Kada sam polagala prijemni za fakultet moja sestra bliznskinja je otisla da radi test za mene (inace mnogo licimo pa niko nije posumnjao nista) jer je ona bila mnogo bolji djak od mene i mnogo je vise stvari znala. Upala sam na budzet tada, a da sam ja radila taj test mislim da ne bih upala ni na samofinansiranje. Sada sam 3. godina fakulteta i niko ne zna za nasu malu prevaru sa početka mojih sudija.
Kada sam bila mala, mama, tata, brat i ja smo išli na more kod nekih prijatelja... jedno popodne svi su sjeli za stol koji je bio prekriven dugim stolnjakom. Svi su se družili i pričali o odraslim temama, a meni je bilo jako dosadno... i tako sam se podvukla pod taj stol i čekala da vidim koliko će im trebati da shvate da me nema. Prošlo je sigurno dva sata dok se spustio mrak i dok netko nije pitao za mene. U narednih pola sata nastala je panika jer me nigdje nisu mogli naći... čula sam mamu kako plače za mnom i kako izmišlja teorije o tome gdje sam otišla i šta mi se dogodilo. Meni je to bilo zabavno i toliko smješno da sam pokrila usta kako ne bi čuli kako se smijem ispod stola. Nastala je zajebancija kada su pozvali policiju i prijavili moj nestanak... mene je tada bilo strah da izađem jer sam znala da ću dobit batine, pa sam ostala ispod i bila tiho. Kada je policija otišla i moji su svi bili izbezumljeni od šoka..netko od njih je provalio da sam ispod stola, dalje necu da pričam...
Sjedila sam sa drugaricom na klupici u parku.Prišla nam je starija gospođa i počela razgovarati s nama.Ispričala nam je o svojoj mladosti,o razlikama imeđu sadašnjosti i nedavne prošlosti.Ostala sam u šoku.Ljudi su tada imali jako malo,a bili su sretniji nego mi sada.
Muka mi je više mojih roditelja! S kojim god momkom da sam bila nije im pasalo. Sve su to bili fini i kulturni momci koji im nikad ružnu riječ nisu uputili ali je njima bilo jedino bitno odakle su, gdje rade, gdje im roditelji rade i slično. Zar bih trebala birati momka po zanimanju ili po ponašanju i karakteru? Stvarno mi nije jasno.
Za malu maturu vratila sam se kasno kući i sa prozora sobe sam mogla videti samo jedno upaljeno svetlo na prozoru daleko od mog od svih zgrada koje me okružuju. Godinama sam gledala kako svetli celu noć. Pitala sam se sa li je dete koje ne sme da spava sa ugašenim svetlom, student koji uči kao manijak ili baka kojoj treba wc noću. Danas, 6 godina kasnije svaku noć gledam u taj mali kvadratić pre spavanja. Ponestalo mi je teorija.
Ne volim kad me pošalju u prodavnicu da kupim toalet papir, uvek imam osećaj da me prodavačica zamišlja kako se*em...
Imam želju da na plafon spavaće sobe stavim ogledalo da gledam muža i sebe u toku seksa, ali mi bzvz zbog ljudi koji će dolaziti u posjetu.
Možda ipak stavimo neko veliko na zid, kao za slikanje.
U klubu priđem jednoj slatkoj devojci i krenemo sa pričom. Ona pristupačna, govorljiva, zanimljiva pa se dogovorimo da se vidimo ovih dana. Posle nekoliko izlazaka završimo kod mene u stanu i sve bude fenomenalno, a onda kao hladan tuš ona mi kaže da je prostitutka i da je posle dužeg vremena ovo uradila iz zadovoljstva, a ne zbog para i zahvalila mi se do neba što sam joj pokazao da ona još uvek može da uživa u seksu a da ga ne posmatra kao posao. Videla je moju zbunjenu facu i rekla mi da nije problem ako neću ništa sa njom jer je na to navikla. Lomim se iznutra, mnogo mi se dopala, jedna je od najzabavnijih devojaka koje sam upoznao i mislim da sam se baš zaljubio. Mislim da ću po prvi put u životu poslušati srce i nastaviti vezu sa njom iako mislim sve najgore o devojkama koje prodaju svoje telo.
Svaki momak me ostavi jer sam loša u krevetu. Meni bi možda trebalo malo više vremena da se opustim, ali ta neka blokada uništi sve... Imam 25godina i dok moje vršnjakinje imaju decu, ja ne mogu ni vezu dužu od 2 meseca zbog lošeg snalaženja u seksu. Tuga.
Osuđujte koliko želite ali nikada ne želim decu. Moj muž je istog razmišljanja. Oboje živimo fino, putujemo barem tri puta godišnje po Evropi i nikada nam neće to dosaditi. Deca bi nam bila opterećenje i smatramo da bismo taj novac mogli da potrošimo na putovanja i stari za nas. Neki kažu da su deca pootrebna da bi se osećao potpuno i da upotpune život. Ne sumnjam da je tako za neke. Ali, mužu i meni, koji se volimo, niko više ne treba u životu, i on će mi uvek biti ispred bilo koga drugog, pa i dece.