Ne znam šta da radim sa brakom. 11 godina, troje dece nije da se baci u vodu. Sa druge strane osećam se polu živo.
Ovako, on mojih godina ima neku vezu na daljinu. Kako mogu da zaključim, imaju neke zajedničke interese, a on je inače očaran njome po svemu. Ja i imamo zajedničko društvo. E sad, znam da imaju neke baš nepremostive razlike i probleme u vezi. Čini se kao neodrživo. I sa mnom je čak izlazio, nije bilo ništa, ali meni sve. Samo želim da ga imam ako raskine sa njom, ništa više. Nisam klinka, znam šta pričam, i ja i on kasne tridesete. I molim vas nemojte sad, ne budi naivna, iskorištava te, pumpa ego. Džaba zaljubila sam se i gotovo. Samo želim da mi budemo zajedno.
Ne razumem zašto prodaju samo špicaste salonke?? Hoću li da bodem nekog?
Priznala sam sebi napokon da je realnost i istina da jedem više nego što treba i da je to glavni razlog mog debljanja i konstantne borbe sa viškom kilograma. Da, imam insulinsku koja jeste i deo genetike, ali je i podstaknuta mojom ishranom. Jeste, štitna mi je na granici, ali sigurno je i to podstaknuto mojim načinom života. Postoji mnogo ljudi koji imaju bolju genetiku, brži metabolizam, nisu skloni gojenju, mogu više da pojedu i da se ne goje, ali realnost je da moram da uskladim ishranu sa svojim telom, ne sa svojim željama i tome šta volim da jedem. Ne jedem ja mnogo što se tiče slanog, ali svaki dan pojesti nešto slatko negativno utiče na moje fizičko stanje i iako sam svesna toga ne mogu da se iskontrolišem. Sebi govorim moraš smanjiti i izbaciti i istovremeno se natrpavam slatkišima kao nenormalna. Psiha je to.
Raskinula sam sa momkom jer me je maltretirala njegova sestra.
Nekada te ljudi neće voleti zato što budiš u njima ono što oni ne smeju da urade.
Ne pamtim kad sam bila ovako emocionalno iscrpljena. Bukvalno da mi dođe ljubav života rekla bih ne smaraj.
Žena ne priča sa mnom već treći dan jer je na dan kumstva na vjenčanju prijateljice zakasnila 5 minuta na šminku.