Gledam oko sebe sve ljude koji su nezadovoljni svojim izgledom, težinom, zdravljem, pa onda isti ti ljudi zovu na pivu na kojoj se popije 5 komada, uz to naravno se popuši bar kutija cigara i poždere sve što se moglo fast fooda i svega najgoreg što postoji od prehrane. Nisam ja neki fitness manijak ili ne daj Bože vegan, ali sam aktivan, ne pušim, ne pijem i izgledam fenomenalno jer sam 5x tjedno u teretani uz sve obaveze koje imam, a more ih je. I onda isti ti budu na mene ljubomorni i prebacuju mi kako je sve to do genetike. Ja svoje zdravlje želim sačuvati prvenstveno da moja djeca dugo imaju živog oca, a onda da i ja u nekim godinama ne budem nepokretni dida sa 101 bolesti na papiru.
To što više ne plačem i ne kukam drugaricama, ne znači da sam ga prebolela... Iznutra se raspadam i ne mogu da se zamislim sa nekim drugim.
Došla sam sad sa posla kući i počela sam da plačem od muke. Ne, nemam težak posao. Plačem što nisam zavrišla taj fakultet već odustala. Ne, ne patim od kompleksa. Plačem jer mi je muka od prostih ljudi kojim moram biti okružena. Muka mi je od baba u autobusu koje su toliko bahate i bezobrazne. Muka mi je od vozača koji samo psuju, samo se deru, ne znaju ni zdravo da kažu. Muka mi je od kolega koji se samo žale na posao a ne rade ništa. Od koleginica koje ne znaju osnovna gramatička pravila, o nekoj večitoj žalbi na toplo, hladno, kišno vreme.. O njivama pitama i stvarima koje me ne zanimaju. Muka mi je i kad nađem nekog mog godišta, moram 60x dnevno da slušam reči "Gas, goriš, samo brendirano, najjača sam" itd itd.. Da li sam ja ostala u ovoj mojoj očajnoj sredini a normalni su pobegli u veće, ili stvarno više nema normalnih, kulturnih ljudi, koji na Vi znaju da uzvrate sa Vi, koji se ne mešaju u stvari sa kojima apsolutno nemaju dodira.. Muka mi je.
Najviše me nervira kada na fejsbuku vidim ime muža i žene na jednom profilu, pa aman ljudi gde vam je privatnost, valjda on / ona sme da se poveri prijatelju/ prijateljici u poruci ili da ima svoja interesovanja.. Dokle ide ljudska glupost. Užas! A ovako nikad ne možeš ih videti zajedno!
Čuvala sam malog brata, dete od strica. Ima skoro godinu dana, miran je, umiljat. Igrali smo se na krevetu sa još dve njegove sestre. Okrenula sam se da pokupim neke igračke i pomognem jednoj od sestara, bratić je pao sa kreveta, nisam ni videla kako se sve desilo. Malo je plakao, ali u suštini ništa ozbiljno. Strina i stric otišli, ja zovem, pišem poruke kako je, šta radi beba. Sve vreme mi je u glavi da je beba mogla da slomi vrat, ne daj Bože, ili da se ozbiljno povredi, zbog moje nepažnje. Strina kaže da je to ok, mislim ništa važno, padaju deca i to, a mene grize zavest, mnogo me sramota, osećam se nesposobno. Danas strina poslala mojoj sestri snimak od bratića kako hoda, meni ne. Strašno mi je žao, nisam gledala u tel ili nešto, volim jako da čuvam decu, ali desilo se. Ne mogu da prestanem da razmišljam o tome...
Taman kada sam trebala da napunim 26god. Kaže mi najbolji drug “sećaš se našeg dogovora, da te čekam do 26god.” Na šta se ja naravno nasmejem misleći da se šali. E pa ja našla dečka on se naljutio haha.. a ja fazon još trojici drugova rekla istu stvar.. na kraju ostao samo jedan drugar koji je sve to shvatio kao šalu (kao što i treba), a sa drugima su mi bile jasne njihove namere.
Juce sam se rasplakala jer moj muž svaki razgovor koji smo nekad normalno vodili završi sa tim da muškarci vole mlađe žene/zgodnije i sličnom temom. Nevažno da li je prvobitni razgovor o bebama, uređenju kuće, automobilima ili političkom stanju u svetu. Uvek uspe da uporedi i dođe na to kako su muškarci takvi i logično da se to dešava. Ja nisam ljubomorna po prirodi, i poprilično sam sigurna u sebe bez obzira na izgled iako se evo menja u trudnoći. U redu trudna sam, ne treba mi puno da se rasplačem i uglavnom reagujem drugačije u smislu da znam da odgovorim npr. da baš evo sve njih u redu čekaju mlađe, bez truda ili para. Meni je zapravo čudna moja reakcija i osećaj, dosadilo mi je to što on ne vidi da je to bukvalno prevršilo svaku meru i da je puklo nešto u meni i što me zbog toga sve manje privlači u seksualnom smislu. Meni je ionako samopouzdanje poljuljano jer sam trudna/umorna/otečena/spora. Mrva pažnje mi treba, malo takta s njegove strane.
Ja sam obrazovan momak, radim u struci ozbiljan i dobro placen posao, stekao sam nekretninu i automobil, imam još milion ambicija u životu. Ali živim u gradu koji je nerazvijen, kvalitetna i obrazovana omladina je otišla na zapad. U gradu se samo otvaraju kladionice, kockarnice i kafići. To mi je problem jer me većinom okružuju i takve djevojke koje rade u takvim poslonicama ali njih smatram nekom nižom klasom. Žudim za tim da upoznam neku obrazovanu djevojku, koja ima neke ambicije u životu i profesijom. Izlazio sam ne nekoliko djetova sa djevojka koje rade gore naveden poslove i shvatio sam koliko su proste, ograničenog razmišljanja i umišljenje. Zaista sa takvim ne želim ništa da ostvarim dalje od sexa. Mislim da ću za potragom kvalitenih djeovjaka biti primoran da napustim ovaj grad.
Danas je sahranjena moja tetka. Žena sa kojom nisam kontaktirala 12 godina. Žena koja je dozvolila suprugu da je okrene od njene familije i da prekine kontakt sa svima. Ja imam troje dece i ona ih nije poznavala. Prekjuče kad je umrla teča je prvo zvao moju majku pa onda redom... i svi su sve zaboravili... sve što je bilo ružno, na kratko ili zauvek... nebitno je. Moja rođena tetka nije kontaktirala sa sestrom, sestričinom i njenim unucima 12 godina zbog tečine histerije oko podele neke bezvredne zemlje. Ljudi moji, ovo mnogo boli :( mirna mi savest al boli što nisam pokušala da ih pomirim ranije. Žao mi i majke i tetke... kada dođete u situaciju da vas partner okreće od vaše porodice bežite glavom bez obzira! Sad svi pričaju jedni sa drugima... svi sem tetke :(
Stvarno ne znam koji je moj problem, ali divna devojka mi se nabacuje već neko vreme a ja kao tudum neki. Imam neke neraščišćene stvari u svojoj glavi. Često se srećemo i tačno vidim da ne konta zašto je odbijam kad smo oboje slobodni a pritom imamo dosta zajedničkih tema i volimo slične stvari. Ne znam da li da joj pružim priliku makar za kafu pa da vidimo za dalje, ali vidim da je zagrejana pa ne znam kako će tu kafu protumačiti. Iskreno mi izgleda kao neka koja bi me smorila ako bi nešto imali. Ne znam šta da radim.