Imamo jednu kolegicu crpi energiju svima. Znate oni ljudi koji samo o sebi pričaju. Problem je što je ona na funkciji i svi je moramo zbog toga trpiti. Kad sam raspoložena mogu pričati s njom, a bojim se da ću joj j.. sve po spisku kad mi dođe žuta minuta. Imam sto problema u obitelji i onda dođe kuka nad svojim životom, a u boga dragog ima sve, doslovno savršeno živi. Molim te idi se liječi ženo, ne možemo ti mi obični ljudi pomoći!!!
Imam neku teoriju, pošto je Univerzum beskrajan, da svi kada preminu u nekom drugom obliku se pojave na nekoj drugoj planeti. Mislim, kao to je nešto na naučnoj, a ne na religioznoj osnovi. Pošto su i smrt i Univerzum beskrajni. Zvuči blesavo, ali mi tako deluje.
Zanimaju me iskrena iskustva drugih djevojaka jer imam osjećaj da sam sama u ovome. Ne znam zašto, ali ja nikako ne mogu upoznati dečka za vezu. Imam 22 godine, nikad nisam bila u vezi. Imala sam 3 dejta, jednom poljubac i to je sve. Bilo je troje sa kojima sam se dopisivala, ali nisam ni do dejta došla. Jedan je čak i predložio izlazak ja sam pristala, ali je napisao da ćemo se dogovoriti jedan dan - ništa, samo smo se dopisivali 3 mj, a ja sam stalno pronalazila izgovore zašto sigurno ne može, sad ima curu. Jedan je bio udaljen sat vremena od mene pa smo se viđali jednom mjesečno otprilike, sve skupa 3 puta i to isto ništa nije bilo jer po njemu je preduvjet za vezu odnos. Zatim još jedan sa kojim sam se dopisivala nije me ni zvao van nego je rekao da ja moram njega, predložio isto da bi mogli imati odnos pa ako će biti dobro da veza nije isključena. Meni je ovo dosta utjecalo na psihu na način da kao da me ništa ne raduje i zatvorila sam se nekako u sebe.
Udata deset godina. Mislim o prvoj ljubavi iz srednje škole često. Znam i broj napamet iako sam ga izbrisala posle nekoliko meseci veze na fakultetu, za njega sam se i udala. Imam potrebu da sednemo i ispričamo se, da kažem šta sam osećala. Poprilično sam sigurna da je bilo obostrano ali je svako imao svoje društvo drugog ranga popularni-nepopularni. Zapravo, on je bio potpuno normalan u mom društvu ali se sa popularnima družio prvenstveno i tada nisam postojala. A nasamo ili u "običnom" društvu su bile varnice. Tek tako ga se setim. Bez nečega što bi me podsetilo na njega. I ne želim da kvarim ničiji brak ali moram da kažem šta sam osećala tada i da stavim tačku na to. Nekako smo se razumeli, bez previše reči. Kada smo se vraćali kući nasamo, a što je bilo par puta za 4 godine, hemija se osećala i uzajamno poštovanje i razumevanje. Često me je zezao, a desilo se i "branio" od par momaka koji su mi prilazili. Ja nisam ni sa kim bila jer sam za njim patila. Delim jer mi je teret na duši.
Momak i ja smo zajedno već 7 meseci. Ja sam jako zaljubljena i volim ga, ali imam utisak da on ne može da zaboravi bivšu. Čak mi i njegovi roditelji spominju bivšu verenicu i kako je to ostavilo traga na njemu. Ne znam šta da radim i kako da se ponašam...
Kako znate da ste spremne za drugo dete? Kako znate da ga uopšte želite? Imam jedno trogodišnje dete i okolina me konstantno pritiska da je vreme za drugo, ostali parovi koji su dobili dete kada i mi već imaju drugo. Kako se odlučite za to i postoji li uopšte pravo vreme?
Jedan dan flertuje sa mnom, dva dana je hladan i kulira me... Ma znaš šta, nosi se u 3 pm!