Daj svoje mišljenje.
Došla mi je tašta u kuću, i sad više nema mesta za mene... Uslelila se lagano dok sam bio na mnogim službenim putovanjima satirući se od posla ne bi li platio ratu kredita za stan... Dok sam patio zbog razdvojenosti od deteta, i skupljao snagu da radim još i još od pomisli da to radim za mog malog sina, kod kuće mi se zauzimalo mesto, guran sam u stranu, moje su reči izgubile smisao, moje misli izgubile vrednost, svaka rečenica je dobila tumačenje, značenje i prevod (nažalost pogrešan iz razloga traženja pozadine tamo gde je nema), od brižnog oca okaraketrisan sam kao psihopata sa jednim jedinim ciljem: maltretirati svoju ženu! I sad ne mogu nikuda. Moje se reči ne čuju, svedoka nemam, a tašta likuje i sladi se jer će na kraju svoju ćerku da uvuče u standard njihove porodične sudbine. Baba: sahranila muža, oterala snahu, sama čuvala unuke i od njih napravila promašaje. Njena ćerka - moja tašta: sahranila muža, trudi se da otera zeta i da čuva unuče sama. E, nedam te, sine moj!
