Rođena sam s rijetkim oboljenjem na desnom oku za koji ne postoji lijek niti rješenje, zbog kojeg gledam u križ. Nakon šest neuspjelih operacija gubim nadu da će moja razrokost ikad biti manje upadljiva, da neću upadati u oči prolaznicima na ulici, da ću se moći uslikati bez srama (bez nesvjesnog treptanja), da neću morati paziti stojim li sugovorniku s manje upadljive strane... Iako sam s vremenom naučila donekle uspravno hodati gradom i ne spuštati pogled, boli me činjenica da su moje oči naprosto upadljivo ružne, i da će takve ostati.
Ostavi svoj komentar
#165
Kad god cuvam bebu sam kuci, pojedem joj dorucak. Ionako place stalno, a kome ce da se zali?
odobravam 1745 • osudujem 9231 • komentari 65
Detaljnije
Ispovest dana
Moja žena je meni blagoslov u životu.
odobravam 264 • osuđujem 10 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
12 godina sam bila majka, a nisam se ostvarila kao majka ako me razumete. Moj bivšem mužu nije trebala žena za život već da ga izdržava, kuvaj, peri, peglaj, budi psiholog, dočekuj i ispraćaj. Ništa m...
odobravam 1662 • osuđujem 57 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Imam 34 godine, sina od 3 godine, razvedena sam. Imam svoj stan, automobil, radim kao rukovodilac za jugoistočnu Evropu u jednoj američkoj kompaniji za platu od 3400 evra, dobro izgledam. Iako sam čvr...
odobravam 2799 • osuđujem 93 • komentari 0
Detaljnije
