Mrzim ono doba dana kad ne znam da li da kažem dobro jutro ili dobar dan ili dobrar dan ili dobro veče, zato uvijek kažem zdravo.
Ja se zovem Aleksandar Ilić, a moja devojka Biljana Jevtić. Ljudi misle da ih za*ebavamo.
Otpratila sam sve nafurane osobe na instagramu. Osećam se čisto.
Dadilja sam u više obitelji. Svaki puta kada dođem u neku i ostanem sama s klincima, prvo otvorim frižider.
Kad sečem luk i krenu mi suze ogledam se u staklo od viseće kuhinje i zamišljam kako sam u nekoj indijskoj seriji i dešava se neki tragičan momenat u kom sam se rasplakala. Tako sam jednom nesvesno počela usporeno da sečem luk kao kad su u njihovim serijama one usporene scene. Imam 29 godina i nažalost ne i pametnija posla.
Jedino čemu sam u životu ostala verna je moj parfem. 15 godina i još mi nije dosadio.
Poseban krug pakla za pušače koji poslednji dim cigarete ispuste kada ulaze u autobus.
Postadoh miran tek onda kada sebe ubjedih da se džabe ‘turpijam’ za svaku glupost i da trebam uvijek napraviti samo jednu stvar. Učiniti sebe opuštenim u moru problema, tako postoji šansa da ću bar uvijek plutati. Ukoliko sebe zgrčim, tada ću potonuti svakako.
Ne znam kako ću psihički izdržati taj dan kad budem kuma najboljoj prijateljici. Imam socijalnu fobiju i već me panika hvata. Je*em ti balkanske svadbe sa milion ljudi i 24 sata na nogama.