Skoro 20 dana bez kontakta posle 2 godine veze. Uradio bih sve da mi se vrati. I dalje ne znam razlog za raskid. Da l da se javim?
Ne razumem osobe s kojima se ne složite, a one vas odmah blokiraju. Prvo vas uvrede, pa onda blokiraju. Užas, koliko nezreli ljudi.
Kad se u nešto ne razumem ja lupam i izmišljam informacije, svestan sam da me ljudi provale ali svakako me baš briga.
Pomagala sam prijateljici besplatno po 2 sata dnevno, par nedelja da pokrene privatni biznis. I onda bum grom iz vedra neba, krenula sa radom, krenulo je i mog kolegu plaća po 3 sata dnevno za 50 evra. To sam od njega saznala. Čak me nije pitala i ponudila mi novac iako zna da se razvodim, imam dete i treba generalno da sredim moj auto i kupim zimske gume i da je svaki novac dobro došao. Nije mi ponudila da radim i da me plaća već je mog kolegu zaposlila. Baš sam ispala budala.
Volim svoju porodicu, ali nekad mi njihovi toksični stavovi kvare raspoloženje. Na primjer, sestra od tetke upoređuje moj studij (elektrotehnika) s medicinom, ničim izazvana, kako je meni mnogo lako, iako je sama studirala nešto potpuno drugo. Kao da se takmičimo ko ima teži put. Imam divnog dečka 3 godine koji je Francuz, ali oni tvrde da veza neće funkcionisati za par godina jer smo iz različitih država i da sam “izdala tradiciju”. Ja ne znam šta će biti za 5-10 godina, niko ne zna, ali sada znam da se osjećam s njim sretno, zbog načina na koji je dobar prema meni..ne mislim da nema dobrih “naših ljudi” koji bi me isto tako pazili ali ne vidim zašto bih se grizla i osjećala kao izdajnik zbog toga što mi je lijepo s nekim ko nije sa Balkana. Par minuta provedenih s porodicom i već se osjećam loše, iskompleksirano, preispitujem sebe i osjećam krivicu, iako znam da ne bi trebalo da dozvolim da zbog njih preispitujem svoju vezu, u kojoj mi je lijepo. Trebam dane da se resetiram.
Nema boljeg osećaja od toga kad se gledaš sa nekim i sve vam je jasno. Jednostavno se razumete. Bolje od seksa.
Mi smo to imali.
U vezi sam sa momkom preko 5 godina, mladi jesmo ali iskreno ja mislim da je vrijeme da se skrasimo i počnemo zajednički život oboje radimo imamo poslove, ja i završavam studije ostao diplomski da odbranim. Međutim na moj spomen zajedničkog života on kaže da je rano i da sačekamo još koju godinu čak mi nekad prebaci kako sam debela. Želim da napomenem da je u par navrata sam govorio da treba da živimo zajedno i krenemo planirat sve bude uredu međutim on brzo odustane, previše se daje u poslu i mislim da mu je to trenutni fokus što nije bilo uvijek.
Nakon 2 i pol godine veze, osjetim da to nije to. Težak je karakter, voli me, ali ja patim.. pokrenula sam puno toga da dođem živjeti u njegovo mjesto, posao još uvijek nisam dobila, godinu dana radimo na bebi, još uvijek nisam ostala trudna.. iskreno što dalje mislim da su to sve znakovi odozgora. Trebam dobiti menstruaciju za tjedan dana, ako dobijem.. mislim da ću odustati od ovoga. Vratiti se u svoj grad.. jedino što ću morati čekati još mjesec dana da riješim stambeno pitanje... :/
Mnogo su me frustrirali vlažni snovi u pubertetu. Brinuli su me jer su se nastavili i tokom početka 20-ih godina. Svašta sam isprobavao da ih izbegnem. Najdelotvornija taktika bila je edging (to je masturbacija koja treba da vas dovede do orgazma a onda se obuzdate i izbegnete vrhunac). Ovo će većini delovati mazohistički ali meni je pomoglo. Jedini problem je što kad nešto radite svaki dan, to vam pređe u naviku. I sad kad se bližim 30. godini moram ovaj proces da izvedem bar jednom dnevno. Kakva su vaša iskustva? Da li ste imali neku tehniku za obuzdavanje nagona ili ste čekali da godine odrade svoje?