Ne podnosim Z generaciju, ajde što su usvojili toliko pogrešnih vrednosti u vremenu kada ti se nudi izbor svih informacija i mogućnosti nego što hoće drugima da nametnu te vrednosti kao važeće.
Kad god nije na mreži pomislim sad se s*** s njom. Kad god je na mreži mislim da se dopisuju i ne mogu si pomoći... Prevario me i htela bih da mu oprostim, al ne mogu...
Ja samo ćutim ćutim ćutim i onda kad mi ljudi dođu na penal jaoo. Tad se osjećam nekako ispunjeno.
Nemamo ništa od vrednosti u stanu. Sav nameštaj smo uzeli polovan. Radimo po ceo dan i u stanu samo prespavamo. Tast i tašta su ultra snobovi i svaki put komentarišu da živimo kao cigani. Nemojte nam gospodo dolaziti ako vam se ne sviđa!
Student sam smera psihologija i to je najveća greška koju sam učinila. Kad god slušam i učim o slučajevima napuštene, zapostavljene dece, kako su bebe satima plakale jer su bile gladne, kako su ih majke zapostavljale, mrzele, a te bebe su nevina bića koja su mogla da izrastu u zdrave osobe pune ljubavi, koje su vapile za trunkom ljubavi.. kad čitam kako su životinje mučene u nekim eksperimentima, ja plačem.. Ne mogu da dođem sebi danima. Danima imam bol u grudima, danima me to drži, potresa.. Kada sam prvi put gledala slučaj male Dženi danima sam bila potresena. Na času sam se trudila da ne gledam dokumentarac, opet sam imala nakon toga mučninu u stomaku.. Ne znam kako ću izgurati do kraja, što je još gore, ne znam kako ću se ovim poslom baviti nakon faksa.. Mislim da ću kad tad upisati neki kurs, i živeti od toga.. Šta mi je bilo da ovo upišem..
Nikad mi neće biti jasno, kako većina ljudi mogu da poklone nešto isteklog roka, kad idu nekom u posjetu? Kako vas nije sramota? Bolje je kupiti jeftinije sa validnim datumom i to pokloniti, nego se blamirati, jer eto "slučajno nisu pogledali rokove proizvoda, jer bitno je, koji je brend neki slatkiš, koji ćeš nekome pokloniti, nego datum na proizvodu". Ja kad idem nekom u posjetu, kupim uvjek nešto, jer je tako sigurnije, ne bih dozvolila, da se blamiram i sramotim.
Kako mi je krivo što imam najbolju drugaricu ali već vidim da ćemo uskoro da se raziđemo putevima. Pretpostavljam da ionako sve ima svoj početak i kraj ali bilo je lepo dok je trajalo. Jednostavno počinjemo da imamo različite stvari koje volimo, a i svi znamo da se družimo samo jer nemamo nikog drugog…
Imam jako uredan i organizivan život. Cijenim svoje vrijeme. Svi koji su mi bliski, poštuju moje granice i ne diraju tamo gdje ne treba. Jedine tri osobe koje puštam da prave nered u mojoj organizaciji su: majka, supruga i dijete. Postavio sam i tu granicu, ali sam dosta fleksibilan. I njih troje uvijek iznova pokušavaju pomjeriti tu granicu. Naravno da neće uspjeti. Ali mi je smiješno kada ih gledam kako pokušavaju. :)
Nikada neću razumeti ljude koji na društvene mreže postavljaju kojekakve citate, pesme i ostalo da bi nekome poslali nekakvu poruku. To je toliko nezrelo i glupo da nemam reči. Skrećete pažnju, volite da vas ljudi žali? Nemate muda da se obratite toj osobi ili šta? Ne razumem poentu, ali uopšte.
Ne razumijem zašto obične žene, koje rade neki normalan posao, koje nisu instagramuše, imaju potrebu izgledati kao starlete?