Ubjedljivo jedan od najglupljih proizvoda je četka za pranje kose.😏 Šta je sljedeće...
Ne kažem da roditelji treba deci da daju neka starinska ili nesvakidašnja imena, najpre zato što se deci verovatno neće svideti, ali idu mi na živce argumenti kako će ta deca biti ismevama od strane druge dece. Što ne biste prvo decu vaspitali da budu pristojna i da se ne bave stvarima koje ih se ne tiču, da ne diraju i ne napadaju drugu decu bez razloga, da imaju poštovanja i kulture. Svakakve gluposti sam i ja radio kao dete, ali nikad mi nije palo na pamet da čačkam drugu decu bez razloga, pogotovo na osnovu imena, finansijskog statuse, kuće iz koje dolaze, itd. Užas.
Za sebe ste karijeristi. Boli me uvo za vaš uspeh, lažne instagram egotripne osmehe i slične prevare.
Moj život je tako neopisivo dosadan. Nemam doslovno nikog ni za kavu popiti. Ne radim više jer moram privesti fakultet kraju tako da trunem kući od jutra do mraka. Čak i kad mi dođe ideja da odem negdje i pokrenem se, brzo odustanem jer se osjećam glupo ići negdje sama. Nemam samopouzdanja, nemam para, nemam hrabrosti. Kako živim, bolje da ne živim.
Kad će ovi 'vozači' ukapirati da moraju da gledaju gde voze i da paze? Udare pešaka na pešačkom, a onda krive njega ili se vade na onu priču 'kako neko izleće' kako ne gleda, kako ovo, kako ono. Ma da. Vaše je da gledate i vodite računa i o znakovima i o svemu. To su retki, skoro nepostojeći momenti da neko tek tako 'iskoči', a da ga ti ne vidiš nikako. Sve je pregledno, itekako se vidi kad neko krene ka pešačkom, nebitno brzo ili sporo. Vaš problem je taj što uopšte ne želite da usporite, a kamoli stanete pešacima i ne poštujete saobraćaj, pa se onda šatro vadite na neke priče koje vam ne piju vodu. Loši ste vozači u suštini. Da išta znate i valjate radili bi to kako treba. Čast izuzecima.
Zabrinuta sam i razočarana jer mi sin na privatnom fakultetu upisao psihologiju i jedva nešto uči a prolazi srednjom ocenom. Upisao je privatni jer na državnom ni sa puno boljim bodovima iz srednje škole, nisu uspeli upasti na budžet. On treba jednog dana da bude psiholog, dosta uči mimo fakulteta, čita i istražuje ali kako će od njega biti terapeut...
Ne mogu da verujem da je 2026 godina. Nekako mi vreme prebrzo prolazi.
Shvatila sam da mi muškarci postaju samo teret u životu. Htela sam ljubav, ali večito nailazim na neodlučne ili one što bi samo seks. Imala sam samo dve veze za ovih 27 godina. Nemam problem u komunikaciji, nisam ni napadna, ali u poslednje vreme se samo razočaravam. Želim da mi muškarac izmami osmeh i da mi bude podrška, a posle svih interakcija samo razmišljam da li sam dovoljno dobra. Umorila sam se i možda treba da ostanem sama.
Raspadam se jer mu se ne sviđam. Ne samo da mu se ne sviđam nego me malo-malo sprda i zadirkuje. Ne znam kako da me ovo više prođe, kako da prestane ovo mučenje.
Prije braka obavezno živite zajedno!!!! 10 godina veze otišlo u vjetar ne poznajete osobu dovoljno dok ne živite sa njom!!!vjerujte mi. Nakon godinu dana smo se rastali.