Nedavno sam bila na svadbi brata od strica i cela uža porodica je bila prisutna. Budući da je tu bio fotograf, odlučili smo da napravimo zajedničku fotografiju nas unučadi i uradimo je baki. Neko je konstatovao da nam je ovo prva zajednička fotografija i kako smo svi deca za poželeti. Ali ja imam mlađu sestru, dete je sa posebnim potrebama, težak slucaj paralize, živi ceo svoj život kao biljka... Nismo svi bili na okupu, mrzim kada na nju namerno ili slučajno zaborave. Falila je ona, deo mene, osoba koja me naučila, bez izgovorene i jedne reči, više nego iko ikada. Zaustavila sam suzu po ko zna koji put. I tome me je naučila. Brinite o ljudima sa posebnim potrebama, i oni su sreća na ovom svetu.
Ostavi svoj komentar
#189
Svidja mi se šef i dala bih mu , al svi će misliti da je zbog bolje pozicije u firmi :/
odobravam 1634 • osudujem 329 • komentari 97
Detaljnije
Ispovest dana
Radim u inostranstvu, od 7 ujutru do 8 uveče, bez slobognog dana, skoro cele godine sam bez prijatelja i porodice, kući idem samo leti. Pomogla sam mojima da izgradimo kuću, kupila plac za vikendicu, ...
odobravam 305 • osuđujem 21 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
6 godina sam radila 2 posla, nekad i preko 60 sati tjedno jer sam štedjela za stan. Kupila stan i opremila ga, bivši dečko došao na gotovo i parkirao se na kauč. Žalio se da bi htio domaćinsku atmosfe...
odobravam 2170 • osuđujem 35 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Djevojka me iritira čim je vidim. Sve mi smeta od nje, a najviše to što je neperspektivna i što joj je karijera u rasulu, sama je izabrala prelošu struku. Ali šta ću, trpim je jer imam 26 godina i ko ...
odobravam 82 • osuđujem 2483 • komentari 0
Detaljnije
