Toliko sam se već navikao da se nijednoj devojci ne sviđam da mislim da bih se uplašio kad bih počeo nekoj da se sviđam.
Našao sam se na pogrešnom mestu u pogrešno vreme u sred tuče dva ''klana''. Prvi su mislili da sam pripadnik onog suparničkog klana, a oni drugi da sam pripadnik prvog. Ubili su boga u meni. E sad, nije mi žao preloma, modrica i ogrebotina... sve će to proći. Žao mi je zuba, imao samo lepe, negovane zube a sad su mi ostali samo neki slomljeni patrljci i trebaće mi brdo para da sve vratim kako je bilo. Da ih tužim ne mogu jer nemam pojma ni ko su ni šta su, a snimak sa sigurnosnih kamera mi nešto ne uliva nadu.
Najbolja stvar koju sam naučila na sezoni bila je da se nasmijem nekulturnim i bezobraznim mušterijama i poželim ugodan dan. Tako se treba odnositi prema svima.
Na času nikada ne utišavam telefon pošto me niko nikada ne zove niti mi šalje poruke.
Moj brat je prilikom pada sa motora povredio glavu i tom prilikom trajno oštetio centar za vid u mozgu. Nije potpuno slep, razaznaje svetlost i senke, ali ne vidi oblike i konture. Kakvu on volju za životom ima ja mu se divim. Relativno brzo je naučio azbuku za slepe, sada već skroz samostalno hoda uz pomoć štapa, izoštrila su mu se druga čula i ne gubi nadu da će opet progledati iako su mu doktori sto puta rekli da će to biti ravno čudu ako se desi.
Najbitnije kod cura mi je da im je oprana kosa. To prvo gledam.
Primjetila sam da mi je u svakoj vezi bio problem da ubjedim momka da mi nešto stvarno smeta što radi, niti su me shvatali ozbiljno niti su mijenjali svoje ponašanje kad su rekli da hoće. Zato sam odlučila ubuduće da ću reći samo jednom, ako ne upali, uzvratiću na isti način. Npr, odmjera cure u mom prisustvu, odmjeraću i ja momke, kasni svaki put, kasniću i ja i slično. Mislim da nema druge.
Taman pomislim preboleo sam je, ne mislim više na nju a onda čujem da je trudna i da se udaje. I opet se sav prekinem. Dokle :(
valjda će sada bar svaka nada da se ugasi...
Moja žena (55) i ja (59) smo nakon dugog vremena napokon dobili bebu! Nikad nisam bio srećniji!
Prije par godina došla sam da studiram u inostranstvu. Strana država, strani jezik. Jezik sam ovdje naučila za godinu dana i počela na faxu. Studiram Veterinu i toliko mi teško ide... Toliko noći ne spavam, i opet obnovila sam godinu, učim za ispit, padnem. Nekad imam osjećaj da sam glupa i da ne mogu završit ovaj fax. Stvarno ne znam šta da radim...