Imam dečka već 5 godina i u ozbiljnoj smo vezi. Ništa mi ne fali s njim da se razumijemo. Međutim dešava mi se već dvije noći da sanjam kako sam sa svojim drugom iz društva, s kojim se znam preko 10godina. Pritome nas dvoje smo samo drugari i ništa više od toga nismo ni bili. Ne kontam stvarno.
Mislim da ću do kraja faksa naučiti turski zbog količine serija koje gledam.
Na početku sve divno. Sada posle skoro godinu dana, komunikacija ispod nule, zajedno nigde išli nismo, samo na kafu i tako ponekad prošetamo. Dosada. Nikad nisam bila kod njega. Drži me po strani svega. Imala sam svatove kod drugarice nije hteo ići. Ovo je zrelo za raskid, imam 27 godina i nemam vremena za nečije prenemaganje i "videćemo". Hoću bre vezu stabilnu i jaku kao armirani beton a ne ko plastelin.
Imam 30 godina, inženjer sam, ali već godinu dana sam u braku sa ženom koja mi se ne dopada ni po kakvim kriterijumima, ali sa kojom imam dete. Sa ženom sam bio pre braka oko godinu dana u vezi! Na njeno insistiranje smo pravili dete, zakazali svadbu, samo što maltene nije sebi kupila prsten. Ni tada mi se nije dopadala. E sada! Zašto ja to nisam odbio? Naime neposredno pre nego što smo ušli u vezu meni je poginula bivša devojka u saobraćajnoj nesreći i završio sam u teškoj depresiji, bukvalno sam otupeo kao ličnost, imao sam osećaj da radim neke stvari a da u stvari nisam sposoban da ih zaustavim kao da sebe posmatram iz trećeg lica. Uglavnom sada imam dete sa ženom koja mi je odbojna! Svaki dan glumim privlačnost i emocije prema njoj, a najradije bih pobegao, međutim dete i brak me drže. Ne želim da ne viđam svoju ćerku! A znam da bi mi ona u slučaju razvoda branila da viđam dete.
Nikad nisam preboljela odrastanje bez oca znajući da je u istom gradu samo me ne želi vidjeti.
Imam momka već skoro godinu dana. On je nešto stariji i smatrala sam ga ozbiljnim, već formiranim čovjekom. Međutim, već 3 puta saznajem da se po instagramu javljao djevojkama, ali djevojkama koje ja znam. Sve su ga uredno otpilile ali ne umanjuje njegovu krivicu. U glavi mi tutnja misao ako sam ja slučajno saznala za 3 kolik ih je zaista. Konstantno mi govori da me voli, a radi ovo. Plus, otpili me za izlazak da bi se našao sa drugovima, pa kad se zbog toga naljutim on na mene prebaci krivicu i onda se ja izvinjavam. Stvarno ga volim i znam da ću preći preko svega, ali ne znam do kada ću to moći...
Sinoć sam bio na svadbi, komšija, pet godina mlađi od mene se oženio, dugogodišnjom djevojkom. Nakon skoro dvije godine sam sreo svoju bivšu djevojku s kojom sam bio 4 godine i usuđujem se reći da je jedina koju sam ikad volio. Za stolom sa mnom moji školski drugovi sa ženama i ona, sa vjerenikom. Ja sam. Imao sam poslije nje par kratkih veza i do sinoć sam bio siguran da sam ju prebolio. Kada sam ju vidio u zagrljaju drugog, kada sam vidio kako ga gleda, shvatio sam da sam svo vrijeme u podsvješti gajio nadu da će mi se vratiti i da ćemo ostariti zajedno. I konačno mi je došlo do mozga da neće. Da je srećna bez mene. Da će tek biti srećna. Da će roditi njegovu djecu, djecu visokog, zgodnog tamnoputog doktora. Otišao sam kući rano i sit se isplakao. Ali sam se sjetio svih suza koje je prolila zbog mene i iskreno joj želim svu sreću ovog svijeta jer ju zaslužuje. Nadam se da će joj on biti bolji. A ja ću već nekako preživjeti, makar i sam.
Najviše me plaši da kada završim fakultet da neću ništa znati..
Danas sam videla prijatelja sa kojim sam imala nekad nešto (prijatelji sa benificijama) i pričali smo a on izgleda još moćnije nego ranije i negde je zaigrala želja za njim. Nisam ga videla 2 godina i od tada imam divnu vezu sa vrlo dobrim momkom kog obožavam i sve čini za mene. Naravno da nebi ništa učinila jer znam da ta osoba ne vredi greške koja može me koštati divnog čoveka koji mi daje iskrenu ljubav i sve svoje slobodno vreme. Sad se me grize savest što sam uopšte pomislila na tako nešto.
Ostao sam nepokretan u prometnoj nesreći i rekao sam ženi da me ostavi, i ostavila me i izbacila me iz zajedničkog stana.. tako sam u nekoliko mjeseci ostao bez zdravlja, bez doma i bez žene. Ostaje mi samo da se ubijem i prikratim si muke.