Cura i ja na putu kroz Iran mjesec dana. Predivna zemlja i još bolji ljudi. Na odlasku na aerodromu šok, kažu nam kako su nam vize istekle i kako moramo natrag u Teheran produžiti ih. Oboje u šoku, para skoro pa i nemamo, kao u snu. I stojimo tamo, pojma nemamo što da napravimo. I priđe nam jedan Iranac i pita što nam je, zašto smo tužni. I mi mu rekli o čemu se radi. Tip nas poveze do grada do svoje kuće, nahrani nas, prepusti nam svoj krevet. Ujutro zovemo ambasadu, ljudi jako ljubazni, pomogli nam i riješimo vize i karte. Ali za dva dana kasnije. I naš Iranac nas primi kod sebe dva dana, ne želi ni čuti da išta platimo i još nas malo provede po gradu i vrati na aerodrom.
Sreo sam dobrih ljudi u svom životu, ali ovo je nešto posebno.
Ostavi svoj komentar
#247
Jednom sam, cekajuci red u supermarketu, veoma intenzivno prdnuo. Ljudi su pomislili da je negde iscureo amonijak i poceli da beze iz supermarketa.
odobravam 10820 • osudujem 472 • komentari 27
Detaljnije
Ispovest dana
Moj muž sada ima 73 godine i tek sada vidim da su sve one priče bile u pravu, da će mi kad tad presesti tolika razlika u godinama. Radili smo zajedno. Bio mi je mentor. Ja mlada praktikantkinja od 24 ...
odobravam 63 • osuđujem 103 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Imam pametnu vagu u kupatilu koja mi na telefon pošalje informaciju o svakom merenju. Tako sam uhvatila da muž dovodi ljubavnicu u stan. Uzeo je bolovanje zbog zubobolje, a ljubavnica je stala na vagu...
odobravam 1954 • osuđujem 64 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Podgorica, Crna Gora. Juče smo svi porodično otišli na sud-majka, sestra, brat i ja, povod je bio ostavinska rasprava posle smrti mog oca. Oni se obukli elegantno, ja apa drapa. Brat nas vozio, usput ...
odobravam 3415 • osuđujem 54 • komentari 0
Detaljnije
