sekundi neprijatne tišine, kad lik prasne u smeh i kaže: "Ma šta si se bre zabezeknuo, hoću da napravim od terase zimsku baštu, da pijem kafu zimi i gledam na grad"!
Ja počnem da se smejem, još uvek zbunjen, nema običaj da se zajebava, strog je čovek dosta, al jbg, izgleda me zgotivio čim se šali sa mnom 😃
Dok sam išla na kurs profesionalne masaže, zaljubila sam se u svog profesora. Tada sam imala 24, a on je bio godinu dana mlađi od mene. Na časovima je uvek bio lepo raspoložen, pri svakom susretu bi ispričao neki super vic, uvek je umeo da zasmeje celu grupu. Baš je bio harizmatičan i jednostavno sam se zaljubila. Kada se kurs završio, pitala sam ga da izađemo na sastanak. Odgovorio mi je rečima: "Polaskan sam, zaista, ali imam devojku već tri godine i mnogo je volim. Uskoro ću je zaprositi. Tako da ću ljubazno morati da odbijem tvoj poziv". Nije mi bilo bitno što me je odbio, oduševio me je svojoj iskrenošću. I zaista se nadam da se do sada oženio i da je presrećan. Zaslužuje to.