Imam 31 godinu, sa devojkom sam 4 godine u vezi i imam pare za učešće za neki stan od 50 kvadrata. Cene su nenormalne u Bgu i ja planiram da sredim sprat kod mene kući da imam veću kvadraturu (ceo sprat moj 100 kvadrata), parking džabe i bez kredita. Ali, devojka kaže da neće da živi u zajednici...
Ne znam za vas ali ja ne vjerujem ljudima koji su dostupni svima. I sa svima "srećo,dušo". Imam 30 godina a kolegica 50. Inače volim se šminkati i kad smo odradile zajedno 2 smjene ona meni da će mi iscrtati i počupati obrve i ružem preko usana da budu punije iako mi usne uopće nisu pretanke. Inače stavim ruž ali eto ta 2 puta nisam. Uvijek stavim maskaru i sjenilo na oči. Nedavno je ženi svojih godina pomogla torbu nositi. I vidi da nosim svoje stvari sa sobom a ona kao jel imaš stvarno šta za pojesti, to zato šta sam mršava. Ja sam narodnjak i upisana u registar za dobrovoljno darivanje koštane srži, to rjetko ko zna. I obožavam hranjenje mačaka. Vjernik jesam ali u svoja 4 zida dok ona spominje Boga stalno i moli prije običnog sendviča.
Ne volim žene koje izađu s prijateljicama, a udate i u 2 ujutro pitaju jesam li oženjen....i to im onda kao ne paše... Pa šta radiš, lutko moja, u 2 ujutro u diskoteci sa "kolegicama"?! :)
Bivši je dobio dete sa drugom ženom i dao detetu ime koje smo mi planirali da damo našem detetu.
Svi su tu, a tako sam sama. Prijatelje nemam, muža molim da popije kafu sa mnom, a da ne gleda u telefon, otac, majka i brat su bliski, a sa mnom su rezervisani i hladni, nikada nemaju ni sat vremena za mene. Razumem da jednostavno imam neku lošu energiju koja udaljava ljude od mene, nisam zla, nisam namćor jednostavno odbijam ljude, pomirila sam se davno sa tim ali ponekad zaboli.
Nisam birala bogataša, ali nisam birala ni nekoga ko je ambiciozan, lijep, zgodan, obrazovan. Birala sam nekog ko je samo šarmantan, koga sam mnogo zavoljela kao takvog, i s kim se savršeno slagala u krevetu. Danas smo u braku, nemamo nigdje ništa i jako sporo sve i ide, jer on ni da prstom mrdne. Spiska platu na gluposti. Šarmantan mi odavno nije, ide mi živce kad progovori, samo prdi po stanu, pa tako sam izgubila i volju za seksom koji nemamo već mjesecima. Imam tek 32 i pogrešnim izborom sam potrošila godine. Niti znam presjeći, niti mogu nastaviti.
Moja mama me trača sestrama i ocu, a predamnom sve fina. Sad se čudi što sam ju isključila iz svojeg života. Samo službeno čestitam blagdane i rođendane.
Uh što volim kad se nađem u društvu ljudi koji su me obrisali sa društvenih mreža, pa ih upitam koji je razlog a oni, gle čuda, kažu da je slučajno..
Imam jedno pitanje... da li to što ponekad želim da budem sama, znači da sam loša majka? Imam ćerku, 12 godina, i ona je super... ali... ponekad poželim da odem negdje bez da mislim o ručkovima, večerama, domaćim zadacima, učenju, i svemu ostalom..