Ako me ne izbace iz kuće ne znam kad će. Moja muzika im je na vrh glave.
Imam 22 godine, moji i dalje prebacuju kanal kad je ljubavna scena na tv-u.
Alergičan sam na “seen”. Kad mi netko seena poruku, više se ne javljam. Taj seen mi predstavlja neku vrstu suptilnog odje*a.
Ovaj karantin mi nije padao teško sve dok se nisam razboleo. Sada sam zabrinut i više ne uživam u njemu, samo želim da se oporavim.
Ismevala sam druga što gaji koze. Kako ide situacija... Trebaće i meni par komada.
Moja sestra je cedila narandže u sokovniku i nije skinula koru. "Za to služi sokovnik." Ne Tea, sokovnik služi da iscedi narandžu, ti treba da skineš koru. Blago dečku koji se njom oženi.
Toliko mi je dosadno u ovoj izolaciji da sam čitavu kuću pretražio da nađem igricu Fifa 07, koju sam instalirao i sad igram dan noć. Inače imam 26 godina.
Kad nas je bila puna kuća odraslih i dece uvek je bilo svađe, tuče i lomljenje stvari.
Sad kad se smo se "razbežali", babe/dede/roditelji glume nama deci neke teške bolesnike i žrtve, potplaćuju nas da bi ih obilazili i pokušavaju da organizuju porodična okupljanja koja nismo imali nijednom dok smo živeli svi zajedno. Pojasnite mi molim vas.