Zaljubila sam se u svog ličnog trenera. Kliše, znam. Prvi put kada smo se sreli sam bila sa drugaricama na treningu i on je pitao mene da li je nama potrebna pomoć. Tad sam mu rekla da imam problem sa kičmom. Nakon par dana opet dolazim sa drugaricama i on mi prilazi i kaže da zna neke vežbe za kičmu i pokaže mi ih. Onda je bilo vanredno stanje i teretane nisu radile 2 meseca. Kad sam došla prvi put na trening, tako se slatko nasmejao kad me je video. Bila sam na traci za trčanje i on je sa mnom tu proveo pola sata pričajući mi o sebi i postavljajući meni ličnija pitanja. Juče sam bila sama u ženskom delu i proveo je sa mnom ceo moj trening, više od sat vremena, iako je bilo drugih žena na traci i drugari su mu bili tu. Jednom se ponudio da me odveze do stanice, ali sam ja odbila iz meni nepoznatog razloga. Stalno imamo kontakt očima i stalno se raspituje o meni. Zaljubila sam se kao tetreb, ali ne znam šta i kako dalje.
Raskinula sam sa dečkom jer je njegova ljubomora postala preterana i svakog dana bismo se svađali bar pola sata. On je u poslednjem periodu veze pokušavao da se promeni i stvarno se ta ljubomora nije primećivala ali se meni sve već smučilo i samo sam razmišljala o raskidu. Sada kada više nismo zajedno i shvatam da više nećemo imati nikakav kontakt previše krivo mi je i fali mi trenutno ali valjda će i to proći uskoro..
Čula sam kako komšinicu tuče muž zvala sam policiju, neko me izgleda vidio kako razgovaram sa policijom jer je ona kasnije došla na vrata da viče na mene i da mi preti. Rekla je da će mi polomiti nos ako se opet budem mešala. Samo sam htela da pomognem jer je žena stalno modra, muž je tuče do iznemoglosti, nekoliko puta je u bolnicu završila.
Ne volim debele ljude. Prilično sam siguran da ako su aljkavi prema svome tijelu, da su tako aljkavi i prema svemu ostalome u životu. Osim toga, vrlo je ružno za vidjeti svo to salo i debele ruke i noge kod nekoga. Nikada ne bih mogao biti u vezi s debelom osobom!
Najbolji osećaj mi je kada uspem da iskontroslišem sebe i potisnem želju za nečim čemu sam rekla ne.
Са 20 сам баталио факултет и почео се бавити пољопривредом. Сматрали су ме за дебила, пропалицу, неразумног човека. Од тада је прошло 10 година. Имам своју фирму, где производим разне производе од органских јагода, и продавницу, где их продајем по високој цени. За деценију бављења пољопривредом, никада нисам био на губитку. Месечно зарађујем око 100 000 чисте зараде, а ови с факултетима раде за дупло мање и срећни су. Но, битно је да имају диплому, некима je то ипак најважније у животу.
Mama je ljubomorna na mene. Nikada me nije zagrlila, utešila, pitala kako sam. Bili su tu jer su morali po zakonu. I sad se pitam zašto ne odem od njih, jednostavno sam previše uplašena. Imam preko 40 godina.
Moj tata je građevinski inženjer i neke projekte čuva na CD-u. Našla sam kutiju sa puno njegovih diskova i na svokom je pisao neki dosadni naziv tipa : ,,Projekat za tunel taj i taj" Međutim na jednom je pisalo ,,Alisa u zemlji čuda". To me je baš zainteresovalo jer se Alisa u zemlji čuda često koristi kao metafora za nešto čudno, bolesno, jezivo. Na primer čitala sam knjigu novinara koji istražuje Deep Web i on sebe poredi sa Alisom u toj knjizi. I ja stavim CD u kompjuter očekivajući da ću pronaći nešto uznemirujuće ili ću možda otkriti neku mračnu tajnu svog oca. Kad ono na CD-u neko čita bajku Alisa u zemlji čuda na engleskom, a moj otac to uzeo da bi učio engleski. Zaista gledam previše filmova. Veliko razočarenje.
Privlačim nesreću kao magnet. Doslovno sve što mi se desilo je nevjerojatno i neshvatljivo normalnoj osobi sa zdravim životom. Toliko loših koincidencija koje idu kao domino efekt, samo što im nema kraja. I dešavanju se sa i bez mog uplitanja. Sasvim svejedno. Ikakav trud je uzaludan.
Kada bi god bivša puno povrjedila ja bih svakoj novoj bio sve bolji i bolji. Ljude ne možete povrjediti lošom osobinom tada vas žale već dobrotom. A dobrota boli najviše.