Daj svoje mišljenje.
Bila sam na razmeni učenika, i zaista sam 'dobila' divnu porodicu. Tri dana sam bila sama u kući sa tom devojkom, njenom sestrom i mamom, a otac joj je bio na službenom putu. Ja nemam tatu od treće godine, i to mi je u neku ruku odgovaralo jer nemam osećaj za muškarca u kući... Sve u svemu, on se vratio kući, i došla je večera. Čovek je bio skroz okej lik, znao je srpski, mi smo svi jeli, dok je on stajao iznad starije ćerke i igrao se njenom kosom. Ja sam slušala porodične dogodovštine, ali bilo mi je jako čudno, jer nikada nisam videla takvu atmosferu, i u jednom trenutku sam ustala, izustila "Izvinite" i počela da plačem, otrčala sam na sprat. Poslala sam mami poruku u kojoj sam se zahvalila za sve što mi je pružila i što sam ovo što jesam, iako nisam nikada doživela tako lep osećaj, tu porodičnu radost kada su svi na okupu. Pozvala me je i počela da plače...
