Daj svoje mišljenje.
Sticajem okolnosti počeo sam da pomažem koleginici oko nekog ispita. Fizički me nije tad privlačila, ona jeste lepa (ne samo po mom mišljenju), ali nema onu neku iskru da probudi životinju u meni. Znači čisto poslovni odnos, ništa pokušavao nisam niti je tako posmatrao. Vremenom sam je upoznavao sve više i više, počela mi se sviđati kao osoba. Sad posle pola godine došao sam do tačke posle koje ću se zaljubiti k'o "Pepe" tvor i sliniti k'o buldog za njom. Ako pokušam nešto i dobijem odgovor kako na mene gleda kao da sam joj brat blizanac koji je davio pupčanom vrpicom ima da se s*ebem k'o podizač stakala na jugu. Opet, radije bih se udaljio od nje i cedio se k'o čvarak od tuge, nego da me gleda kao zaraženog ebolom posle iskazanih osećanja. Da l' se kajati čitav život jer nisam pokušao ili probati pa makar ostao k'o popišan cvet, pitanje je sad...
