Cura i ja na putu kroz Iran mjesec dana. Predivna zemlja i još bolji ljudi. Na odlasku na aerodromu šok, kažu nam kako su nam vize istekle i kako moramo natrag u Teheran produžiti ih. Oboje u šoku, para skoro pa i nemamo, kao u snu. I stojimo tamo, pojma nemamo što da napravimo. I priđe nam jedan Iranac i pita što nam je, zašto smo tužni. I mi mu rekli o čemu se radi. Tip nas poveze do grada do svoje kuće, nahrani nas, prepusti nam svoj krevet. Ujutro zovemo ambasadu, ljudi jako ljubazni, pomogli nam i riješimo vize i karte. Ali za dva dana kasnije. I naš Iranac nas primi kod sebe dva dana, ne želi ni čuti da išta platimo i još nas malo provede po gradu i vrati na aerodrom.
Sreo sam dobrih ljudi u svom životu, ali ovo je nešto posebno.
Ostavi svoj komentar
#93
Inače kad piškim gađam zidove šolje, ali ne danas. Danas mi je rođendan i piškim u centar! Nek žubori potočić.
odobravam 12095 • osudujem 616 • komentari 45
Detaljnije
Ispovest dana
Mnogo sam uložio truda i odricanja i završio fakultet, i svojim trudom se zaposlio u jako dobroj firmi. Roditelji su uvijek više "gurali" starijeg brata koji je završio samo srednju i otišao u Njemačk...
odobravam 660 • osuđujem 40 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Najboljoj drugarici sam iskeširala 5000e na ruke da sebi kupi auto znajući koliko se zlopatila sa starim, a ispala joj super prilika za skoro novo. Neko bi reko da sam nenormalna itd, a meni ne da je ...
odobravam 7176 • osuđujem 63 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Najboljoj drugarici sam iskeširala 5000e na ruke da sebi kupi auto znajući koliko se zlopatila sa starim, a ispala joj super prilika za skoro novo. Neko bi reko da sam nenormalna itd, a meni ne da je ...
odobravam 7176 • osuđujem 63 • komentari 0
Detaljnije
