Cura i ja na putu kroz Iran mjesec dana. Predivna zemlja i još bolji ljudi. Na odlasku na aerodromu šok, kažu nam kako su nam vize istekle i kako moramo natrag u Teheran produžiti ih. Oboje u šoku, para skoro pa i nemamo, kao u snu. I stojimo tamo, pojma nemamo što da napravimo. I priđe nam jedan Iranac i pita što nam je, zašto smo tužni. I mi mu rekli o čemu se radi. Tip nas poveze do grada do svoje kuće, nahrani nas, prepusti nam svoj krevet. Ujutro zovemo ambasadu, ljudi jako ljubazni, pomogli nam i riješimo vize i karte. Ali za dva dana kasnije. I naš Iranac nas primi kod sebe dva dana, ne želi ni čuti da išta platimo i još nas malo provede po gradu i vrati na aerodrom.
Sreo sam dobrih ljudi u svom životu, ali ovo je nešto posebno.
Ostavi svoj komentar
#168
Nekad kad setam i slusam muziku zamisljam da sam u spotu. I vi to radite, priznajte!
odobravam 1575 • osudujem 89 • komentari 43
Detaljnije
Ispovest dana
Nemam problema da se nastavnicama i vaspitačicama kupi nešto za 8. mart, ali je ovo prevršilo meru. Imam 3 dece, dvoje idu u osnovnu školu, jedno u vrtić. U vrtiću za vaspitačicu skupljamo svako po 20...
odobravam 203 • osuđujem 9 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Neću više da dojim. Probala sam, odvratno mi je, osjećam se ko krava, i počinjem da prezirem vlastito dijete jer moram tu torturu prolaziti svakih dva sata. Danas sam joj prvi put dala flašicu i konač...
odobravam 765 • osuđujem 692 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Razveli smo se prije 4 godine. Imamo dijete ali ja ne šaljem alimentaciju jer mislim da će te pare potrošiti na sebe a zadnji put sam vidio dijete prije 2 godine. Ne pere me grižnja savjesti jer znam ...
odobravam 76 • osuđujem 3024 • komentari 0
Detaljnije
