Uvjeren sam da pušenje prirodnog duhana bez dodataka liječi sve vrste plućnih bolesti kao što su bronhitis, astma, embolija itd pa i koronu. Nisu bezveze indijanci konzumirali duhan a šamanima iz amazona je druga najvažnija ljekovita biljka poslije ayahuasce. Šteta što trenutno nisam u mogućnosti da to i dokažem i da se ova informacija proširi širokim narodnim masama.
Radim u kolektivu gdje su svi sa svima kao dobri, a u biti samo gledaju kako će jedni drugima zabiti nož u leđa. Najtužnije je da te smicalice prave ovi što žive na teret ovih što rade nešto i trude se.
Završio sam muzičku akademiju i pored orkestra mi je san bio da sviram u bilo kakvom bendu jer sam to najviše od svega želeo budući da tokom školovanja nisam imao vremena posvetiti tome. Pozvan sam u jedan bend koji postoji odo 20ak godina i tu sam bio na probi gde sam bio sasvim zadovoljan kako je prošla. Međutim, već na drugoj mi je rečeno da sam gubljenje vremena jer nisam znao par pesama iako sam rekao da ne mogu poskidati toliki repertoar za dve nedelje. Prošlo je skoro pet godina i dalje mi to stoji jako urezano u glavi jer sam tolike decenije posvetio instrumentu da ispada kao da sam se uopšte džaba trudio išta. Znam da jako preuveličavam i zahvalan sam svima koji su tu bili uz mene kada su čuli šta se desilo, ali jednostavno ne mogu nikako izbaciti taj momenat iz glave.
Hodala sam s momkom nekoliko godina. U početku tog odnosa uvijek smo planirali budućnost zajedno, brak, djecu. S vremenom je on malo ohladio više nije vidio budućnost sa mnom nit je htio brak i djecu. Voljeli smo se ali ne želim se odreći svoje najveće želje u životu zbog njega. Nitko od mojih to ne shvaća kao dovoljan razlog za prekid. I dalje ne razumijem kako ljudi mogu govoriti "napravila si grešku, možda se promijeni". Ne znam za vas, ali meni MOŽDA nije dovoljno.
Bila sam sa jednim dečkom u vezi i stalno sam bježala od toga da spavamo zajedno jer sam imala neki strah. Nakon nekog vremena smo prekinuli. Danas sam u vezi sa drugim dečkom i spavala sam sa njim bez ikakavog straha. Ipak, nije do mene bilo, nego do njega.
Nakon 30 godina života u laži i sa lažnim obrascima uvjerenja mogu zaključiti jednom za svagda da su muškarci definitivno "lijepše polovice" prirodni su, ono što vidiš - dobiješ, znam puno više lijepih muškaraca nego žena, jedino te karakter može iznenaditi, dok smo mi žene..Bože mi oprosti, blijeda dehidrirana groblja s popunjenjenim obrvama, lažnim tenom kao u djevojčice, iscrtanim ustima, push up grudnjacima, steznicima, umecima, premalim hlačama, visokim petama za efekt čvrstih guzica koje kad se izuju iz štikle postaju ispuhane pogrbljene vrećice kože.. gadi mi se više taj lažni izričaj, varamo sebe, svijet i te jadne muškarce dok se i same plašimo sebe vidjeti ujutro u odrazu ogledala..
Rodio sam se na selu i živio do mojih 18 god, onda sam odlučio da trebam i mogu nešto promeniti u svom životu i ne mučiti se, tako da dobio sam vizu za u Amerike i otišao kod od strica sestre da živim i radim, svega je bilo, napokon sam postao sretan, onda sam naišao na probleme oko papira i trebalo je da se vratim nazad a iz dna duše sam mrzio vraćati se na balkan i napustiti ovaj sretan život i svu ljepotu ovdije. Sestra od strica jer je rođena ovdije a ne na balkanu i nitko nije ni znao da smo baš neka rodbina, tako da nismo imali problema oko toga i predložila mi je da se oženim sa njom jer ću tako za kratko dobit američki pasoš i biću građanin ove zemlje pa nikada i neću morati da se vratim, a posle toga da bi se razveli jer i onako neće nikad ništa oko nas imati osim ljubav kao prema brata i sestri. To smo i uradili i cela porodica se odrekla nas bez da hoće da saslušaju i da znaju istinu, sad imam svega i ničeg.
Nisam uspjevao da smršam i da se nakanim na neki zdraviji i režim prehrane sve dok mi drug iz mlađih dana nije rekao da je uspio smršati preko 20 kila i da se preporodio. I sad i ja krenuo kao on. Nakon 15 dana osjetim da se stvari mjenjaju. Kad već nisam bio pametan da to uradim jer je to dobro za moje zdravlje uradit ću to jer je neko drugi uspio a ne mogu dozvoliti da on može a ja ne mogu. Jadan sam.
Živim vrlo skromno, svi kažu za mene da sam dobar momak, fino izgledam, ne pijem alkohol, vodim zdrav život, volim knjige i sport (ranije sam trenirao košarku, sad igram šah). Problem je u tome što nisam baš društven, nemam mnogo prijatelja i ne umem sa ženama. Imam 29 godina i još uvek nisam doživeo prvi poljubac. Devojke me jednostavno ne primećuju, a kada me primete - kažu da sam momak za poželeti, ali me uvek frendžonuju. Osećam se tako odbačeno i usamljeno. Najradije bih nekoj devojci platio da me zagrli i strastveno poljubi.
Nikad neću razumeti ljude koji narodnjake smatraju kršom.