Upsujem rođendane u novi dnevnik za 2026. Septembar prazan, kažem nemam nikoga u septembru, a moja najveća ljubav slavi 12.9. ❤️
Još uvek te volim, toliko toga sam ti prećutala jer nismo više mogli zajedno. Uvek ćeš ostati moja rana i moja najveća ljubav, i jedini moj muž.
Imam 29 godina i otkako znam za sebe, nemam sreće u ljubavi. Inače, maštam o tome da imam vikendicu negdje u planinama, bogu iza nogu, bez susjeda, bez signala i bez interneta, gdje ću biti sama i imati tamo hrpu knjiga i svoj klavir. Pitam se da li ja možda sama sebe sabotiram jer zapravo želim biti sama, budući da većina drugih kad mašta o savršenstvu, mašta o srodnoj duši, osnivanju obitelji s njom itd. Meni je to tolika apstrakcija da ne mogu (ili ne želim?) ni maštati o tome.
Najviše mi je žao šta smo brat i ja odrasli i nema više te povezanosti kao mladi da provodimo dosta vremena zajedno i da uz to ide ono bratska sestrinska ljubav tj. Svada i podbadanje sad kad se vidimo jednom godišnje uvijek smo kao kolege koje se nisu vidjeli i samo razgovaramo smješno zvuči ali nedostaju one tuče i svađe...
Sestra i ja skoro igrale na instagramu "Secret Santa", kao da budemo mi nekome tajni Deda Mraz i nama neko isto. Fora je da se pokloni nova ili polovna knjiga u dobrom stanju, uz još neku sitnicu (kafice, čokoladice, bukmarkeri, itd). Ništa preterano. Bar smo nas dve tako to skapirale i tako smo i slale paketiće kome smo dobile. Kad su krenule posle nekog vremena žene da izbacuju na stori kako su nadobijale po 20 stvari u tom paketiću uz knjigu, mi se frapirale. Mislim zašto bismo kupovale toliko stvari nekome koga ni ne znamo... Evo stvarno nismo pametne. Čisto razbacivanje. Obesmislile su sam koncept SS.
Saznala sam da dečko s kojim se viđam pije lekove za smirenje.
U klubu sam celo vreme gledala u njega iako je bio s devojkom. Ona nije ništa primetila ali on je.
Kada sam imala veze, nisam zapostavljala drugaricu zbog toga. Ona, čim je našla dečka, prekinula drugarstvo. Verila se i na devojačko pozvala sestre iz šire familije. Mene ne. Devojke, izvucite pouku!
Imam 28 godina i živim sa momkom već 3. Znam svo njegovo društvo i super sam sa njima ali kada izađemo momak i ja u “njihov” lokal (to je random lokal gdje je neko od tog društva uvijek tu i tu se okupljaju) uvijek sjednemo za odvojeni sto. Kad on dođe sam, sjedi sa njima ali kad je sa mnom sjednemo odvojeno. Da ne živimo zajedno, rekla bih “okej, želi da se posvetimo jedno drugom” ali mi bukvalno sjedimo sami i gledamo u telefone, čak ni ne razgovaramo. U 90% situacija idemo u taj lokal jer i ja volim to mjesto ali koja je poenta odvajanja??
Novogodišnja odluka je da 31.12. Uzmem sa računa novac za celu 2026 godinu za cigare. I kad vidim novac na gomili da ću onda smanjiti broj kutija nedeljno, mesečno i godišnje. Cilj mi je da na kraju 2026te od tog novca što ostane kupim novi nameštaj. Poželite mi sreću.